Igre 
Turska na raskršću: Da li neoosmanizam postaje zvanična ideologija i šta će biti sa zaostavštinom kemalista?
Komentari06/04/2025
-18:00
Turska pod vođstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana balansira između kemalističke sekularne tradicije i ambicija neoosmanskog uticaja. Uz širenje uticaja na Bliskom istoku i okončanje sukoba sa Kurdima, Erdogan se suočava sa protestima na ulicama većih gradova.
Poltikolog Semjuel Hantington je opisao Tursko kao "podeljenu zemlju" ("torn country") zbog njene istorijske, kulturne i političke podeljenosti.
"Turska ima istoriju i kulturu koje je čine delom islamskog sveta, ali njena elita je decenijama pokušavala da je učini delom Zapada. Ovo stvara stalnu napetost između njene civilizacijske pripadnosti i političkih aspiracija", napisao je Semjuel Hantington u "Sukobu Civilizacija".
"Zajednički cilj svih nas je podići našu zemlju iznad nivoa savremene civilizacije"
Erdogan je na komemorativnom skupu povodom 86. godišnjice smrti Kemala Ataturka citirao osnivača moderne turske države ukazujući na neophodnost jedinstva.
"Prema rečima Gazi Mustafe Kemala (Ataturka), vrhovnog komandanta Rata za nezavisnost, 'zajednički cilj svih nas je podići našu zemlju iznad nivoa savremene civilizacije'. Svaka reč, svaki stav, svaki postupak koji ima za cilj razbijanje jedinstva i solidarnosti ovog naroda, bez obzira na svrhu, direktna je izdaja poverenja Gazi Mustafe Kemala", naglasio je Erdogan.
Govoreći za Euronews Srbija, istoričar Ognjen Karanović je objasnio pojam i značenje neoosmanizma i kemalizma unutar društveno-političkog života savremene Turske. Sagovornik je na samom početku ukazao na značaj Kemala Ataturka, objašnjavajući osnovne odlike kemalizma.
"Kemalizam je naziv za ideologiju koju je ustanovio Kemal Ataturk, otac moderne Turske, 1923. godine, kada je uspostavljena Republika Turska, ukinuto Osmanlijsko carstvo i na njegovo mesto uspostavljena moderna, sekularna, laička država", počinje Karanović koji je objasnio odlike kemalizma:
Tanjug/Jaroslav Pap
Povezane vesti
"Obeležja kemalizma su različita, taj ideološki pravac ima svoje podgrupe i grane. Pre svega, u pogledu stanovišta prema obliku vladavine koje bi trebalo da funkcioniše u Turskoj, kemalisti se zalažu za republikansko državno uređenje. Takođe, kemalizam je obeležen izrazitim nacionalizmom, posebno kada su u pitanju nacionalne ideološke smernice koje propagiraju ili za koje se zalažu kemalisti", pojašnjava Karanović.
Granice neoosmanizma "od Bihaća do Indijskog okeana i od Persijske visoravni pa sve do Sahare"
Karanović objašnjava pojam neoosmanizma, njegovo poreklo i mesto unutar društveno-političkog života savremene Turske.
"Iako naziv na to upućuje, neoosmanizam ne znači nužno da je to neki monarhistički politički pokret. Dakle, on se ne odnosi nužno na opredeljenje neoosmanista prema monarhističkom obliku vladavine u Turskoj. U stvari, na to se uopšte i ne odnosi. Ako govorimo o ideološkim pravcima, prvi ga je objasnio Ahmed Davutoglu koji je bio i šef odseka za međunarodne odnose na tamošnjem univerzitetu, ali i ministar spoljnih poslova"", navodi istoričar i objašnjava:
"Neoosmanizam je zapravo ideologija koja sažima izrazite nacionalističke, imperijalističke, islamističke poglede na politiku Turske, koju bi trebalo da neguje Turska kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj i geopolitici."
AP Photo/Francisco Seco, File
Sagovornik ukazuje kako je neoosmanizam u korelaciji sa širenjem turskog uticaja na prostor koji se poklapa sa granicama nekadašnjem Osmanskog carstva.
