Šta se zapravo dogodilo u Južnoj Koreji? Nepromišljena odluka koja bi predsednika mogla koštati političke karijere

Južna Koreja se oporavlja nakon šokantnih šest sati tokom kojih je država bila suočena sa vanrednim stanjem, koje je proglasio njen ugroženi predsednik Jun Suk Jol, a koje je bio primoran da ukine usred masovnih osuda, što je dovelo do haosa i neizvesnosti u političkom pejzažu zemlje.

Sve je počelo u utorak uveče kada se većina Južnokorejaca pripremala za spavanje – izazivajući bes zakonodavaca koji su provalili pored vojske u parlament kako bi srušili dekret, dok su demonstranti zahtevali smenu predsednika Jun Suk Jola i povratak iz bolne autoritarne prošlosti zemlje.

Do svitanja, predsednik je popustio – pristao je da ukine vanredno stanje. Međutim, stručnjaci ističu da je sebi iskopao političku jamu – opozicione stranke već su pokrenule pitanje opoziva o kojem će se glasati 6. i 7. decembra.

Tanjug AP/Ahn Young-joon

Pitanja se i dalje postavljaju u vezi sa budućnošću Junove predsedničke pozicije, vlašću njegove stranke i daljim dešavanjima u jednoj od najvažnijih ekonomija sveta i glavnom savezniku Sjedinjenih Američkih Država.

Zašto je uvedeno vanredno stanje?

Jun je proglasio vanredno stanje oko 22.30 po lokalnom vremenu u utorak u nenajavljenom televizijskom obraćanju, optužujući glavnu opozicionu stranku zemlje za simpatije sa Severnom Korejom i "protivdržavne" aktivnosti. Takođe je naveo zahtev opozicione Demokratske stranke, koja ima većinu u parlamentu, za opoziv vrhunskih tužilaca i odbacivanje vladinog budžetskog predloga.

Predsednik ima ustavnu moć da proglasi vanredno, odnosno ratno stanje koje se pre svega odnosi na dodeljivanje privremene vlasti vojsci u slučaju vanredne situacije. Međutim, vest o ovom proglašenju odjeknula je kao bomba, izazivajući šok u demokratskoj zemlji koji je pokrenuo neverovatnu političku konfrontaciju do kasno u noć.

Tanjug AP/Ahn Young-joon

U zemlji sa savremenom tradicijom slobode govora, Junov vojni dekret zabranio je sve političke aktivnosti, uključujući proteste, mitinge i akcije političkih stranaka, prema izveštaju novinske agencije Yonhap. Takođe je zabranio "negiranje slobodne demokratije ili pokušaj subverzije" i "manipulaciju javnim mnjenjem".

Na kraju, dekret je trajao samo nekoliko sati.

Zakonodavci su se okupili u parlamentu, probijajući se pored vojnika koji su bili raspoređeni da blokiraju zgradu. Na vanrednom noćnom sastanku, prisutni su jednoglasno glasali da blokiraju dekret, a predsednik je zakonski u obavezi da poštuje to glasanje. Politički blokovi u zemlji su se ujedinili kako bi se suprotstavili Junovom dekretu - uključujući i članove njegove stranke, čiji se predsednik izvinio javnosti i zatražio objašnjenje od predsednika države.

Do 4.30 ujutru, Jun je najavio da će se povinovati i ukinuti naredbu o vanrednom stanju, rekavši da je povukao trupe raspoređene ranije te noći.

Šta je pravi razlog?

Južna Koreja je mesecima bila u gorkoj političkoj pat poziciji, sa liberalnim opozicionim strankama koje su u aprilu osvojile parlamentarnu većinu. Ovi izbori su bili viđeni i kao svojevrsni referendum o Junu, čija je popularnost drastično opala zbog niza skandala i kontroverzi još otkako je preuzeo dužnost 2022. godine.

"Pravi razlog uvođenja vanrednog stanja je prilično komplikovan, ali svakako nema veze sa prosevernokorejskim snagama u Južnoj Koreji iako to jeste društvo koje je duboko podeljeno po tom pitanju treba li sa Severnom Korejom ići miroljubivo ili zaoštreno", rekla je u razgovoru za Euronews Srbija Zorana Baković, dopisnica slovenačkog "Dela" za Daleki istok.

