Igre 
Devet meseci od početka rata: Broj žrtava svakodnevno raste, a glavno pitanje je - da li je moguć mir na Bliskom istoku?
Komentari09/07/2024
-20:00
Punih devet meseci traje ratni sukob na Bliskom istoku koji iz korena menja prirodu i ravnotežu odnosa zaraćenih strana. O miru, ili primirju, priča se svakodnevno, ali nema konkretnih koraka ka postizanju sveobuhvatnog dogovora koji bi zaustavio ratna stradanja i uništenje.
Napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine otvoren je peti veliki sukob Izraela i Palestinaca u Pojasu Gaze, ujedno i najsmrtonosniji, koji je od Pojasa u mnogim delovima stvorio nenaseljivo područje.
Od dolaska Hamasa na vlast 2007. godine u Gazi, sukobi su postali učestali sa stotinama mrtvih i hiljadama raseljenih. Međutim, svi prethodni mogu da se posmatraju kao kratkotrajni incidenti koji su trajali u rasponu od nekoliko dana do mesec i po, koliko je trajao sukob 2014. godine. Za razliku od njih, trenutni rat traje devet meseci, najkrvaviji je dosad i ne nazire mu se kraj.
Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra
Podsećamo, rat između Izraela i Hamasa je kao povod imao kopneni upad palestinske grupe na teritoriju Izraela na kontrolnim tačkama Kerem Šalom, Kisufim i Erez. Sam napad je počeo oko 06.30 ujutro kada je palestinska strana ispalila hiljade raketa ka izraelskoj teritoriji, što je bio znak za početak akcije, pisao je BBC.
Granica Pojasa Gaze i Izraela je bila teško militarizovana i čuvana, međutim tog jutra je probijena, iako njome redovno patroliraju izraelske snage, te je izgrađena od betonskih zidova ili žičane ograde.
U samom Pojasu Gaze, napominje BBC, od 2005. godine nije bilo prisustva izraelske vojske niti doseljenika, s obzirom na evakuaciju koju je tada izvršio Izrael. Međutim, izraelska strana kontroliše nebo, granicu i obalu Gaze.
Tanjug/AP Photo/Hatem Ali
Borci Hamasa su u odnosu na ovu blokadu i vojnu dominaciju probili obruč kopnenim putem napadajući naselja najbliža granici. Blokade su rušene i buldozerima, a granica je osim vozilima i motociklima preletana i paraglajderima.
Povezane vesti
U ovim napadima na razne tačke duž granice militanti Hamasa su, prema izveštajima izraelske strane, ubili najmanje 1.100 Izraelaca, pisao je CNN, a kao taoce uzeli 251 osobu, među kojima ima i maloletnika, žena i starijih, koji su odvedeni u Pojas.
Tokom sedmodnevnog primirja, od 24. novembra do 1. decembra, Hamas je oslobodio 105 talaca, a najmanje 120 ljudi, veruje se, još uvek se nalazi u Gazi, uz desetine mrtvih čija su tela takođe još uvek u Gazi.
Izraelska kontraofanziva i napad na Pojas Gaze
Pre novembarskog primirja, Izrael je kao odgovor na upad Hamasa, koji je doveo do smrti 1.200 ljudi, objavio da će izvršiti kotraudar na Pojas Gaze u cilju povratka talaca koje je uzeo Hamas 7. oktobra, što je postavljeno kao prvi cilj akcije. Akcija je nazvana "Gvozdeni mačevi", i bila je odgovor na "Poplavu Al-Akse", kako je Hamas nazvao svoj upad u Izrael, a počela je rečima izraelskog premijera Netanijahua: "Mi smo u ratu".
Kontranapad je počeo ograničenom upotrebom oružja i žive sile, a kada je bilo izvesno da obračun sa Hamasom neće biti tako lako izvodljiv, te nakon što su ustanovljene okolnosti napada 7. oktobra, postalo je jasno da će izraelska IDF ipak pokrenuti kontranapad širokih razmera koristeći svo raspoloživo naoružanje za obračun sa Hamasom i narečeni povratak otetih izraelskih građana.
Prvo je, gotovo nedelju dana nakon napada naređena evakuacija severa Pojasa Gaze, koji je i najgušće naseljeni deo teritorije i na kojem je pokrenuta operacija izraelske vojske, praćena bombardovanjem i napadima u kojima je u dobrom delu uništen grad Gaza. Zajedno sa stanovništvom Gaze u Kan Junis, grad koji se nalazi južnije u Pojasu, izbegao je i lider Hamasa, Jahja Sinvar, kako su javili izraelski mediji.
profimedia
Napadi na srce Hamasa u gradu Gazi su produženi do 24. novembra kada je dogovoreno prvo primirje, koje je trajalo nedelju dana. Za tih nedelju dana dogodio se povratak 105 izraelskih talaca, koji su razmenjeni za 200 palestinskih tinejdžera i žena, koje je Izrael držao u svojim zatvorima.
