Igre 
Pet ključnih momenata klimatskog samita u Glazgovu: Susret svetskih lidera u "minut do 12" i izostanak "velikih igrača"
Komentari02/11/2021
-16:02
Već dva dana oči sveta uprte su u Glazgov gde se trenutno održava veliki samit o klimi na kom učestvuju predstavnici više od 100 država sveta. Jedan od važnih dogovora koji je doneo prvi dan ovog samita bilo je obećanje svetskih lidera da će zaustaviti krčenje šuma do 2030. godine, a u fokusu je i smanjivanje emisije ugljenika. Ipak, iako se od ovog susreta očekuje mnogo, pravi posao tek predstoji, a nekoliko zemalja, i to važnih za pitanje klimatskih promena, u Glazgov nije poslalo svoje predstavnike.
Na samom otvaranju samita mogle su se čuti brojne poruke koje su ličile na upozorenja o "kraju sveta". Jedno od možda najdramatičnijih uputio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekavši "da sami kopamo sopstvene grobove".
Kako je za Euronews Srbija rekao Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu na odseku za meteorologiju, samit u Glazgovu će biti jedan od indikatora da li svet ide u dobrom pravcu ili ne.
"Ono što bih ja očekivao je da ovo bude poslednja velika konferencija o klimi koja će da ima tu vrstu pažnje, jer ako se ovog puta budu donele dobre odluke, onda će buduće konferencije o klimi imati neku manju težinu", rekao je on.
Iako se kraj samita očekuje danas, već sada se može izdvojiti nekoliko ključnih trenutaka.
1. Smenjenje emisije ugljenika u fokusu
U fokus ovog klimatskog susreta stavljeno je smanjenje emisije ugljenika, a 12 država Grupe 20 prethodno se u Rimu na samitu obavezalo da će doći do nulte emisije do 2050. godine.
Kako je rekao Đurđević, naučna zajednica se klimatskim promenama bavi decenijama i urađeno je dosta studija koje se tiču toga da li može da postoji svet u kom se ne koriste fosilna goriva i ono što su brojke pokazale jeste da je takav svet moguć.
Povezane vesti
"Zaista iz mnogih izvora možemo da napravimo svu energiju koja nam je potrebna, pitanje je samo kako ćemo to implemetirati i koliko ćemo brzo to implementirati. Da li ćemo dovoljno brzo da izbegnemo ta najgora scenarija", rekao je on.
Tanjug/AP/Alastair Grant
Kako je dodao, u slučaju država koje su manje razvijene taj problem prelaska na obnovljive izvore energije jeste malo komplikovaniji, ali, kako kaže, nije nemoguć, posebno ako ove velike zemlje krenu u jednu širu implementaciju svih tih tehnologija.
U Glazgovu je niz lidera govorio upravo o tome šta će njihove zemlje uraditi kada je reč o globalnom zagrevanju. Svoj glas dao je i premijer Indije Narendra Modi koji je, na primer, govorio o nultoj emisiji do 2070, što je zapravo dve decenije kasnije od cilja koji je postavljen na samitu.
Međutim, kako naglašava Đurđević, nauka ukazuje da je 2070. godina možda malo kasno, te da bi to trebalo da se desi negde između 2050. i 2060. godine.
2. Potrebno zaustaviti krčenje šuma
Na klimatskom samitu svetski lideri su obećali da će zaustaviti krčenje šuma u svetu do 2030. godine. To je prvi veliki dogovor postignut na samitu COP26, a među potpisnicima će biti i Brazil, zemlja u kojoj su delovi prašume devastirani tokom višedecenijske deforestacije, prenosi Rojters.
Ovaj dogovor i obećanja svetskih lidera uključuje i izdvajanje skoro 14 milijardi funti (19,2 milijarde dolara) javnih i privatnih sredstava.
Stručnjaci su pozdravili ovaj pozitivan pomak, ali su i upozorili da prethodni dogovor iz 2014. godine "uopšte nije uspeo da uspori krčenje šuma" i da je neophpodno ispunjavati preuzete obaveze.
