Igre 
Sporazum Danske i Ukrajine: Šta bi se desilo u hipotetičkom sukobu sa SAD oko Grenlanda?
Komentari04/02/2025
-17:08
Skoro polovina Danaca smatra da Sjedinjene Američke Države predstavljaju značajnu pretnju njihovoj zemlji, veću nego Severna Koreja ili Iran, a ogromna većina je protiv prodaje Grenlanda, pokazalo je najnovije istraživanje YouGov-a.
Istraživanje je sprovedeno između 15. i 22. januara i u njemu je učestvovalo više od 1.000 ljudi u Danskoj. Rezultati su pokazali da 46 odsto smatra da su SAD ili "veoma velika pretnja" ili "prilično velika pretnja" Danskoj, dok to isto za Severnu Koreju smatra njih 44, odnosno za Iran 40 odsto, prenosi "Guardian".
Ispitanici, njih 78 odsto, rekli su da se protive prodaji Grenlanda SAD, dok 72 odsto njih smatra da bi konačna odluka trebalo da bude na Grenlandu, a ne na Danskoj.
Anketa je urađena nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa da je potrebno da SAD imaju kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom radi "ekonomske bezbednosti", te je opisao vlasništvo i kontrolu nad tom teritorijom kao "apsolutnu neophodnost".
S tim u vezi, podsećamo na jednu od glavnih vesti 23. februara 2024. godine – potpisivanje "Sporazuma o saradnji u oblasti sigurnosti" između Danske i Ukrajine. Na bilateralni ugovor između dve države potpise su stavili Mete Frederiksen, premijerka Danske, i Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine. Ovim ugovorom Danska se obavezala da će pomoći Ukrajini u borbi protiv Rusije, ali šta bi se desilo u hipotetičkom scenariju u kojem Kraljevina Danska ulazi u sukob sa trećom stranom, na primer sa Sjedinjenim Američkim Državama?
"Danci nam ne dozvoljavaju da iskopamo naše rubine, naše zlato, naš litijum ili naš gas"
Iako i dalje u sferi nemogućeg, navedeni scenario je svoj prvi korak u pravcu realnog načinio kada je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pokazao ambiciju da pod svoju kontrolu stavi Grenland – koji je pod upravom Danske.
Naime, Tramp je u intervjuu koji je dao sa svog imanja Mar-a-Lago naveo upotrebu vojne sile kao jednu od mogućih opcija za postizanje cilja.
Povezane vesti
Već prvih dana januara, naredni korak je načinio Donald Tramp Mlađi, kada je zajedno sa Čarlijem Kirkom, medijskom ličnošću i bliskim saradnikom novoizabranog predsednika Trampa, otišao na Grenland. Kirk je nakon dvodnevne posete podelio svoje utiske u emisiji "The Charles Kirk Show", gde je naveo razloge zbog kojih smatra da bi Grenland trebalo da postane 51. američka savezna država.
"Tokom razgovora sa lokalnim stanovništvom saznali smo da oni ne podnose svoje trenutne danske gospodare. Oni veruju da ih Danska, koja trenutno kontroliše Grenland, zapostavlja. Ne sviđa im se status kvo i žele promene", prepričava Kirk.
On svoju priču nastavlja citirajući svog sagovornika koga je upoznao u mestu Nuuk, najvećem gradu Grenlanda.
"On mi je takođe rekao: 'Danci nam ne dozvoljavaju da iskopamo naše rubine, naše zlato, naš litijum, ili naš gas.' Rekao mi je da je vreme za pobunu protiv Danaca", kaže Kirk.
S druge strane, premijer Grenlanda Mute Egede izjavio je da je danska autonomna teritorija otvorena za bliže veze sa SAD u oblastima kao što je rudarstvo.
"Moramo da poslujemo sa SAD. Počeli smo da započinjemo dijalog i tražimo mogućnosti za saradnju sa (novoizabranim predsednikom SAD Donaldom) Trampom", rekao je Egede na konferenciji za novinare na Grenlandu, preneo je "Guardian".
Kupovina Grenlanda za Rubija "nije šala", a za Dansku je povod za jačanje bezbednosti
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je nedavno da interes predsednika SAD Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda "nije šala", dodajući da bi pripajanje Grenlanda bilo u interesu Amerike i da ovo pitanje treba rešiti.
Povezane vesti
Podsetimo, Donald Tramp je krajem prošlog meseca izjavio da smatra da će SAD ipak kupiti Grenland od Danske.
"Verujem da ćemo Grenland dobiti", rekao je Tramp novinarima tokom putovanja predsedničkim avionom (Air Force One) od Las Vegasa do Floride, preneo je AP.
Rubio je rekao da Tramp želi da kupi Grenland i da nije isključio vojnu prisilu kako bi ga stekao, ne želeći da skine pritisak sa stola.
"Ovo nije šala. Ovo nije o sticanju zemlje samo da bi se stekla zemlja. Ovo je u našem nacionalnom interesu i treba da se reši", istakao je Rubio, piše "Reuters".
profimedia
Sa druge strane Atlantika, namere predsednika Donalda Trampa i izjave državnog sekretara Marka Rubija shvaćene su ozbiljno.
S tim u vezi, BBC je preneo saopštenje Danske da će izdvojiti oko 2,5 milijardi dolara za jačanje bezbednosti u Arktičkoj regiji, u saradnji sa svojim autonomnim teritorijama Grenlandom i Farskim Ostrvima.
Nešto ranije, pre saopštenja Danske i izjave državnog sekretara SAD, predsedavajući Vojnog komiteta EU, general Robert Briger, naveo je kako bi trebalo razmotriti stacioniranje evropskih trupa na Grenlandu.
"Bilo bi logično razmotriti stacioniranje vojnika EU na Grenlandu, pored američkog vojnog osoblja. Ovaj potez poslao bi snažan signal i potencijalno doprineti regionalnoj stabilnosti", rekao je on u intervjuu za "Velt am Sonntag".
Podsetimo, SAD su zadržale prisustvo na Grenlandu od Drugog svetskog rata.
Intervencije i savezništva u sferi (ne)mogućeg
Ipak, čini se nemogućim da bi u ovakvoj konstalaciji, gde bi sukob bio samo jedna od mogućih eventualnosti, Danska mogla da se osloni na Ukrajinu u ratu protiv Sjedinjenih Država.
Pored toga, Ukrajina je potpisala slične sporazume sa Italijom, Francuskom i, naravno, desetogodišnji bezbednosni sporazum sa SAD, što Danskoj dodatno smanjuje šanse, barem kada je u pitanju pomoć njenog istočnog suseda.
Podsećamo, do momenta potpisivanja Sporazuma, Danska je Ukrajini dala pomoć u vrednosti od 4,84 milijarde američkih dolara.
Takođe, govoreći o Trampovim komentarima u intervjuu za dansku televiziju TV2, danska premijerka Mete Frederiksen je na samom početku godine izjavila da ne veruje da će SAD koristiti vojnu ili ekonomsku moć kako bi obezbedile kontrolu nad Grenlandom.
Ipak, postavlja se pitanje kakva je svrsishodnost vojnih savezništava poput saveza između Danske i Ukrajine, u kojem samo jedna strana profitira.
Komentari (0)