"Iako se odnosi na spoljnu politiku i geopolitiku, neoosmanizam označava težnju pripadnika te ideologije za širenjem ili jačanjem uticaja Turske u onim oblastima i zemljama gde je nekad funkcionisalo, odnosno postojalo Osmanlijsko carstvo", objašnjava Karanović i nabraja:
"Dakle, od Srednje Evrope ili od Bihaća do Indijskog okeana, i od Persijske visoravni pa sve do Sahare. Negde je to pravac delovanja ili sfera uticaja u kojoj je Turska trebalo da ima određenu težinu – geopolitičku, političku, ekonomsku itd", nabraja istoričar.
Povezane vesti
Prema mišljenju sagovornika, aktuelna turska politika korespondira sa idejama neoosmanizma.
"Zastupnici ideje neoosmanizma korespondiraju sa vladajućim snagama u Turskoj, a sam predsednik Erdogan je naklonjen toj ideji. Turska svakako želi da se pozicionira kao regionalna sila i novi geopolitički faktor, posebno kada je reč o Istočnom Sredozemlju, Bliskom Istoku, Prednjoj Aziji, ali i Evropi", zaključuje Karanović .
Erdoganov gambit
U protekla tri meseca, Redžep Tajip Erdogan je proširio svoj uticaj na Bliskom istoku, pokrenuo inicijativu za razgovore sa liderom PKK, Abdulahom Odžalanom, koji je pozvao na prekid vatre nakon četiri decenije sukoba, i nastavio sa politikom balansiranja između Istoka i Zapada.
Turska je zauzela proaktivan stav prema Siriji nakon smene režima Bašara Al Asada što predstavlja još jednu potvrdu za Tursku kao regionalnog faktora.
"Prioritet Turske leži u očuvanju mira van njenih granica, kao i u zaštiti civila", rekao je Erdogan pred kraj prošle godine.
Radnička partija Kurdistana (PKK), koju Turska smatra terorističkom organizacijom, objavila je prekid vatre s Ankarom kao odgovor na poziv njenog lidera Odžalana.
"Slažemo se sa sadržajem poziva i izjavljujemo da ćemo poštovati i ispuniti njegove zahteve sa naše strane. Proglašavamo prekid vatre počevši od danas", naglasila je PKK.
Sa druge strane Erdogan je izjavio kako je zemlja "otvorila novu stranicu" bez terora, nakon poziva da se PKK raspusti.
Dalje, Erdogan nastoji da sprovodu balansiranu spoljnu politiku: On je nakon razgovora sa predsednikom Rusije Putinom krajem prošle godine izjavio kako njegova zemlja nastoji da poveća trgovinsku razmenu sa Rusijom, a pre nekoliko dana imao je telefonski razgovor sa predsednikom SAD Trampom.
Međutim, uprkos mnogim uspesima Erdoganove Vlade u brojnim gradovima Turske već duže od deset dana traju demonstracije koje su uperene protiv Erdogana.
Šta se dešava u Turskoj?
Sredinom prošlog meseca desetine hiljada ljudi izašle su na ulice većih gradova Turske, gde su protestovali protiv vlade Redžepa Tajipa Erdogana.
Masovne demonstracije počele su nakon što je gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu – koji se smatra najžešćim političkim rivalom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – uhapšen, zatvoren i optužen za korupciju.
Ekrem Imamoglu pripada opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji (CHP), čiji je osnivač Kemal Paša Ataturk, i od strane koje je imenovan za njenog kandidata na predsedničkim izborima 2028. godine, uprkos njegovom hapšenju.
Imamoglu je popularna vodeća figura Republikanske narodne partije (CHP) i od 2019. godine obavlja funkciju gradonačelnika Istanbula.
Imamoglu je prošle godine zadržao svoju poziciju gradonačelnika Istanbula ubedljivom pobedom na lokalnim izborima, dok je Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP) pretrpela velike gubitke u ključnim urbanim centrima. On se smatra najvećom pretnjom Erdoganovoj dvodecenijskoj vladavini.
Komentari (0)