Kao konzervativac, sukobio se sa opozicijom oko mnogih svojih politika koje zahtevaju zakonodavne promene, smatrajući da ga sprečavaju da nastavi sa obećanjima iz kampanje o smanjenju poreza i olakšavanju regulativa za biznis. Takođe, postajao je sve više frustriran naporima opozicije da opozove vladine zvaničnike, od kojih je neke sam imenovao.

"Predsednik Jun je dugo u nekoj vrsti lične krize zbog toga što je njegov rejting opao sa početnih 53 odsto koliko je imao kada je izabran 2022, na 19 odsto - što je skoro neviđeno na južnokorejskoj političkoj sceni"

Baković kaže da gotovo da nema segmenta u njegovoj politici koji nije doživeo potpuni haos.

"Sve je počeo od skandala povezanih sa njegovom suprugom koja ne samo da je primala izuzetno skupe poklone - to je u Južnoj Koreji striktno ograničeno, nego je i trgovala na berzi, te ilegalno raznim informacijama koje nije smela da ima, zaradila 60 miliona američkih dolara. Ono što je Južnokorejce iritiralo još više jesu potezi koje je Jun povlačio na ekonomskom i drugim unutrašnjim planovima - proširivši kvotu za studente medicinskog fakulteta kako bi smanjio pritisak na nezaposlenost među mladima što je onda izazvalo višemesečni štrajk svih mladih lekara, stažita, potpuni kolaps zdravstvenog sistema, a onda i razne ekonomske poteze koji su doprineli brzom rastu inflacije", ističe.

Tanjug AP/Kim Hong-Ji/Pool Photo via AP, File

I na spoljnopolitičkom planu je napravio jedan nepopularan potez kada je, kao odgovor na slanje severnokorejskih trupa u Rusiju, objavio da će poslati oružje Ukrajini.

"Južnokorejci ne žele da se njihova zemlja upliće u taj rat i sve to je dovelo do situacije koja je sad", nastavlja Baković.

Javnost u šoku

Bes, šok i konfuzija su preplavili zemlju, ali i svet neposredno nakon objave vanrednog stanja. Kasno u utorak uveče, stanovnici glavnog grada Seula su požurili da budu sa svojim porodicama, dok su se drugi okupili ispred zgrade parlamenta, gde su im vlasti rekle da bi mogli biti uhapšeni i bez naloga. Mnogi demonstranti su nosili transparente i zastave tražeći Junov opoziv.

Neki članovi parlamenta su se sukobili sa vlastima ispred zgrade, a televizijski snimci su prikazali vojnike koji su pokušavali da uđu u glavnu salu – iako su počeli da se povlače nekoliko sati kasnije kada su zakonodavci blokirali dekret.

Cho Da-un/Yonhap via AP

Srpski državljanin koji trenutno živi u Seulu, Nemanja Milić kaže da je ovako nešto iznenađujuće za Južnu Koreju.

"Ova zemlja je u poslednjih 40 godina poznata po tom dvopartijskom sistemu kao politički sigurna i veoma stabilna zona, gde postoji sloboda govora. To što se sinoć desilo mnoge je ostavilo iznenađene i zatečene. Za sve vreme koje sam ja u Koreji, rekao bih da uopšte ne čudi da su tako brzo tražili smenu vlasti, odnosno samog predsednika, i po onome što se videlo u prethodnim mandatima, mislim da će se to desiti uskoro", rekao je on za Euronews Srbija.

Ističe da se u pravom smislu te reči "sve desilo preko noći".

"Dobar deo stanovništva se već spremao za spavanje, ali i za posao sledeći dan - ovde je radna atmosfera u celoj zemlji. Međutim, ono što sam jutros video jeste da sve funkcioniše kao da se ništa nije desilo. Uprkos objavi vanrednog stanja, u medijima smo videli da je solidan broj građana izašao sinoć na ulice i izrazio nezadovoljstvo sa jednom takvom nepromišljenom odlukom", dodao je Milić.

