Igre 
Čovek iz senke postaje premijer Kine: Dokaz da Si Đinping iznad svega stavlja lojalnost
Komentari24/10/2022
-20:42
Pre početka 20. Kongresa vladajuće Komunističke partije, koji je održan prošle nedelje, malo ljudi izvan Kine je čulo za Lija Ćijanga, a kamoli da su računali da će postati drugi najmoćniji čovek u toj zemlji. Tek kada je kineski predsednik Si Đinping na Kongres stigao u njegovoj pratnji, postalo je očigledno da će šef Komunističke partije Šangaja imenovan za drugorangiranog člana Stalnog komiteta Politbiroa ubrzo biti proglašen za premijera, piše Gradijan.
Iako su vođe Kine često stizale iz Šangaja, u ovom slučaju se to nije očekivalo. Analitičari su predviđali da će se na premijersko mesto popeti bivši potpredsednik Vang Jang, ali je postojao jedan problem - on je iz rivalske frakcije Kineske omladinske lige, koju, kako kažu, Si vidi kao pretnju svojoj vladavini. Stav analitičara je da je Lijevo imenovanje pokazuje da Si stavlja lojalnost i poverenje iznad svega i da je na kraju upravo ovaj faktor podstakao dugogodišnjeg predsedika Kine na ovakav izbor.
„On je neko blizak Siju i ima njegovo poverenje“, rekao je profesor Žan-Pjer Kabestan, viši istraživač u Azijskom centru sa sedištem u Parizu, koji dodaje da je sada Si okružen ljudima koji mu na svako pitanje odgovaraju sa „da“.
"Li vrlo dobro zna da karijeru duguje Siju"
Tanjug/AP/Ng Han Guan
Veze Lija Ćijanga s predsednikom traju skoro dve decenije. Kada je Si bio glavni partijski šef u provinciji Džeđang, Li je bio njegov šef kabineta i njegov de fakto glavni lični pomoćnik od 2004. do 2007. godine. Nakon što je Si postao kineski lider, unapredio je Lija najpre u guvernera Džeđanga, a zatim u partijskog sekretara provincije Đangsu, dajući mu iskustvo regionalnog upravljanja i akreditive koji su mu bili potrebni za veće uloge.
Li je deo i takozvane „Nove Džiđijang armije” (Sijeve frakcije). Tokom tog perioda saradnje, Li je pratio Sija na mnogim radnim putovanjima, uređivao njegove govore i pomagao u izradi Sijevog političkog pravca. Si je imenovao Lija za partijskog šefa Šangaja 2017. godine, kao deo strateškog poteza da se njegovi saveznici postave na ključne pozicije.
Kao premijer, Li će biti najviši zvaničnik zadužen za oživljavanje usporene kineske ekonomije, koja je skoro tri godine patila pod strogom politikom „nultog kovida“ usred zategnutih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sada mnogi u Kini polažu nadu da će Li izvući Kinu iz tekućih ekonomskih problema. Kako navode analize, očekuje se da će se Li, za koga govore da ima pragmatičan stil rada, fokusirati na inovacije i visokotehnološke industrije, u skladu sa Sijevim planom da razvije ove oblasti.
Kao pouzdani Sijev saradnik, novi premijer će verovatno dobiti slobodnije okvire da upravlja ekonomijom nego njegov prethodnik Li Kećijang, koga Si doživljavao kao pretnju.
Povezane vesti
"Malo je verovatno da će Sijev bivši pomoćnik ikada prkositi kineskom lideru. Uloga premijera se promenila u izvršioca Sijevih odluka. Ono što je (Siju) potrebno je snažan implementator, a tokom zatvaranja u Šangaju, Li se dokazao kao lojalan sprovodilac njegove politike "nultog kovida" čak i kada je dugotrajno zatvaranje u Šangaju izazvalo gnev javnosti i nanelo velike ekonomske troškove“, rekao je Čen Daojin, bivši profesor na Šangajskom univerzitetu političkih nauka i prava.
