Pape sahranjuju sa tri kovčega, ali ne i Franju: Šta stoji iza poslednjeg čina "pobune" preminulog poglavara?
Komentari
26/04/2025
-08:15
Tradicionalna sahrana rimokatoličkog poglavara uključuje tri kovčega – od čempresa, olova i hrasta – svaki od njih ima svoje simboličko značenje. Ipak, papa Franja je odlučio da prekine sa vekovnom praksom, izabravši skromniju ceremoniju sahrane u skladu sa hrišćanskom jednostavnošću.
Prema uspostavljenoj viševekovnoj tradiciji, poglavari Rimokatoličke crkve – rimske pape sahranjuju se u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Deo bazilike u kojem se sahranjuju pape naziva se Vatikanske grobnice i nalazi se ispod građevine. Ista tradicija podrazumeva sahranjivanje rimskih papa u tri kovčega, svaki izrađen od različitih materijala i sa različitom simbolikom.
-
Prvi kovčeg pravljen je od čempresa, drveta koje simbolizuje besmrtnost i večni život, i u njega se direktno polaže telo pokojnog rimskog pape
-
Drugi kovčeg izrađuje se od olova, kako bi se telo sačuvalo i zaštitilo, ali i kao izraz trajnosti i postojanosti vere.
-
Treći kovčeg, spoljašnji, najčešće je od hrastovine, što simbolizuje snagu, stabilnost i povezanost sa zemaljskim.
Međutim, papa Franja je 2024. godine odobrio novo izdanje dokumenta "Ordo Exsequiarum Romani Pontificis", kojim se uređuju pogrebni obredi rimskih papa, sa ciljem da pojednostavi ovaj tradicionalno složen i ceremonijalan proces. U skladu sa promenama, za njegovu sahranu predviđen je jedan drveni kovčeg sa pocinkovanim unutrašnjim slojem, umesto uobičajena tri.
Uprkos ustaljenoj tradicij prema kojoj se poglavari Rimokatoličke crkve sahranjuju u Bazilici Svetog Petra, papa Franja biće prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji će, posle više od jednog veka, biti sahranjen izvan Vatikana. Prema sopstvenoj želji, papa Franja biće sahranjen u Bazilici Santa Marija Mađore, koja se nalazi na Eskvilinu, jednom od sedam rimskih brežuljaka. Poslednji papa koji je sahranjen van vatikanskih zidina bio je Lav XIII, koji je, u skladu sa sopstvenom željom, položen u Bazilici Svetog Jovana Lateranskog u Rimu.
Bazilika Santa Marija Mađore
Bazilika posvećena Svetoj Mariji jedna je od četiri papinske bazilike u Rimu, što znači da je od posebnog značaja za Rimokatoličku crkvu i čini je jednim od najvažnijih svetilišta i mesta hodočašća. Budući da je sagrađena u 5. veku, ona predstavlja jedno od najstarijih hrišćanskih svetilišta na svetu.
Odluka pape Franje da bude sahranjen u jednom kovčegu, kao i izbor Bazilike Santa Marija Mađore za mesto sahrane, u skladu su s njegovim shvatanjem duhovne skromnosti i stavom prema jednostavnosti, koji su dolazili do izražaja tokom celog njegovog pontifikata.
Sve navedeno je u skladu sa njegovim poslednjim testamentom o kojem je pisao "Reuters", gde je Franja naveo da želi da bude sahranjen "u zemlji, bez posebne dekoracije“, i u kojem je naložio da bude položen sa natpisom svog papinskog imena na latinskom — "Franciscus“.
Povezane vesti
Sa druge strane, očekuje se prisustvo velikog broja vernika koji će se oprostiti od pape Franje. Naime, prema pisanju "The Guradian"-a, italijanske vlasti očekuju da će oko 200.000 ljudi prisustvovati ceremoniji koja će biti održana na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.
Tanjug AP/Markus Schreiber
Planirano je prisustvo 170 delegacija, a očekuje se dolazak brojnih svetskih lidera, uključujući predsednike Sjedinjenih Država Donalda Trampa, Francuske Emanuela Makrona, premijera Velike Britanije Kira Starmera, premijerku Italije Đorđu Meloni, kao i predstavnike kraljevskih dvorova - Princa Vilijama, kralja Španije Filipa VI i kralja Švedske Karla XVI Gustava.
Podsećamo, prethodni poglavar, papa Benedikt XVI, sahranjen je u skladu sa svim tradicijama Rimokatoličke crkve. Njegovo telo je položeno u grobnici ispod Bazilike Svetog Petra, a u skladu sa ustaljenom praksom, bio je sahranjen u tri kovčega. Ceremoniji, koja je održana početkom januara 2023. godine na Trgu Svetog Petra, prisustvovalo je oko 50.000 vernika i poštovalaca.
Komentari (0)