Nakon 1. decembra sukobi su nastavljeni nesmanjenom žestinom i trajali su na severu Pojasa do januara ove godine. Krajem decembra i početkom januara pokrenuta je druga velika ofanziva IDF-a na centar Pojasa i grad Kan Junis, kao najveće naselje u tom delu Pojasa Gaze u koji je pobegla većina stanovnika grada Gaze.
Povezane vesti
Već od februara je počela priprema za napad na Rafu na jugu Pojasa, koja je postala dom stotinama hiljada raseljenih nakon napada na Kan Junis. Upravo je napad na Rafu bio kamen spoticanja između Izraela i njihovih američkih saveznika, koji su se protivili ovoj ofanziva. Ona je uprkos svemu počela početkom maja i traje do danas.
Razmere uništenja i broj poginulih govore u prilog hitnog postizanja dogovora
Razmere uništenja i broj mrtvih civila govori u prilog činjenici da se radi o najstrašnijem sukobu dosad, koji za rezultat ima stotine hiljada raseljenih te desetine hiljada mrtvih, tačnije:
U Gazi je, prema pisanju "Al Jazeere", ubijeno najmanje 38.193 osobe uključujući najmanje 15.000 dece. Povređeno je, prema njima, 87.903 osobe, i nestalih je više od 10.000.
Na izraelskoj strani je ubijeno 1.139 ljudi i povređeno je najmanje 8.730 Izraelaca, dok je na Zapadnoj obali ubijen najmanje 571 čovek, od čega 138 dece i povređeno je više od 5.300 ljudi, prenosi "Al Jazeera".
Tanjug/AP
U pogledu infrastrukture brojke su takve da je, prema Kancelariji UN za koordinaciju humanitarnih poslova, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i palestinskoj vladi, više od pola domova u Pojasu Gaze u potpunosti uništeno ili oštećeno.
Čak 80 odsto privrednih objekata i 88 odsto škola, kao i 17 od 35 koje rade samo delimično. Uništeno je i 130 ambulanti, kao i 267 sakralnih objekata.
"Al Jazeera" navodi da svakog sata u Pojasu Gaze gine 15 ljudi, od toga šestoro dece, 35 njih je povređeno i 12 zgrada je uništeno u proseku, a u ratu je poginulo i oko 120 novinara, najviše Palestinaca, ali i tri Libanca, kao i dvoje Izraelaca.
Da li zaraćene strane žele mir?
Pregovori Izraela i Hamasa traju praktično od početka rata uz posredovanje Katara i Egipta, kao i učešće SAD, Turske i drugih zemalja, a u moru predloga koji su od početka iznošeni kao moguća rešenja sukoba, ističe se onaj u vreme početka ofanzive u Rafi maja meseca, kada je Hamas praktično pristao na izraelske uslove.
Što se ticalo razlika između izraelskog i predloga na koji je Hamas pristao, Haaretz navodi da su oni u suštini isti, na osnovu izjave jednog neimenovanog stranog zvaničnika koji je učestvovao u njegovoj izradi.
"Ovaj predlog je isti predlog. Promene su minimalne. Lopta je sada u rukama Netanjahua", rekao je izraelski list zvaničnik.
Neke od razlika koje su navedene odnose se na taoce, pa tako Hamas nudi da preda njih 33, "živih ili mrtvih", po troje nedeljno, dok Izrael zahteva da među tih 33 budu samo živi, a da interval bude tri dana.
Uporno odbijanje Netanjahua da razmotri bilo kakvo primirje navodi Haaretz na zaključak da on možda ne želi mir jer bi ga to možda koštalo premijerske fotelje. Naime, izvor blizak Netanjahuu tvrdio je da je on bio primoran da igra dvostruku igru jer "više neće imati vladu ako objavi prekid vatre".
Upravo politička nestabilnost je sredinom juna dovela do raspuštanja izraelskog ratnog kabineta, uprkos činjenici da je ofanziva u Rafi izvedena bez postignutog dogovora o oslobađanju talaca iz ruku Hamasa.
Tanjug/AP/Menahem Kahana
Raspuštanje ratnog kabineta bilo je očekivano pošto je ministar za nacionalnu bezbednost Ben Gvir lobirao da se nađe u tom telu, preneo je "Times of Israel".
Neslaganja oko učešća Gvira, ali i drugih pitanja su dovela do toga da lider stranke Nacionalno jednistvo Beni Ganc podnese ostavku na mesto ministra u ratnom kabinetu, nakon što Netanijahu nije ispunio njegov zahtev da predstavi jasnu strategiju za Pojas Gaze nakon okončanja rata.