Vili Lam, viši saradnik u Džejmstaun fondaciji, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Li vrlo dobro zna da svoju karijeru duguje svom pokrovitelju Siju.
„Li nije imao nikakvo posebno političko dostignuće kao zaleđinu, tako da je vrlo jasno da svoju poziciju duguje Siju. Dakle, šta god mu Si kaže da uradi, on će to sprovesti. On bi se veoma razlikovao od Lija Kećijanga. Mora da prati Sija 100 odsto“, rekao je Lam.
Bivši predsednik ispraćen s Kongresa
S druge strane, upečatljiva sliku sa Kongresa bio je odlazak sa bine Velike sale naroda u Pekingu bivšeg kineskog lidera Hua Đintaoa. Od Hua se na iznenađenje svetske javnosti tokom zasedanja tražilo da napusti binu. Pre nego što su ga ispratili sa pozornice, koju je kako se čini nevoljno napustio, po ramenu je potapšao Kećijanga.
Prema pisanju BBC-ja, protokoli na velikim okupljanjima Komunističke partije su obično detaljno isplanirali, što dovodi do spekulacija da trenutak u kome je Hu odveden nije bio slučajan. Zbog čega je do ovoga došlo i zašto na taj način, nije najjasnije.
Jedan od razloga za njegov odlazak, kako prenosi BBC, jesu zdravstveni razlozi. Prvog dana kongresa, Hu je mogao da uđe samo uz pomoć zvaničnika. Tog dana je izgledao prilično krhko. Međutim, to otvara brojna pitanja - ako je na kraju odveden zbog lošeg zdravlja, zašto se to dogodilo tako iznenada? Zašto pred kamerama? Da li je to bilo hitno?
Kineska državna agencija Sinhua izvestila je da se Hu nije osećao dobro tokom sesije. Navode da ga je njegovo osoblje potom pratilo sa sednice na odmor, dodajući da mu je sada "mnogo bolje". Ipak, zvaničnog saopštenja kineske vlade u vezi sa incidentom nije bilo. Drugi razlog koji BBC navodi je to da je Hu, kao bivši lider, na taj način simbolično "uklonjen".
Povezane vesti
"Tajvansko pitanje" u epicentru
Tanjug AP/Li Xueren/Xinhua via AP
Tokom Kongresa predsednik Kine održao je dvočasovni govor pozdravivši slom prodemokratskog pokreta u Hongkongu. Ponovio je i da Kina ima pravo da koristi silu kako bi povratila kontrolu nad samoupravnim ostrvom Tajvan.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović ocenjuje da je govor predsednika Kine bio složen i obuhvatio je mnoga pitanja uključujući unutrašnju i spoljnu politiku Kine, ekonomiju i međunarodne ekonomske odnose.
Iako kaže da govor ukazuje na to da će ta država nastaviti sa dosadašnjom politikom, dodala je da je Đinping poslao snažnu poruku da Kina neće dozvoliti da se strane sile mešaju u rešavanje pitanja Tajvana, kao i da se neće odreći upotrebe sile ukoliko dođe do ugrožavanja njenog suvereniteta.
A deo koji je verovatno izazvao najviše pažnje, i koji je možda bio i "najratoborniji", tiče se upravo odnosa Pekinga prema Honkongu i Tajvanu. Sa jedne strane, Si je pohvalio intervenciju KPK u Hongkongu, odnosno gušenje protesta i rekao da je u Hongkongu "zaveden red, što predstavlja promenu na bolje u regionu".
Da mu je Tajvan sve značajnije pitanje na agendi govori činjenica da je "tajvansko pitanje" u svom skoro dvosatnom govoru pomenuo mnogo ranije nego u prethodna dva navrata kada je otvarao partijski kongres (2017. i 2012).
