Zašto Tramp baš toliko želi Grenland i Panamski kanal?

Otkako je ponovo izabran za predsednika, Donald Tramp je izrazio interesovanje da SAD ponovo steknu kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Govoreći na konferenciji za novinare u utorak, Tramp je rekao da ne može da kaže da neće koristiti vojne ili ekonomske pritiske kako bi pokušao da preuzme kontrolu nad ovim oblastima.

“Mogu reći samo ovo: potrebna nam je ekonomska sigurnost”, rekao je.

Ove dve lokacije, koje geografski nisu ni blizu jedna drugoj, predstavljaju različite interese za dolazećeg predsednika.

SAD "bacile oko" na Grenland još pre 150 godina

Grenland je poluautonomna teritorija Danske, jednog od osnivača NATO-a i dom je velike američke vojne baze. Ima populaciju od 57.000 stanovnika i deo je Danske već 600 godina.

Nalazeći se na pola puta između SAD, Rusije i Evrope na Arktičkom krugu, ostrvo nudi jedinstvenu geopolitičku prednost na koju SAD motre više od 150 godina. Ostrvo dobija na značaju otkako se Arktik sve više otvara za pomorski saobraćaj i trgovinu, piše "SkyNews".

Ideja o kupovini Grenlanda nije nova za Trampa, pošto je o njoj pričao tokom njegovog prvog mandata. Međutim, od tada je ponovo istakao sve prednosti koje bi od kupovine ostrva imala nacionalna sigurnost Amerike.

“Ljudi zapravo ni ne znaju da Danska ima bilo kakvo pravo na to ostrvo, ali ako ga imaju, trebali bi da ga se odreknu jer je nama potrebno zbog nacionalne sigurnosti”, rekao je Tramp.

profimedia

Nove izjave Trampa o ostrvu ponovo su aktuelizovane posetom njegovog sina Donalda Trampa mlađeg Grenlandu gde snima dokumentarac.

Bogat prirodnim resursima

Pored svoje lokacije, Grenland sadrži bogate depozite raznih prirodnih resursa. Unutar ostrva nalaze se vredni minerali potrebni za telekomunikacije, kao i uranijum, milijarde neiskorišćenih barela nafte i ogroman rezervoar prirodnog gasa koji je nekada bi nedostupan, ali sada postaje sve dostupniji.

Mnogi od istih minerala trenutno se uglavnom nabavljaju iz Kine, pa su zemlje poput SAD-a zainteresovane za korišćenje dostupnih resursa bližih svojoj teritoriji.

Više od nafte, gasa ili minerala, Grenland ima mnogo leda - i pruža prvu liniju fronta u globalnoj klimatskoj krizi.

profimedia

Ustvari, Grenland sadrži dovoljno leda da bi se, ako se sav otopi, nivo mora u svetu podigao za 7,4 metra.

Grenland takođe utiče na aktivnost uragana i zimskih oluja. Zbog svojih planina leda, ima moć da menja obrasce u strujanju vazduha donoseći oluje širom sveta i određujući vremenske uslove.

“Grenland nije na prodaju”

Govoreći o Trampovim komentarima u intervjuu za dansku televiziju TV2, danska premijerka Mete Frederiksen je izjavila da ne veruje da će SAD koristiti vojnu ili ekonomsku moć kako bi obezbedile kontrolu nad Grenlandom.

“Grenland nije na prodaju. Potrebno je da ostanemo smireni i da se držimo naših principa”, rekla je ona.

profimedia

Upućujući na SAD kao na danskog "najvažnijeg i najbližeg saveznika", rekla je da pozdravlja veće interesovanje SAD-a za arktičku regiju, ali da to mora biti učinjeno na način kojim se "odaje poštovanje narodu Grenlanda".

U prošlosti, premijer Grenlanda Mute Egede je pozivao na nezavisnost od Danske, ali je rekao da nema interesovanja da ostrvska nacija postane deo SAD-a.

U čemu je caka sa Panamskim kanalom?

Panamski kanal je vodeni put koji povezuje Karipsko more sa Tihim okeanom delujući kao skraćena ruta, koja štedi vreme i troškove za transport dobara.

Pod administracijom Džimija Kartera, kontrola nad kanalom je predata sa SAD-a na Panamu 1979. godine, a SAD su okončale svoje zajedničko partnerstvo u kontroli ovog strateškog vodenog puta 1999. godine.

Sada njime upravlja Autoritet Panamskog kanala, autonomna vladina jedinica, iako izvođač radova sa sedištem u Hongkongu upravlja sa dve luke koje su povezane sa kanalom.

profimedia

Tramp tvrdi da se SAD nepravedno tretiraju kada im se “naplaćuju” više cene za brodove koji plove kanalom, nego kada su u pitanju brodovi drugih zemalja. Tvrdi da time Panama krši sporazum sa SAD-om i da “Kina u suštini preuzima kontrolu”.

“Mi smo dali Panamski kanal Panami. Nismo ga dali Kini. Zloupotrebljavaju taj poklon”, rekao je Tramp.

Panamski predsednik Hose Raul Mulino je u video izjavi prošlog meseca negirao da Kina ima uticaj na kanal i odbacio ideju da SAD ponovo preuzmu vlast nad njim.

“Svaki kvadratni metar kanala pripada Panami i tako će ostati”, rekao je on.

Može li Tramp to da izvede?

Nadolazeći predsednik je pružio malo detalja o tome kako bi mogao da realizuje svoje planove za proširenje američkog prisustva, čak i dok je tokom konferencije za novinare obećavao da će vratiti zemlju u “zlatno doba” bolje nacionalne sigurnosti i “zdravog razuma”.

Što se tiče Grenlanda, Tramp je sugerisao da bi mogao uvesti tarife Danskoj ako ona odbije njegovu ponudu da kupi ostrvo.

AP Photo/Alex Brandon

Prema rečima magazina Barron’s, to bi moglo otežati situaciju danskim kompanijama, posebno proizvođačima lekova kao što je Novo Nordisk, koji prodaje lek za mršavljenje Wegovy i lek za dijabetes tipa 2 Ozempik.

Esvar Prasad, profesor trgovinske politike na Univerzitetu Kornel, rekao je za magazin da bi Trampova adminsitracija mogla prilagoditi specifične tarife kako bi ciljala proizvode danskih proizvođača, bez obzira na to gde se oni proizvode.