Povezane vesti
Seča drveća doprinosi klimatskim promenama jer iscrpljuje šumske površine koje apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida koji se ukoliko nije apsorbovan oslobađa i kasnije zagreva u atmosferi.
3. Plan za smanjenje emisije metana
Drugog dana samita, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik Džo Bajden založili su se takođe za smanjenje emisije metana.
"To je jedna od najefikasnijih stvari koje možemo da uradimo da bismo ostali pri ciljanom ograničavanju rasta globalnih prosečnih temperatura na 1,5 stepeni", rekla je Fon der Lajen.
Povezane vesti
"Ne možemo da čekamo 2050. godinu, moramo brzo da smanjimo emisije. To je tako lako", izjavila je ona.
Tanjug AP/Steve Reigate /Pool Photo via AP
Glavni izvor metana je poljoprivreda, a oslobađaju se i velike količine iz proizvodnje nafte i gasa.
Lajen napominje da "najveći potencijal" za smanjenje nivoa metana dolazi iz energetskog sektora.
Navela je da se više od 80 zemalja obavezalo da će smanjiti emisiju metana za 30 odsto do 2030. godine.
Predsednik Bajden je, na početku obraćanja, zahvalio svima koji su potpisali ovo, kako je rekao, "opredeljenje koje menja igru" o smanjenju emisije metana.
4. Lideri koji su preskočili samit
Iako su naučnici upozorili da je ovo "minut do 12" i da je neophodno hitno preduzeti akcije, na samitu su izostali lideri nekih sila poput Kine, Rusije i Turske. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u poslednjem trenutku odlučio da ne ode.
I nekoliko drugih velikih ekonomija takođe nije prisustvovalo uključujući Meksiko, Brazil, Južnu Afriku, To znači da je premijer Indije jedini lider iz takozvanih BRICS nacija, koje su zaslužene za 40 odsto globalne emisije, a koji je prisustvovao samitu.
Na pitanje zbog čega je ovo ovako, Đurđević kaže da je to složeno pitanje i da tu ima verovatno i nekih drugih bitki.
"Rusija je dosad bila dosta uzdržana po pitanju ovih klimatskih pregovora, zanimljivo je relativno skoro oglasili da hoće i oni da unapređuju svoje planove. Kina je takođe bila jedna od najtvrđih pregovarača u prošlosti i konstantno insistirala na tome da joj treba vremena da uz pomoć fosilnih goriva dovede svoju ekonomiju do nekog višeg nivoa, pa tek onda da razmišlja o smanjenju", naveo je on.
5. Pritisak klimatskih aktivista na svetske lidere
Van ovih zvaničnih pregovora, aktivisti su, kako se čini, bili glasniji nego ikad i u Glazgovu organizovali niz akcija i protesta. Mlada aktivistikinja Greta Tunberg optužtila je svetske lidere da se "prave da uzimaju budućnost za ozbiljno".
Tanjug AP/Frank Augstein
I aktivistkinja iz Kenije Elizabet Vathuti apelovala je na svetske lidere da preduzmu akcije, opisujući kako katastrofalno klimatske promene utiču na njenu zajednicu.
"Više od dva miliona mojih Kenijaca se suočava sa glađu povezanom sa klimatkim promenama", rekla je ona.
Šta je sa Srbijom?
Kako je rekao Đurđević za Euronews, Srbija se na ovim pregovorima u Glazgovu neće pojaviti sa unapređenim planovima, odnosno ostaće oni koji su predstavljeni u Parizu 2015. godine.
"Kod nas u zemlji se trenutno izrađuje nekoliko dokumenata koji se tiču toga šta bismo mogli bolje da uradimo od onoga što smo uradili u Parizu. Naš odgovor na ovaj sastanak će uslediti verovatno tek nakon nekoliko meseci, nemamo i dalje plan kako da se približimo tim ambisioznijim ciljevima", rekao je on.
Takođe, podsetio je da su pregvori o klimi izuzetno složeni. Počeli su 1992 u Rio de Žaneiro, a prvi COP se dogodio 1995. u Nemačkoj.
Komentari (0)