"Ako ga stavljate u odeljak kada ljudi još imaju pažnju, to znači da ga stavljate pod mikroskop", rekao je Ven Ti Sung, politički analitičar sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
Kako je rekao Si, Peking će težiti mirnom ponovnom ujedinjenju s Tajvanom, ali se nikada neće odreći opcije upotrebe sile za postizanje tog cilja. Dakle, on nije napravio nikakvu značajnu promenu u odnosu na dugoročnu poziciju Pekinga da Kina traži "mirno ujedinjenje".
"Točkovi istorije se kotrljaju ka ponovnom ujedinjenju Kine i podmlađivanju kineske nacije, a potpuno ponovno ujedinjenje domovine mora da bude postignuto i definitivno se može postići", rekao je on.
Sa druge strane, Si jeste iskoristio agresivniju retoriku kako bi kritikovao bilo kakav pokušaj mešanja stranih sila u "tajvansko pitanje".
"Rešavanje tajvanskog pitanja je stvar Kineza, to je stvar koju moraju da reše Kinezi", rekao je on.
Ipak, Ven Ti Sung za Dojče vele kaže da je Sijev govor mnogo manje "eskalirajući" nego što su to neki analitičari očekivali.
"On govori o potpunom ujedinjenju domovine da treba i da mora da se desi, ali je veoma neodređen u tome kako namerava da se to desi. Dok se neki tajvanski posmatrači plaše da bi Si mogao da iznese konkretne nove strategije za rešavanje tajvanskog problema, Sijev govor signalizira veću želju da se zadrži kontinuitet, a ne promene. On je govorio o čvrstoj rešenosti i snažnim sposobnostima da se suprotstavi nezavisnosti Tajvana, ali nije govorio o nameri, planu ili rasporedu", rekao je on.
Dakle, iako je Peking stavio do znanja da namerava da zauzme Tajvan, vremenski okvir za takav scenario uveliko varira. Neki američki i tajvanski zvaničnici upozorili su da će kineska armija imati sposobnosti da to učini u roku od nekoliko godina, dok analitičari ukazuju na Sijev cilj "nacionanog podmlađivanja" do 2049. godine - stogodišnjice Narodne Republike Kine - kao potencijalni rok.
"Moguće je da je Blinken (američki državni sekretar) zabrinut zbog tempa i obima kineske vojne modernizacije, koja je očigledno fokusirana na Tajvan, ali sama kineska vojna sposobnost ne ukazuje na nameru da upotrebi silu u bliskoj budućnosti", rekao je Dru Tompson, nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta.
Ovakvi govori, inače, tiču se unutrašnje politike, a Si se nije osvrnuo ni na jednu pojedinačnu naciju, čak ni pored intenzivnog međunarodnog interesa za odnose Kine i Rusije i njen potencijalni uticaj na rat u Ukrajini. Međutim, kako piše "Gardijan", kao znak da će Si verovatno nastaviti sa "agresivnom, ekspanzionističkom spoljnom politikom", on je pohvalio rastući globalni uticaj Kine.
profimedia
"Kineski međunarodni uticaj, privlačnost i moć da oblikuju svet su porasli. Suočeni sa drastičnim promenama u međunarodnom pejzažu, zadržali smo čvrstu stratešku rešenost i pokazali borbeni duh", rekao je on, upozorivši druge zemlje da se ne mešaju u međunarodne sporove koje Kina smatra unutrašnjim pitanjem.
Mitrović je ukazala je da je važno što je predsednik Kine naveo da država ima mogućnosti i želje de se bori za nastanak održivog, kvalitetnog međunarodnog ekonomskog i političkog poretka u kome će biti mnogo više pravednosti i jednakosti.
Ona je rekla da je govor Si Ðinpinga pokazao i to da Kina neće odustati od uloge ključne države u građenju multipolarnog sveta dodajući da joj je Rusija blizak saveznik u tome. Saradnja Kine i Rusije, kaže, veoma je važna, ali je sada otežana zbog sankcija koje su uvedene ruskoj ekonomiji i ocenjuje da ne ne veruje da će Kina odstupiti od strateški bliskog odnosa sa Rusijom.
Komentari (0)