"Ako Glazgov padne, pada sve": Počeo samit o klimatskm promenama u koji svet ulaže veliku nadu

Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu danas je zvanično otvoren, a u naredne dve nedelje vodiće se intenzivni diplomatski pregovori predstavnika 200 zemalja o tome kako se izboriti sa zajedničkim izazovom koje predstavlja globalno zagrevanje.

Mnogi problemi o kojima će se raspravljati na ovom samitu već decenijama su na dnevnom redu, uključujući i pitanje kako bogate države mogu da pomognu siromašnijim da se izbore sa emisijom štetnih gasova i prilagode klimi koja na globalnom nivou postaje sve toplija. Pregovarači će na samitu pokušati da podstaknu nacije da pojačaju svoje napore za sprečavanje globalnog zagrevanja, te da se zemlja ne zagreje više od 1,5 stepena u odnosu  na predindustrijska vremenima.

Samit o klimi ostaje "naša poslednja, najbolja nada da zadržimo 1,5 u dometu", rekao je Alok Šarma, ministar britanske vlade koji predsedava pregovorima o klimi.

Naučnici kažu da šanse za postizanje tog cilja, dogovorenog u značajnom sporazumu zaključenom Pariskim klimatskim sporazumom 2015. godine, polako izmiču. Zemlja se već zagrejala za više od 1,1 stepen, a trenutne projekcije zasnovane na planiranom smanjenju emisija u narednoj deceniji predviđaju da će se planeta do 2100. godine zagrejati za 2,7 stepena, prenosi AP.

Samitu će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On će u Glazgovu boraviti od  danas do 2. novembra. Vučić će se tokom Samita obratiti na skupu šefova država i vlada, a prisustvovaće i događaju povodom pokretanja inicijative o globalnom smanjenju metana, koji organizuju presednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Na marginama samita, Vučić će održati i niz bilateralnih sastanaka sa zvaničnicima.

Lideri Grupe 20, čiji se samit danas završio, uputili su se u Glazgov kako bi nastavili pregovore u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Tanjug AP/Andrew Medichini

Džonson: "Ako Glazgov padne, pada sve, dogovori G20 samo kapi u vrelom okeanu"

Moja nada zavisi od volje, hrabrosti i vođstva svih u prostoriji, rekao je britanski premijer Boris Džonson. On dodaje da građani širom sveta zahtevaju promenu.

"To je istina. Hiljade aktivista već je stiglo u Glazgov da bi se njihov glas čuo, a lideri zemalja posebno osetljivih na klimatske promene ne oklevaju kada je reč o pozivu na akciju. Pritisak je ogroman. Napravili smo razuman napredak, ali to nije dovoljno. Moram jasno da kažem da ako Glazgov propadne, onda cela stvar propada", rekao je Džonson obraćajući se novinarima nakon samita Grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta u Rimu, prenosi BBC.

Boris Džonson kaže da su obećanja koja su do sada data na samitu G20, koji se danas završio, "samo kapi u okeanu koji je sve topliji kada uzmemo u obzir da je izazov za koji smo svi priznali da je pred nama".

Tanjug AP/Gregorio Borgia

Naglašava da je samo 12 članica Grupe 20 obećalo da će do 2050. godine potpuno obustaviti emisiju ugljendioksida. Od velikih zagađivača Kina, Rusija i Saudijska Arabija su taj rok pomerili na 2060, a Indija još nije mogla da odredi taj datum.

Gunterešu neispunjene nade na samitu G20, Bajden očekuje nastavak progresa u Glazgovu

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je u petak upozorio da se svet ubrzava ka klimatskoj katastrofi, rekao je da samit u Rimu nije ni ispunio njegove nade.

"Odlazim iz Rima sa neispunjenim nadama, ali one bar još nisu pokopane. Idemo u Glazgov na COP26 da održimo u životu cilj o maksimalnom zagrevanju Zemlje od jednog i po stepena i da održimo obećanja o finansiranju i očuvanju naše planete za ljude", rekao je Guteres, prenosi AP.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden  opisao je samit G20 kao seriju veoma produktivnih sastanaka i naglasio da "se raduje što će se to nastaviti u Glazgovu". 

Bajden je uputio kritike Kini i Rusiji i izrazio razočaranje što se lideri, kako ističe, dva velika zagađivača nisu pojavili na samitu.

"Meni je to razočaravajuće, ali ono što smo uradili je da smo usvojili mnogo stvari kako bismo okončali finansiranje proizvodnje električne energije na ugalj", rekao je Bajden.

SMO: Ekstremne vremenske prilike su naša nova norma

Ekstremni vremenski događaji uključujući snažne toplotne talase i razorne poplave sada su nova normala, navodi Svetska meteorološka organizacija (SMO).

Izveštaj o stanju klime za 2021. ističe da se svet menja pred našim očima. Dvadesetgodišnji prosek temperature iz 2002. je na putu da po prvi put premaši 1,0 stepen Celszijusa iznad predindustrijskih nivoa. Ove najnovije brojke za 2021. objavila je Svetska meteorološka organizacija ranije kako bi se poklopili sa početkom ove klimatske konferencije.

"Ekstremni događaji su nova norma", rekao je profesor SMO Peteri Talas.

Papa: Nek se čuje "vapaj Zemlje"

Papa Franja pozvao je svetske lidere na samitu da pruže "efikasne odgovore" na vanredne situacije u vezi sa životnom sredinom i ponude "konkretnu nadu" budućim generacijama.

Takođe, pozvao je ljude da se mole kako bi se "vapaj Zemlje" čuo na samitu UN. Franja je na Trgu Svetog Petra napomenuo da je danas prvi dan važnog skupa.

On je okupljenima poručio: "Pomolimo se da vapaj Zemlje i vapaj siromašnih" čuju učesnici samita.

AP Photo/Petr David Josek

Šta je tačno COP26?

Konferencija UN o klimatskim promenama održava se svake godine od 1995. Dvonedeljni samiti su važan prostor za zainteresovane strane da razgovaraju o klimatskoj krizi na globalnom nivou.

Konferencije okupljaju lidere država koje su potpisale Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), međunarodni ugovor o životnoj sredini koji se bavi klimatskim promenama.

Svaka država članica UN je potpisnica UNFCCC-a, kao i Palestina, Kukova ostrva i Niue, dok je Vatikan samo posmatrač.

Svake godine se predstavnici zemalja okupljaju da razgovaraju o akcijama u vezi sa klimatskim promenama u okviru onoga što je poznato kao COP26. Konferencija je trebalo da se održi u Glazgovu u Velikoj Britaniji prošlog novembra, ali je odložena zbog pandemije koronavirusa.