Posledice klimatskih promena sve očiglednije: U fokusu Samita u Glazgovu neispunjena obećanja bogatijeg dela sveta

Komentari

Autor: Klima 101/Nemanja Milović

31/10/2021

10:06

Posledice klimatskih promena sve očiglednije: U fokusu Samita u Glazgovu neispunjena obećanja bogatijeg dela sveta - Copyright Tanjug AP/Alastair Grant

veličina teksta

Aa Aa

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature.

Razlog njihovog okupljanja je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida 19, a po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih konferencija o klimatskim promenama do sada i mogla bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama, piše portal Klima101.

Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ovo je trebalo da se dogodi još prošle godine, međutim pandemija je usporila ceo proces.

Posledice klimatskih promena sve su očiglednije, leto za nama obeležili su vremenski ekstremi poput nezapamćenih toplotnih talasa, požara i poplava, ulog je veliki kao i očekivanja javnosti, zbog toga će oči sveta biti uprte u Glazgov u naredne dve nedelje.

Zašto se države svake godine okupljaju i razgovaraju o klimi?

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama potpisana je u maju 1992. kada su se zemlje potpisnice saglasile da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi sprečile opasan ljudski uticaj na klimatski sistem. Kako bi ovaj cilj bio ispunjen od 1995. se svake godine se održava konferencija potpisnica (Conference of parties – COP) na kojoj se pregovara o načinima da svet zaustavi klimatske promene.

Ovi događaji po pravilu okupljaju predsednike i premijere velikog broja država koji predvode timove koji u slučaju nekih zemalja broje i više desetina ljudi što COP-ove svrstava među najviše međunarodne skupove. U Glazgovu će se ove godine naći američki predsednik Džo Bajden, francuski predsednik Emanuel Macron, indijski premijer Narendra Modi, turski predsednik Režep Tajip Erdogan i mnogi drugi među kojima je i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Na konferenciji neće biti Vladimira Putina i kineskog predsednika Sija koji su znatno redukovali svoja putovanja od starta pandemije. Pored političara očekuje se i prisustvo vodećih ljudi iz sveta biznisa kao i velikog broja naučnika i aktivista.

Svaki COP odlikuje veliki broj tehničkih sastanaka i pregovora o najsitnijim detaljima u vezi sa odgovorima država na klimatsku krizu, a rezultat svega toga su važni međunarodni sporazumi poput Kjoto protokola iz 1997. i Pariskog sporazuma iz 2015. koji predstavlja najvažniji klimatski dogovor do sada.

Zašto je ova konferencija toliko važna?

Prošle godine je isteklo pet godina od potpisivanja Pariskog sporazuma što je bio rok do koga je bilo potrebno da države predstave svoje nove Nacionalno određene doprinose (NDC), odnosno planove za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Pariski sporazum je zamišljen tako da države na svakih pet godina predstavljaju nove i ambicioznije planove za borbu protiv klimatskih promena kako bi se ispunio glavni cilj sporazuma o zadržavanju zagrevanja znatno ispod 2°C, odnosno 1,5 °C što je kasnije formulisan i opšteprihvaćen cilj na osnovu istraživanja naučne zajednice.

Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2°C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9°C do kraja ovog veka. Situacija izgleda bolje kada se u obzir uzmu novi ciljevi koje su u poslednjih godinu i po dana države obećale da će ispuniti, međutim u ovom trenutku još uvek postoji priličan raskorak između važećih propisa i onoga što bi trebalo da se dogodi kako bi se zagrevanje zadržalo ispod opasne granice.

Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD jeste ambicioznija nego ranije. Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.

Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred ovu konferenciju ipak ispunjavaju svoje obaveze.

Šta će biti u fokusu u Glazgovu?

Sama dužina konferencije i prisustvo velikog broja pregovarača znači da će se u Glazgovu razgovarati o velikom broju tema. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih promena obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.

U fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.

Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.

Da li će ovogodišnja konferencija biti uspešna?

Šta će biti krajnji rezultat 26. COP-a saznaćemo u naredne dve nedelje. Prethodni samiti su se često završavali razočaranjem zbog nedovoljne hitnosti akcije, a neretko i sporenja oko semantike i sitnih detalja dok posledice klimatskih promena postaju sve očiglednije i ugrožavaju sve veći broj ljudi. Kakav god bio konačan sud javnosti, jasno je da se mnogo promenilo od prošle konferencije u Madridu 2019. Praktično sve najveće države sveta među kojima su Kina, SAD, EU, Velika Britanija, Japan, a odnedavno čak i Rusija i Saudijska Arabija objavile su ciljeve da do sredine ovog veka dostignu neto-nulte emisije ugljen-dioksida.

Konferencija u Glazgovu prava je prilika da se ovaj dobar trend nastavi i da dođe do još važnih dogovora koji bi unapredili odgovor sveta na klimatsku krizu. Međutim, čak i ako ne dođe do nekih velikih novosti, jasno je da je sada praktično čitav svet jasno opredeljen da krene put budućnosti koju će umesto fosilnih goriva napajati obnovljivi izvori energije.

Problem predstavlja činjenica da i pored svog napretka koji je postignut u godinama nakon Pariza još uvek idemo ka scenariju u kome će se planeta zagrejati iznad granice koju su naučnici ocenili kao bezbednu. Sat otkucava, moramo da se ubrzamo.