Fokus

"Loša procena iz očaja": Šta čeka Juna, a šta Južnu Koreju posle uvođenja i ukidanja ratnog stanja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/12/2024

-

22:52

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Građani Južne Koreje, ali i ceo svet, bili su šokirani u utorak kada je predsednik te zemlje, Jun  Suk Jeol, proglasio neočekivano vanredno stanje, obrazloživši tu meru potrebom da se zemlja zaštiti od severnokorejskih komunističkih snaga, ali i da se eliminišu antidržavni elementi. 

Ovo je prvi takav potez i prva takva odluka jednog južnokorejskog predsednika u poslednjih 45 godina.

Odmah nakon što je proglasio vanredno stanje, u zgradu parlamenta ušla je južnokorejska vojska, kako bi sprečila drugima ulazak u zgradu parlamenta, a među onima koju su hteli unutra bili su poslanici. 

U međuvremenu, veliki broj policijiskih snaga takođe se stacionirao oko zgrade parlamenta, a ubrzo potom usledili su i protesti u Seulu.

Demonstranti traže Junovu ostavku, a policija je saopštila da je pokrenula istragu protiv aktuelnog predsednika zbog, kako je navedeno, pobune. 

Oko ovog pitanja ujedinile su se i vladajuća i opozicione stranke. 

One zahtevaju opoziv aktuelnog predsednika, a naknadno se iz obaveštenih krugova saznalo da je Jun planirao hapšenje i lidera vladajuće stranke kojoj on pripada, kao i lidere opozicionih stranaka. 

Šef južnokorejske vladajuće partije Snaga naroda (PPP) Han Dong-Hun najpre se protivio opozivu predsednika, ali kada je saznao da se i on nalazi na spisku za hapšenje, poručio je da bi njegov opstanak na vlasti mogao da dovede do ponovnog proglašenja vanrednog stanja.

Musulin: Jun iz očaja napravio lošu procenu 

Dopisnik RTS-a u Japanu Ilja Musulin je za Euronews Svet rekao da je Junov potez bio loša procena iz očaja. 

"Mislim da se predsednik Jun osećao politički stegnuto i lično ugroženo, a evo i zašto. Njegova popularnost je bila niska mesecima, iznosila je svega 16 do 20 posto. Znači, nije imao podršku naroda. Dalje, na aprilskim izborima za parlament, opoziciona Demokratska partija je odnela veliku pobedu. I ona sada ima čak 170 fotelja u parlamentu od ukupno 300. Sa nekim drugim manjim opozicionim partijama, ona može da ima čak i 192 glasa ukupno. Tako da je ona proteklih meseci opstruirala na neki način rad predsednika Juna, jer je često blokirala njegove predloge zakona, predlog budžeta", objašnjava novinar.

Musilin je zatim napomenuo da predsednik Južne Koreje nije samo vrhovni komandant i najviši diplomata već da ima i određenu izvršnu moć, poput prava da imenuje premijera, koji imenuje ministre. Ipak, Junova moć je bila veoma ograničena, dok mu je opozicija pretila krivičnom istragom protiv njegove supruge.

"Tako da predsednik Jun praktično može da vrši izvršnu vlast, ako ima parlament na svojoj strani. Međutim, on nije imao parlament na svojoj strani, tako da nije mogao da progura budžet onako kako je želeo. Osim toga, opozicija je pretila da smeni neke njegove ministre. Opozicija je čak tražila da se pokrene krivična istraga protiv njegove supruge zbog malverzacija na berzi, odnosno nameštanja vrednosti deonica. Tako da se on zaista osećao kao da su mu vezane ruke. On je želeo da ih odreši tako što će suspendovati rad parlamenta, međutim, izazvao je suprotan efekat", kaže naš sagovornik.

Po njegovom mišljenju sledeći korak je opoziv predsednika, jer je on u sukobu ne samo sa opozicijom, već i sa šefom svoje sopstvene partije.

"Njegova partija je konzervativna, desničarska, zove se Snaga naroda. Međutim, izgleda da on nema podršku jednog dela poslanika i mislim da ste pomenuli u najavi, zapravo čak 18 poslanika njegove partije je glasalo da se blokira to njegovo proglašenje vanrednog stanja. Znači, vrlo lako može da se desi da opet taj broj poslanika njegove sopstvene partije se pridruži opoziciji i da se tako stekne dvotrećinska većina koja je potrebna za njegov opoziv. Ako se to desi, onda on dalje ide na Ustavni sud, gde će sudije Ustavnog suda odlučiti da li će podržatu odluku parlamenta ili ne. Ako je podrže, on će biti razrešen dužnosti i onda će biti održani novi predsednički izbori", objasnio je scenario koji deluje najizvesnije Musulin.

Kada su u pitanju posledica po imidž Južne Koreje među saveznicima, pre svega SAD, kao i pretnje Severne Koreje, naš sagovornik napominje da one uvek postoje, ali da sa druge strane SAD stalno vrše vojne vežbe i da angažuju ogromne snage.

"Tako da mislim da je ta napetost na neki način svakodnevica na Korejskom poluostrvu, da je tako bilo decenijama. E sada, šta bi moglo da se desi u odnosu Južne Koreje prema Sjedinjenim Američkim Državama? Pa najpre, i ako predsednik Jun ostane na vlasti, mislim da će u narednim mesecima biti dosta prepucavanja i pokušaja možda da ga ponovo obore i zbog toga mislim da će Južna Koreja biti okrenuta sebi, odnosno neće moći da se posveti toliko spoljnopolitičkim odnosima. A predsednik Jun je vodio izrazito proameričku politiku, on je poznat po tome što je poslao nekoliko stotina hiljada granata, sad nije jasno kome, navodno Sjedinjenim Američkim Državama, da one popune svoje magacine. Međutim, smatra se da je ta municija zapravo završila na ukrajinskom ratištu. Takođe on je pri poseti u Vašingtonu rekao da je Tajvan svetski problem, čime je praktično izjavio da to nije unutrašnje političko pitanje Kine, što je naravno razjarilo vlasti u Pekingu", navodi Musulin, pominjući i podršku Juna formiranju vojnog saveza AUKUS, pre svega usmerenog protiv Kine.

Ceo razgovor sa Iljom Musulinom možete pogledati u videu na početku teksta. 

Komentari (0)

Svet