U Beogradu počela konferencija o klimatskim promenama, uoči samita COP27

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović otvorila je danas konferenciju "Dijalog o klimatskim promenama - Klimatski pametna partnerstva u Dekadi akcije" u okviru koje se na nacionalnom nivou razgovaralo o važnim pitanjima iz ove oblasti.

Konferencija je organizovana u susret globalnom samitu Ujedinjenih nacija - COP27 koji će biti održan od 6. do 18. novembra 2022. godine u Šarm el Šeiku u Egiptu.

Skup, u organizaciji ministarstva uz podršku UN i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pored ministarke Vujović otvorili su i ambasador Egipta i glavni pregovarač Predsedništva COP27 Mohamed Nasr, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob i šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre.

Ministarka je navela da klimatske promene izazivaju veliku materijalnu štetu u svim delovima sveta, čije posledice osećaju svi, dodajući da je predstojeći samit COP27 važan, jer se očekuje da će se sve zemlje ujediniti oko zajedničkog klimatskog cilja, definisanog Sporazumom iz Pariza.

"Srbija je na nacionalnom nivou povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno određenog doprinosa - NDC. Planiramo da do 2030. godine smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na nivo emisija iz 1990.godine i to u svim relevantnim sektorima", rekla je Vujovićeva, saopštilo je ministarstvo.

TANJUG/ MINISTARSTVO ZASTITE ZIVOTNE SREDINE/ JOVANA ROSUL

Prema njenim rečima, jedna od najvažnijih tema predstojećeg samita COP27 jeste povećanje finansiranja za klimatske promene, kako bi se na globalnom nivou više ulagalo u projekte prilagođavanja na klimatske uslove.

"I Srbiji je potrebno prilagođavanje na klimatske uslove na svim nivoima, od građana, preko lokalnih zajednica, pa do privrede koja treba da iskoristi šansu i postepeno prelazi na zelene, odnosno cirkularne modele poslovanja, što je u skladu i sa Zelenom agendom kojoj smo potpuno posvećeni. Preduslov za to je prilagođavanje regulative, na čemu ubrzano radimo", navela je ministarka.

Kako kaže, nakon usvojenog krovnog Zakona o klimatskim promenama, ministarstvo trenutno radi i na donošenju seta propisa iz ove oblasti, poput Strategije niskougljeničnog razvoja i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

"Naša vizija je da Srbija bude niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom. Ako nastavimo da radimo zajedno, uz podršku naših partnera, to je cilj koji možemo da ostvarimo za kvalitetan život građana u klimatski otpornom društvu", rekla je Vujovićeva.

Žiofre: EU će pomoći Srbiji

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio da se suočavamo sa dvostrukom krizom - klimatskom i energetskom i da će EU podržati Srbiju konkretnim akcijama, da prevaziđe obe.

"Kao što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona evra da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju i da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije", naveo je Žiofre.

Istakao je da EU pozdravlja povećanu klimatsku ambiciju Srbije i poziva da se donesu dugoročne strategije za klimatsku neutralnost do 2050. godine, saopštila je Delegacija EU.

U okviru Dijaloga prvi put je predstavljen Digitalni atlas klime Srbije, a reč je o onlajn platformi koja na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime kako za celu teritoriju Srbije, tako i za konkretne lokacije.

Ovi podaci su javno dostupni, a omogućavaju bolju procenu ranjivosti i planiranje mera prilagođavanja na klimatske promene.