Igre 
Najvažniji momenti prve nedelje klimatskog samita u Glazgovu
Komentari10/11/2021
-07:02
Završena je prva nedelja Konferencije Ujedinjenih nacija (COP26) u Glazgovu. Uprkos tome što je zabeležen određen napredak i predstavljeni su novi planovi na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ambicioznije nacionalne doprinose i ciljeve za dostizanje karbonske neutralnosti, aktivisti smatraju da to i dalje nije dovoljno.
Zahtevaju se ozbiljne sistemske promene za okončanje sagorevanja fosilnih goriva, ali i drugih praksi sa negativnim uticajem na prirodu kao što je krčenje šuma. Prve nedelje COP26 bilo je nekoliko govora koji su naišli na veliko odobravanje javnosti, poput onog prirodnjaka Dejvida Atenboroa i premijerke Barbadosa Mije Motli, piše portal Klima101.
Veći nacionalni doprinosi globalnoj misiji
Prema podacima engleske neprofitne organizacije Energy & Climate Intelligence Unit, više od 100 zemalja teži da ostvari neto-nulte emisije u narednih 30 godina. Kina, aktuelni najveći svetski zagađivač, zadala je sebi deset godina duži rok: 2060. Indija, kao četvrti najveći emiter ugljen-dioksida trenutno, ali i globalnog zagrevanja kroz istoriju, na COP-u se obavezala na dostizanje karbonske neutralnosti do 2070. godine uz jasan zahtev za hiljadu milijardi američkih dolara klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju. Vremenski rok: što pre.
Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma dogovorile su se da na svakih pet godina povećavaju svoje ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte. Ovaj mehanizam omogućio je svakoj naciji da problemu globalnog zagrevanja pristupa sopstvenim tempom usklađenim sa političkom situacijom i ekonomskim okolnostima na domaćem terenu.
Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjem COP-u, zaista i implementiraju, svet bi se, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, zagrejao za 1,8 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje. To predstavlja značajan pomak u odnosu na povećanje srednje globalne temperature od 4 °C ka kojem smo išli u prošlosti, ali i dalje nije dovoljno. Takođe, može da postoji razlika između onoga što je obećano i onoga što će zaista biti sprovedeno.
Ulog je visok, a izneverena obećanja i promašeni ciljevi mogu da rezultuju u porastu globalne srednje temperature koje bi moglo da ugrozi opstanak desetina vrsta biljaka i životinja i miliona ljudi.
Stop krčenju šuma
Od 1960. godine ljudi ubrzano krče drveće zarad razvoja poljoprivrede, urbanizacije ili rudarstva, posledično negativno utičući na prirodne ekosisteme, biodiverzitet i klimu.
Povezane vesti
Svetski fond za prirodu proračunao je da svakog minuta Zemlja izgubi šumu površine od oko 27 fudbalskih terena. Prvi bitan dogovor, potpisan u Glazgovu, mogao bi tome da stane na put.
U utorak, 2. novembra, čak 110 zemalja, u kojima se nalazi oko 86% svetskih šuma, obavezalo da će do 2030. godine da zaustavi deforestaciju. Među njima se nalaze Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i Rusija.
Pixabay
Uprkos tome što su stručnjaci pohvalili poduhvat, podsetili su na to da prethodni dogovor iz 2014. nimalo nije usporio krčenje šuma i naglasili da je najbitnije da se reči sprovedu u delo.
Dvanaest razvijenih zemalja složilo se da u periodu od 2021. do 2025. godine pomognu zemljama u razvoju da dostignu svoje ciljeve na polju borbe protiv deforesatacije i to finansijskom pomoći u iznosu od oko 12 milijardi američkih dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora.
Jedna od potpisnica dogovora za zauzdavanje krčenja šumskih sistema je i Brazil. U ovoj južnoameričkoj zemlji prostire se oko 60% Amazonske prašume, stare 10 miliona godina, koja je poslednjih decenija pretrpela ogromne gubitke zbog besomučne seče.
Metan neće više u etar
U nedelji za nama pokrenuto je i globalno partnerstvo za smanjenje emisija metana (CH4).
Iako ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi ima više i duže se zadržava, pojedinačni molekul hemijskog jedinjenja CH4 ima intenzivniji efekat zagrevanja u odnosu na pojedinačni molekul CO2. Zbog toga politički i naučni krugovi sve veću pažnju posvećuju upravo metanu.
Povezane vesti
Više od 100 zemalja, predvođenih Ujedinjenim Kraljevstvom i Sjedinjenim Američkim Državama, odlučilo je da će do 2030. godine srezati emisije metana za 30% u odnosu na 2020. godinu kada su iznosile otprilike 570 miliona tona.
Prema rečima američkog predsednika Džona Bajdena, potpisnice dogovora emituju gotovo polovinu metana i imaju udeo od 70% u BDP-u na svetskom nivou.