Posledice ogromne

Baković kaže da bi nakon sinoćne situacije predsednik Jun morao biti opozvan, posebno ako uzmemo u obzir da opozicija drži većinu u parlamentu, ali i da su mu uvođenje vanrednog stanja oštro zamerili i predsednik njegove stranke Narodne moći, ali i 18 članova vladajuće stranke koji su stali na stranu opozicije.

"To je vrlo značajno i pokazuje da je najverovatnije proglašenje vanrednog stanja i kraj njegove političke karijere. U Južnoj Koreji je to osetljivo pitanje upravo zbog toga što je poslednje vanredno stanje proglašeno u maju 1980. godine, četvrto zaredom i sa njim se povezuje masakr u Gvandžuu u kojem je stradalo više hiljada ljudi koji su demonstrirali za demokratiju, a protiv tadašnje diktature"

Tanjug AP/Ryu Hyung-seok/Yonhap via AP

Dakle, čak 45 godina Južna Koreja došla do tačke da je vanredno stanje bilo potrebno, a ono što je posebno iritiralo građane ove zemlje jeste što se predsednik pozivao na "opasnost od stranih sila".

"Neki su mediji relativno ispravino preneli da je uvedeno ratno stanje (martial law), premda to nije ratno stanje, ali nije ni potpuno neispravno to reći. Naime, po njihovom Ustavu to stanje predsednik sme da proglasi samo u slučaju rata, u slučaju da postoji ratna opasnost koja dolazi spolja. Zbog toga mislim da će sasvim sigurno biti opozvan", nastavlja Baković.

Tanjug AP/Lee Jin-man

Ministar odbrane koji mu je savetovao uvođenje vanrednog stanja takođe može biti izveden na sud gde bi mu se sudilo za veleizdaju što podrazumeva moguću kaznu doživotnog zatvora, pa čak i smrtnu kaznu.

"Posledice su ogromne jer se nalazimo u silno opasnom trenutku u kojem Severna Koreja preti i potpuno je odustala od pregovora sa Južnom. Ne znamo šta Kim Džong Un planira i u celoj toj konstalaciji nemira na Korejskom poluostrvu, ovo je bilo zaista nepotrebno", ističe Baković i dodaje da je jedino što se pokazalo pozitivnim u čitavoj drami to što je parlament uzeo stvar u svoje ruke i pokazao demokratiju na delu.

Šta to znači za SAD?

SAD su izrazile "ozbiljnu zabrinutost" kada je Jun proglasio vanredno stanje, ali i olakšanje nakon njegovog ukidanja – naglašavajući da je demokratija u srži savezništva između SAD i Južne Koreje.

Dve zemlje decenijama imaju čuveni međusobni odbrambeni sporazum, što znači da obe strane moraju priteći u pomoć ako jedna od njih bude napadnuta. U Južnoj Koreji je trenutno raspoređeno gotovo 30.000 američkih vojnika, i to u ključnim vojnim instalacijama SAD – uključujući Kamp Humphreys, najveću američku vojnu bazu u inostranstvu.

Zajedno sa Japanom i Filipinima, koji takođe imaju međusobne odbrambene sporazume sa SAD, Južna Koreja je deo troje regionalnih partnera koji su decenijama pomagali u jačanju američke moći u Aziji i na Pacifiku.

Tanjug/AP/Jae C. Hong

Zagovornici tvrde da je značajna američka vojna prisutnost na Korejskom poluostrvu ključna za odvraćanje bilo kakvog potencijalnog napada iz Severne Koreje, dok režim Kim Džong Una nastavlja da gradi svoj nuklearni arsenal. Takođe, ova prisutnost pomaže ojačavanju američkog položaja u regionu kako bi se suprotstavili kineskoj agresiji.

"Ono što moramo imati na umu jeste da je Južna Koreja jedan od bliskih američkih saveznika, kako ekonomskih, a pre svega vojnih, te da se očekuje da će novoizabrani predsednik Tramp reagovati na celu ovu situaciju. On nije bio voljan da odobri Južnoj Koreji slanje naoružanja Ukrajini jer on nastoji da se rat što pre okonča. S obzirom na to da Južna Koreja sigurnosno potpuno zavisi od SAD, bitno je šta će se dalje dešavati u Seulu i u Vašingtonu, ali i šta će Tramp dalje hteti da uradi", zaključuje Baković u razgovoru za Euronews Srbija.