Nobelovu nagradu za fiziku dobili Alen Aspekt, Džon Klauzer i Anton Cajlinger

Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Alen Aspekt, Džon Klauzer i Anton Cajlinger za eksperiment sa upletenim fotonima, utvrđivanje kršenja Belovih nejednakosti i pionirske kvantne informacione nauke, navodi se u saopštenju.

Oni su sproveli revolucionarne eksperimente koristeći zapletna kvantna stanja, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica, čak i kada su razdvojene. Njihovi rezultati su otvorili put ka novoj tehnologiji zasnovanoj na kvantnim informacijama.

Neopisivi efekti kvantne mehanike počinju da nalaze primenu. Sada postoji veliko polje istraživanja koje uključuje kvantne računare, kvantne mreže i sigurnu kvantno šifrovanu komunikaciju.

Jedan od ključnih faktora u ovom razvoju je kako kvantna mehanika dozovljava da dve ili više čestica postoje u takozvanom zamršenom stanju. Ono što se dešava sa jednom od čestica u isprepletanom paru određuje šta će se desiti sa drugom česticom, čak i ako su udaljene.

Dugo se postavljalo pitanje da li je korelacija nastala zbog toga što čestice u isprepletanom paru sadrže skrivene varijable, odnosno uputstva koja im govore koji rezultat treba da daju u eksperimentu.

Šezdesetih godina prošlog veka Džon Stjuart Bel je razvio matematičku nejednakost koja je nazvana po njemu. To znači da ako postoje skrivene varijable, korelacija između rezultata velkog broja merenja nikada neće preći određenu vrednost. Međutim, kvantna mehanika predviđa da će određena vrsta eksperimenta narušiti Belovu nejednakost, što će rezultirati jačom korelacijom nego što bi inače bilo moguće.

Džon Klauzer je razvio ideje Džona Bela što je dovelo do praktičnog eksperimenta. Kada je izvršio merenja, oni su podržali kvantnu mehaniku tako što su jasno narušili Belovu nejednakost. To znači da se kvantna mehanika ne može zameniti teorijom koja koristi skrivene varijable.

Međutim, neke rupe su ostale nakon eksperimenta Džona Klauzera. Alan Aspekt je potom razvio postavku, koristeći je na način kojim je zatvorio važnu rupu. Bio je u mogućnosti da promeni podešavanja merenja nakon što je upleteni par napustio svoj izvor, tako da podešavanje koje je postojalo kada su emitovane nije moglo da utiče na rezultat.

Koristeći rafinisane alate i duge serije eksperimenata, Anton Cajlinger je počeo da koristi zapletena kvantna stanja. Između ostalog, njegova istraživačka grupa je demonstrirala fenomen nazvan kvantna teleportacija, koja omogućava da se kvantno stanje pomera od jedne čestice do druge koja je udaljena.

"Postaje sve jasnije da se pojavljuje nova vrsta kvantne tehnologije. Vidimo da je rad laureata sa zapetljanim stanjima od velike važnosti, čak i izvan fundamentalnih pitanja o tumačenju kvantne mehanike", kaže u saopštenju Anders Irbek, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.

Austrija ponosna na Nobelovca

Austrijski kvantni fizičar Anton Cajlinger koji je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, već dugo je važio za kandidata za ovu prestižnu nagradu, a dobija je u 77. godini u zenitu njegove duge međunarodne naučne karijere.

Kako je saopštila Kraljevska Akademija nauka Švedske u Stokholmu, Cajlinger je, zajedno sa francuskim kolegom Alenom Aspeom i američkim fizičarem Džonom F.Klauzerom dobio Nobelovu nagradu za eksperimente sa prepletenim fotonima.

Austrijski naučnik u naučnom svetu naziva se "Mr Bim" (Mr Beam), i „Papa kvantne fizike“.

Cajlinger, koji je veoma popularan, jer je spreman da govori i o stvarima van nauke, rođen je u Rid am Inkrajsu, studirao je fiziku i matematiku na Univerzitetu u Beču. Kako je govorio nije imao nijedan čas iz kvatne fizike, pa je morao znanje da stiče preko knjiga.

Kvantna fizika ga je, istakao je ranije, uvek fascinirala, jer je " neverovatno lepa matematika".

Podvlačio je uvek da je imao ogromnu sreću što je doktorski rad radio kod profesora Helmuta Rajha začetnika kvantne optike u Austriji.

Cajlinger je posle studija ostao kao asistent kod Rauga i za to vreme odlazio na istraživački rad u inostranstvo, u SAD.

Sa američkim kolegama on je opisao 1986. godine specijalni oblik isprepletanja tri čestice, što je u stručnim krugovima ocenjeno kao najvažniji doprinos austrijskog fizičara.

U stručnom svetu Cajlinger se smatra za talentovanog naučnika privrženog eksperimentima, koji uspeva da razotkrije nove veze i dokaže ili ospori postojeće teorije.

Cajlinger je 1997. po prvi put uspešno sproveo teleportaciju čestica svetla. On se zalagao, nažalost neuspešno, za evropski satelit za kvantnu komunikaciju. Taj satelit su napravili Kinezi pod imenom "Micius", koji je lansiran u svemir 2016. godine, a Cajlinger je u tom projektu bio partner.

Godinu dana od lansiranja Cajlinger je, kao predsednik Akademije Austrije preko "Miciusa“ obavio prvi video telefonsko “kvantno kodirani” razgovor sa kineskim kolegom.

Upravo taj "kvantni telefonski razgovor“ je Američko društvo za fiziku proglasilo jednim od deset najvećih dostignuća godine u fizici.

Za svoj naučni rad Cajlinger je dobio brojna austrijska i međunarodna priznanja, a sada Austriji donosi novu Nobelovu nagradu.