Igre 
Tri dobitnika Nobelove nagrade za mir - iz Belorusije, Ukrajine i Rusije
Komentari07/10/2022
-11:03
Beloruski aktivista za ljudska prava Aleš Beljatski, ruska organizacija za ljudska prava Memorijal i ukrajinska organizacija za ljudska prava Centar za građanske slobode su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir.
"Laureati Nobelove nagrade za mir predstavljaju civilno društvo u svojim zemljama. Oni već dugi niz godina promovišu pravo na kritiku vlasti i zaštitu osnovnih prava građana", navedeno je u odluci.
Kako se navodi, oni su uložili izuzetan napor da dokumentuju ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu položaja. Zajedno pokazuju značaj civilnog društva za mir i demokratiju.
Ko je Beljacki - beloruski borac za ljudska prava
Aleš Beljacki je bio jedan od pokretača demokratskog pokreta koji se pojavio u Belorusiji sredinom 1980-ih. Posvetio je svoj život promovisanju demokratije i mirnog razvoja u svojoj domovini. Između ostalog, osnovao je organizaciju Viasna (Proleće) 1996. godine kao odgovor na kontroverzne ustavne amandmane koji su predsedniku dali diktatorska ovlašćenja i koji su pokrenuli široke demonstracije.
EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH
Viasna je pružila podršku zatvorenim demonstrantima i njihovim porodicama. U godinama koje su usledile, Viasna je evoluirala u široku organizaciju za ljudska prava koja je dokumentovala i protestovala protiv upotrebe torture od strane vlasti protiv političkih zatvorenika.
Vladine vlasti su u više navrata pokušavale da ućutkaju Aleša Beljackog. Bio je u zatvoru od 2011. do 2014. Nakon velikih demonstracija protiv režima 2020. godine, ponovo je uhapšen. On je i dalje u pritvoru bez suđenja. Uprkos ogromnim ličnim poteškoćama, gospodin Bijatski nije popustio ni milimetar u svojoj borbi za ljudska prava i demokratiju u Belorusiji.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Rusije - Memorial
Organizaciju za ljudska prava Memorial osnovali su 1987. godine aktivisti za ljudska prava u bivšem Sovjetskom Savezu koji su želeli da osiguraju da žrtve ugnjetavanja komunističkog režima nikada ne budu zaboravljene. Među osnivačima su bili dobitnik Nobelove nagrade za mir Andrej Saharov i zagovornica ljudskih prava Svetlana Ganuškina. Memorijal je zasnovan na ideji da je suočavanje sa prošlim zločinima od suštinskog značaja za sprečavanje novih.
Povezane vesti
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Memorijal je postao najveća organizacija za ljudska prava u Rusiji. Pored uspostavljanja centra za dokumentaciju o žrtvama staljinističke ere, Memorijal je sakupio i sistematizovao informacije o političkom ugnjetavanju i kršenju ljudskih prava u Rusiji. Memorijal je postao najautoritativniji izvor informacija o političkim zatvorenicima u ruskim pritvorskim objektima. Organizacija je takođe bila na čelu napora u borbi protiv militarizma i promovisanju ljudskih prava i vlade zasnovane na vladavini zakona.
Kada civilno društvo mora da ustupi mesto autokratiji i diktaturi, mir je često sledeća žrtva. Tokom čečenskih ratova, Memorijal je prikupljao i proveravao informacije o zlostavljanjima i ratnim zločinima nad civilnim stanovništvom od strane ruskih i proruskih snaga. Zbog ovog posla je 2009. godine ubijena šefica ogranka Memorijala u Čečeniji Natalija Estemirova.
Akteri civilnog društva u Rusiji su godinama bili izloženi pretnjama, zatvaranju, nestancima i ubistvima. Kao deo vladinog uznemiravanja Memorijala, organizacija je rano označena kao "strani agent". U decembru 2021. godine vlasti su odlučile da se Memorijal prinudno likvidira i da se dokumentacioni centar trajno zatvori. Zatvaranja su stupila na snagu u narednim mesecima, ali ljudi koji stoje iza Memorijala odbijaju da budu zatvoreni. U komentaru na prisilno raspuštanje, predsednik Jan Račinski je izjavio: "Niko ne planira da odustane".
Centar za građanske slobode iz Kijeva
Centar za građanske slobode osnovan je u Kijevu 2007. godine u cilju unapređenja ljudskih prava i demokratije u Ukrajini. Centar je zauzeo stav da ojača ukrajinsko građansko društvo i izvrši pritisak na vlasti da od Ukrajine naprave punopravnu demokratiju. Da bi razvio Ukrajinu u pravnu državu, Centar za građanske slobode se aktivno zalagao da Ukrajina postane povezana sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Centar za građanske slobode se angažovao u naporima da identifikuje i dokumentuje ruske ratne zločine protiv ukrajinskog civilnog stanovništva. U saradnji sa međunarodnim partnerima, centar igra pionirsku ulogu u nastojanju da krivce pozove na odgovornost za svoje zločine.
Dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir za 2022. Alešu Biljackom, Memorijalu i Centru za građanske slobode, Norveški Nobelov komitet želi da oda počast za ova tri izuzetna šampiona ljudskih prava, demokratije i mirnog suživota u susednim zemljama Belorusiji, Rusiji i Ukrajini. Kroz svoje dosledne napore u korist humanističkih vrednosti, antimilitarizma i principa prava, ovogodišnji laureati su revitalizirali i ispoštovali viziju mira i bratstva među narodima Alfreda Nobela – viziju koja je danas najpotrebnija u svetu.
Ove godine bilo je neizvesno da li će Nobelov odbor dodelom nagrade za mir odati riznanje borcima protiv klimatskih promena ili pak žrtvama ruske invazije koja i dalje traje, pa se tako ime predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog pominjalo kao jedno od mogućih dobitnika.
Povezane vesti
Nobelovu nagradu za mir prošle su godine dobili borci za medijske slobode – Marija Resa s Filipina, čijem portalu preti gašenje, i Rus Dmitrij Muratov, čijem listu je oduzeta licenca.
Komentari (0)