Poljska: Napuštamo ugalj do 2049. godine
Poljska je, prvobitno, sa još 45 zemalja i Evropskom unijom potpisala dogovor o napuštanju uglja najkasnije do 2040. godine.
Povezane vesti
Nekoliko sati kasnije, ministarka za klimu i životnu sredinu Ana Moskva oglasila se na društvenoj mreži Tviter i konstatovala da ta energetska transformacija u njenoj zemlji ipak neće biti gotova pre 2049. godine, potvrdivši da je prelazak s reči na dela dug i trnovit.
Neispunjena obećanja o finansijskoj podršci
Ovo, međutim, nije jedino obećanje izneto na COP-u koga se akteri ne pridržavaju. Nakon Pariskog sporazuma, razvijene zemlje obećale su da će, u svrhu borbe protiv klimatskih promena, zemljama u razvoju pružati finansijsku pomoć u godišnjem iznosu od 100 milijardi američkih dolara.
Uprkos tome što su dodeljeni resursi rasli iz godine u godinu, u 2019. su i dalje bili za 20% manji od dogovorene sume.
Čak i da su bogatije nacije dostigle dogovorenu sumu, ona bi i dalje bila i 5-10 puta manja od iznosa koji je neophodan siromašnim nacijama za adaptaciju i ublažavanje efekta globalnog zagrevanja.
Tanjug/AP/Annette Riedl
Fondacija Hajnrih Bel iznela je prognoze da će troškovi gubitaka i štete u zemljama u razvoju iznositi između 400 i 500 milijardi američkih dolara godišnje do 2030, a čak 1,8 hiljada milijardi američkih dolara do 2050. godine.
Zemlje u razvoju žele više novca za prilagođavanje sve višim temperaturama i vremenskim ekstremima, dok razvijene zemlje novac usmeravaju za smanjenje emisija, te na tom polju dolazi do njihovog razmimoilaženja u pregovorima.
Potencijalno još problematičnije pitanje jeste kompenzacija za nepravdu koja je manje razvijenim državama naneta istorijskim emisijama. Na ovom polju još nema konkretnih odluka i planova nadoknade.
Uprkos najavljenim novim sredstvima za borbu manje razvijenih zemalja protiv klimatske krize, u petak, 5. novembra, specijalni izaslanik Foruma klimatski ranjivih Abul Kalam Azad (CVF, Climate Vulnerable Forum) pozvao je razvijene zemlje da u periodu od 2020. do kraja 2024. godine za zemlje u razvoju obezbede minimalno 500 milijardi američkih dolara godišnje.
Forum klimatski ranjivih okuplja 55 zemalja koje su najizloženije klimatskim promenama i u kojima živi 1,5 milijardi ljudi, odnosno više od petine svetskog stanovništva. Za njih, ali i za 48 najmanje razvijenih država i 39 malih ostrvskih država, pitanje klimatskih promena je pitanje života i smrti, a ne PR kampanja.
Stotinu hiljada ljudi na protestima traži ambiciozniju akciju
Nedelja pregovora kulminirala je u subotu, 6. novembra, mirnim protestom u Glazgovu na kom je, uprkos tmurnom i kišovitom vremenu, učestvovalo više od 100 hiljada ljudi. Oni su svetskim liderima poslali jasnu poruku: Napredak još nije dovoljan da bismo izbegli katastrofu.
Pored ambicioznije klimatske akcije i odlučnijeg zaokreta od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, protestanti su zahtevali klimatsku pravdu, obustavljanje destrukcije prirode i sprečavanje zagađenja prirode.
Među okupljenima bila je i poznata mlada aktivistkinja iz Švedske, Greta Tunberg, koja je COP26 opisala kao festival greenwashinga u organizaciji globalnog severa.
Tanjug AP/Alberto Pezzali
U popodnevnim časovima na nebu se pojavila duga. Jedno je sigurno, želja svih protestanata jeste održanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.
Na programu ove nedelje globalno tržište emisija CO2
Druga nedelja pregovora u Glazgovu usmerava fokus na stvaranje međunarodnog tržišta emisija ugljen-dioksida.
Njegovo ustanovljavanje moglo bi da ubrza trku ka karbonskoj neutralnosti zato što bi omogućilo zemljama da međusobno trguju naizgled nevidljivim, ali i te kako osetnim dobrom.
Zemlje koje su uspešnije u smanjenju emisija moći će da prodaju svoje kredite onim manje uspešnim.
Prema Asocijaciji za međunarodnu trgovinu emisijama, na taj način bi se stvorio prostor za obezbeđivanje oko hiljadu milijardi američkih dolara finansijske pomoći zemljama u razvoju.
Na prethodnim COP-ovima održanim nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, ovo pitanje nije razrešeno. Da li će biti na ovom, ostaje da vidimo u toku ove nedelje.
Komentari (0)