Ovaj događaj je uzdrmao Netanijahuovu vladu, a u javni prostor vratio teoriju da Netanijahu zapravo želi očuvanje i zadržavanje Hamasa na vlasti, kako bi nastavio da se bori protiv "večitog" neprijatelja.
"Hamas, oslabljen, ali živ sa kontrolom nad Gazom je ključ Netanjahuove šanse da dozvoli da zadrži status 'quo', uključujući i njegov ostanak na vlasti. Sada on mora pronaći način da optuži druge za postizanje njegovog cilja", piše u tekstu Hanana Stajnharta za "Jerusalem Post".
S druge strane, Hamas je pokazao nešto konstruktivniji pristup, ali nedovoljno da "natera" izraelskog premijera na mir. O svemu tome svedoči i činjenica da je, kao što je već rečeno, Hamas inicijalno pristao na predlog primirja s početka maja, ali da bi predlog došao na sto u igru su morale da uđu SAD, koje su 31. maja najnoviji predlog predstavile kao izraelski predlog, mada su predlozi praktično identični.
Da li poslednji predlog može da donese mir?
Naime, u tom "izraelskom" predlogu za prekid vatre između Izraela i Hamasa "u tri faze" predviđa se šestonedeljni prekid vatre, oslobađanja svih Izraelaca u Gazi u zamenu za neke palestinske zatvorenike, trajni prekid vatre, povlačenje Izraela iz Gaze i proces rekonstrukcije koji će trajati od tri do pet godina.
Svaka od faza bi trebalo da traje 42 dana, a Hamas bi u prvoj fazi oslobodio 33 izraelska taoca koji ispunjavaju određene "humanitarne kriterijume", a u slučaju da nema dovoljno živih talaca koji ispunjavaju ove kriterijume, Hamas bi oslobodio preminule taoce.
Humanitarni kriterijumi podrazumevaju oslobađanje svih preostalih žena i dece, ranjenika i starijih talaca, a u zamenu, Izrael bi oslobodio 30-50 Palestinaca (počevši od dece i žena) na svakog oslobođenog Izraelca.
Tokom te prve faze primirja, Izrael bi bio u obavezi da dozvoli dovoljne količine humanitarne pomoći koje bi ušle u Pojas Gaze, kao i da dozvoli raseljenim Palestincima da se vrate u svoje domove, a da se takođe i počne sa postepenim povlačenjem iz Pojasa Gaze.
Tanjug AP/Yuki Iwamura, Leo Correa, Ariel Schalit
Takođe je predviđeno da tokom privremenog prekida vatre počnu razgovori između strana o trajnom prekidu sukoba.
U drugoj fazi, Izrael bi prihvatio trajni prekid vatre, zatim bi Hamas oslobodio sve preostale žive muške taoce, i civile i vojnike, u razmenu za palestinske zarobljenike.
Na samom kraju, tj. u trećoj fazi, posmrtni ostaci umrlih izraelskih talaca bili bi vraćeni u Izrael, a prema predlogu od 5. maja, Izrael bi trebalo da se obaveže na ukidanje blokade pojasa Gaze, što ipak ne stoji u predlogu od 31. maja, prenosi "Glas Amerike".
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 10. juna podržao predlog od 31. maja, a krajem juna 2024. izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael otvoren samo za delimičan prekid vatre koji ne uključuje okončanje rata u Gazi, te da je njihov cilj potpuno uništenje Hamasa u Gazi.
Pitaju se i Iran, Hezbolah i Huti
Osim neprijateljstva Izraela i Hamasa, koji su direktno zaraćene strane u ovom sukobu, dodatnu konfuziju i prepreku kreiranju trajnog primirja i održivog mira daje i činjenica da protiv Izraela stoje Iran i njegovi proksiji, Hezbolah u Libanu i Huti u Jemenu, koji dobro naoružani, žele da vide uništenje Izraela.
Pogranični sukobi Hezbolaha i Izraela traju bez prekida od 7. oktobra, granatiranja juga Libana i severa Izraela su svakodnevna pojava, a sve je kulminiralo smrću visokog zvaničnika Hezbolaha Taleba Abdalaha koji je ubijen u izraelskom napadu.
Tada je Hasan Nasralah, dugogodišnji generalni sekretar Hezbolaha, u govoru koji je prenošen na televiziji, rekao da libanska militantna grupa ne traži otvoreni rat sa Izraelom, ali da, ukoliko ga bude, "oni će boriti bez ograničenja i pravila".
TanjugAP/Hassan Ammar
Opasnost od sukoba Hezbolaha i Izraela donosi i strah od sukoba širih razmera na Bliskom istoku, koji mogu da dodatno poremete i onako krhke odnose s obzirom na činjenicu da se Izrael više ne sukobljava sa arapskim državama kao u prošlosti, već sa nizom paravojnih formacija koje su teško militarizovane, kao što su Hezbolah, