Igre 
Nobelova nagrada za književnost pripala francuskoj spisateljici Ani Erno
Komentari06/10/2022
-13:01
Nobelova nagrada za književnost pripala je francuskoj književnici Ani Erno, "za hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja".
Ani Erno je francuska profesorka književnosti poreklom iz Normandije, koja je svoju književnu karijeru započela 1974. godine prvim romanom "Očišćeni", autobiografskim delom.
U svoja životna iskustva i uspomene često se vraćala u svojoj književnosti, a čuvenu francusku "Renaudot" nagradu osvojila je za još jedno autobiografsko delo "La Place" u kom se bavila odnosom sa ocem i životom u malom gradu.
Njen rad kombinuje istorijska i individualna iskustva. Ona prikazuje njene odnose sa roditeljima ("La place, "La honte"), tinejdžerske godine ("Ce ku'ils disent ou rien"), brak ("La femme gelee"), strastvenu vezu sa ("Passion simple"), abortus ("L'evenement"), Alchajmerovu bolest ("Je ne suis pas sortie de ma nuit"), smrt njene majke ("Une femme") i rak dojke ("L'usage de la photo").
Mnoge njene knjige našle su mesto na listi Njujork tajmsa, a "Ženska priča" bila je i među finalistima nagrade lista Los Anđeles Tajms.
Njene istorijske memoare iz 2008. godine "Les Annees" (Godine), koje su kritičari odlično ocenili, mnogi smatraju njenim velikim opusom. U ovoj knjizi, Erno piše o sebi u trećem licu (elle, ili "ona" na engleskom) po prvi put, pružajući živopisan pogled na francusko društvo neposredno posle Drugog svetskog rata do ranih 2000-ih.
Povezane vesti
Za "Godine je bila nominovana i za međunarodnu Bukerovu nagradu 2019.
"Ovo je književnost za sve"
Švedska Akademija nauka i umetnosti često kritikovana zbog male zastupljene žena među laureatima, pa je jedno od pitanja novinara okupljenih na proglašenju laureata bilo da li su odabirom Erno želeli da pošalju "još neku poruku svetu".
Međutim, predsednik Komiteta za Nobelovu nagradu za književnost Anders Olson izjavio je da su bili usredsređeni isključivo na kvalitet literature.
"Bili smo usredsređeni na literarnu poruku i nemamo nikakvu drugu poruku svetu, ali nam je takođe važno da je književnost laureata nosi univerzalnu poruku koja je namenjena svima. Tako da je naša poruka: ovo je književnost za sve", rekao je Olson.
Upitan šta je ono što bi mogao da kaže o tome da je većina laureata Nobelove nagrade za književnost iz Evrope, predsednik Komiteta odgovorio je da je "nemoguće zadovoljiti sve kriterijume".
Tanjug AP/Henrik Montgomery/TT News Agency via AP
"Samo možemo biti sigurni da težimo literarnom kvalitetu. Prošle godine smo dali nagradu književniku koji nije Evropljanin, ove godine smo dodelili nagradu ženi. Mislim da smo imali vrlo malo laureata u tim kategorijama. Pokušavamo da proširimo opseg Nobelove nagrade, ali naš fokus mora biti literarni kvalitet pre svega", istakao je Olson.
Nagrada za književnost jedna je od pet nagrada utemeljenih oporukom Alfreda Nobela iz 1895. i dodeljuje se piscu koji je stvorio na polju književnosti "najbolje delo idealističkih tendencija".
Povezane vesti
O imenu dobitnika raspravlja i odlučuje Švedska akademija, a ime se objavljuje početkom oktobra.
Međutim, žiri već u septembru bira dobitnika, a ime laureata čuva u strogoj tajnosti do samog proglašenja. Pola sata pre zvanične objave, sekretar Švedske akademije poziva telefonom dobitnika kako bi mu/joj saopštio lepu vest.
Dosadašnji laureati
Od 1901. godine kada je prvi put dodeljena Nobelova nagrada za književnost, do danas dodeljeno je 114 nagrada. Nagrada nije dodeljena 7 puta: 1914, 1948, 1935, 1940 – 1943.
U nekoliko navrata se dogodilo da nagradu dele dva književnika. Poslednji put je takav slučaj bio 1974. kada su laureati bili E. Džonson i H. Martinson.
Iako se nagrada dodeljuje za životno delo književnika ili književnice, neki pisci su je dobili najviše zahvaljujući jednom delu u kome je komitet za dodelu nagrade prepoznao vrednosti, npr. Šolohov za "Tihi Don", Tomas Man za "Budenbrokove", ili Hemingvej za svoj roman "Starac i more"…
profimedia
Od 110 laureata nagradu nisu primila dvojica. Boris Pasternak (1958) je prihvatio nagradu, ali je zatim bio primoran da je odbije pod pritiskom države (Sovjetskog Saveza). S druge strane, Žan Pol Sartr je 1964. svojevoljno odbio nagradu i time pokazao doslednost u odbijanju svih zvaničnih počasti.
Prošlogodišnji laureat je zanzibarski pisac Abdulrazak Gurna za "beskompromisno i saosećajno pisanje o posledicama kolonijalizma i sudbinama izbeglica u rascepu među kulturama i kontinentima".
Pre Erno, 16 žena dobilo Nobela za književnost
Pre Erno 16 žena dobilo je Nobelovu nagradu za književnost. Švedska spisateljica Selma Lagerlof postala je prva žena koja je dobila to priznajne 1909. godine, a pet godina kasnije postala je član Švedske akademije.
Ostale dobitnice su: Selma Lagerlef (1909), Gracija Deleda (1926), Sigri Unset (1928), Perl Bak (1938), Gabrijela Mistral (1945), Neli Zaks (1966), Nadin Gordimer (1991), Toni Morison (1993), Vislava Šimborska (1996), Elfride Jelinek (2004), Doris Lesing (2007), Herta Miler (2009), Alis Manro (2013), Svetlana Aleksijevič (2015), Olga Tokarčuk (2018) i Luiz Glik (2020).
Najmlađi laureat Nobelove nagrade za književnost u istoriji tog priznanja bio je Radjard Kipling, koji je te 1907. godine proslavio 41. rođendan, a najstarija Doris Lesing, koja je imala 88 godina kada joj je nagrada dodeljena 2007.
Samo dva dobitnika odbila su da prime Nobelovu nagradu za književnost: Boris Pasternak 1958. nakon pritisaka sovjetskih vlasti da ne prihvati priznanje i Žan Pol Sartr 1964. koji je i inače odbijao sve nagrade.
I dok niko nije nagrađen više od jednom, dešavalo se da priznanje posthumno pripadne nekom književniku. To se dogodilo dva puta: 1931. kada je dodeljeno Eriku Karlfeltu i 1961. Dagu Hamaršeldu. Od 1974. Statut Nobelove fondacije propisuje da se nagrada ne može dodeliti posthumno, osim ako je smrt nastupila nakon proglašenja laureata.
Komentari (0)