Pozicija Beograda "između dve vatre": Da li će Srbija moći da ostane "neutralna" u rusko-ukrajinskoj krizi
Komentari05/02/2022
-09:04
Potencijalna eskalacija sukoba na relaciji između Rusije i Ukrajine negativno bi se odrazila na spoljnu politiku Srbije, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Analitičari smatraju da Srbija uspeva da održi neutralnost, ali ističu da, što više sukob ide ka eskalaciji, to će pozicija Srbije biti teža.
Tenzije na granici Ukrajine i Rusije u fokusu su svetske javnosti, a diplomatija za sada ne uspeva da pronađe rešenje. Svedoci smo i sve oštrije retorike, a dok Rusija osuđuje odluku SAD o slanju dodatnih trupa u Evropu, iz Vašingtona tvrde da je reč o podršci NATO saveznicima.
U svemu tome Srbija za sada nije bila mnogo "glasna", a pre nekoliko dana se oglasilo Ministarstvo spoljnih poslova rekavši da se zalaže za mirno rešenje situacije.
"Potrebno je spustiti tenzije i dati šansu diplomatiji. Verujemo da će intenzivna diplomatska aktivnost uroditi plodom i da će doći do smirivanja tenzija i da će šira eskalacija sukoba biti izbegnuta", izjavili su iz MSP za Glas Amerike.
Dodali su da bi se "potencijalna eskalacija sukoba na relaciji Moskva - Kijev negativno odrazila na spoljnu politiku Srbije, imajući u vidu da se radi o nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda", kao i da "Srbija nije ni na koji način deo političkog ili bilo kakvog drugog konflikta između Rusije i Ukrajine".
"Nismo i nećemo biti deo problema, a spremni smo da budemo deo rešenja koje će podrazumevati smirivanje tenzija", zaključili su iz MSP.
"Politika četiri stuba" i "politika četiri kamena"
Već osam godina Srbija balansira između Rusije i Ukrajine. S jedne strane je odbila da prizna nezavisnost Krima, a s druge je odbila da uvede sankcije Rusiji kao većina zapadnih država i da je u nekim formulacijama osudi kao "agresora". Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put smatra da će takva vrsta neutralnosti teško opstati ukoliko dođe do eskalacije sukoba na rusko-ukrajinskoj granici.
"Veoma je teško da Srbija ostane neutralna u rusko-ukrajinskoj krizi, jer zavisi i od jedne i od druge strane. Što više sukob ide ka eskalaciji, ako se bude govorilo o sledećem setu sankcija ili dođe do invazije, srpska pozicija će biti sve teža. Srbija će, naposletku, morati da se odluči - da li će to biti proevropski put, u kom slučaju moramo da uskladimo spoljnu politiku sa EU, ili ćemo da budemo nešto bliži Rusiji, u kom slučaju je logično da će određene povlastice koje donosi put ka Zapadu nestati", kaže Rašeta.
Sagovornik portala Euronews Srbija smatra da je ovo jedna od mana "politike četiri stuba" koju Srbija vodi, a koja se oslanja na dobre odnose sa SAD, EU, Kinom i Rusijom.
"Srbija u režimu predsednika Vučića, kao i za vreme predsednika Tadića, vodi 'politiku četiri stuba', a ta politika u ovakvim trenucima postaje 'politika četiri kamena na leđima', jer iako ima svojih prednosti, u ovakvim trenucima ima i svojih mana", istakao je Rašeta.
On je dodao da je sa jedne strane Srbija ekonomski povezana sa EU i Zapadom jer više od 70 odsto robne razmene vrši sa njima, a da je sa druge gotovo u potpunosti zavisna od Rusije, kao i da u vazduhu uvek "visi" poređenje Krima i Kosova kada je u pitanju teritorijalni integritet Ukrajine.
Sa ovim je saglasan i Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, koji je ranije za Euronews Srbija rekao da bi "bilo mnogo bolje kada Srbija ne bi morala da se opredeljuje, jer nismo na liniji razdvajanja, već smo geografski na jednoj strani te linije".
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, međutim, smatra da možda neće ni doći do trenutka kada će Srbija morati da se opredeli.
"Siguno bi mnoge zemlje pokušale da budu neopredeljene, Srbija već osam godina igra tu ulogu. Ne priznajemo Krim, ali se ne pridružavamo sankcijama protiv Rusije. Ako bi do sukoba došlo, sigurno bi došlo do jače hogemonizacija na Zapadu, što bi uticalo na odnos i dijalog sa Srbijom", rekao je ranije Novaković za Euronews Srbija.
Kako bi Srbija mogla da reaguje?
Rašeta smatra da bi za Srbiju najbolje bilo da ovi diplomatski pregovori urode plodom i da ne bude uopšte potrebe za izjašnjavanjem Beograda.
"Mislim da bi Srbija morala da uvede sankcije. Pošto ne verujem da će biti unilateralne sankcije, najbolji odgovor bi bio neki vid sankcija poput onih koje su uvedene Belorusiji i koje pogađaju usko Lukašenka, a ne ceo narod", istakao je sagovornik Euronews Srbije.
Mnoge zapadne države pozivale su na sankcije Rusiji. Međutim, postoje nesaglasnosti u vezi sa tim da li bi te sankcije trebalo da budu "preventivne", ili bi trebalo da budu reakcija i dese se tek nakon eventualne ruske invazije. Takođe, pominjale su se različite vrste sankcija - od uvođenja ograničenja ljudima bliskim ruskom predsedniku Putinu, pa sve do uklanjanja Rusije iz SWIFT bankarskog sistema.
Rašeta navodi da reakcija Moskve na eventualnu odluku Srbije o "priklanjanju" Ukrajini ne bi bila toliko rigorozna, koliko bi Beograd podrivao sopstvenu poziciju suprotnom odlukom, zbog stalnih pravljenja paralela između Krima i Kosova.
"Naš odgovor će biti najkobniji po nas ukoliko podržimo bilo kakvu povredu integriteta Ukrajine. Mislim da u izjavi MSP stoji, dosta prikriveno, to da je za Srbiju Ukrajina nedeljiva i da ima suverenitet i teritorijalni integritet nad celom svojom teritorijom. Mi nismo priznali ni Donjeck ni Luganjsk, ni Krim", rekao je Rašeta.
Dodaje da bi, u slučaju podrške Rusiji, Srbija izgubila "to nešto moralne prednosti i moralnog načela dok pokušavamo da ukažemo na nepravilnosti u poštovanju međunarodnog prava".
"Ukoliko Srbija odluči da podrži Rusiju, potvrdilo bi se verovanje koje donekle postoji u EU, da smo produžena ruka Kremlja, da je uticaj Rusije prevelik u našoj sredini, i da će se Srbija zaista prikloniti Moskvi nego Briselu kada dođe do neke opasne situacije. Onda će se među evropskepticima postaviti pitanje da li Srbija uopšte ima budućnost u Evropi", zaključio je sagovornik Euronews Srbije.
Komentari (0)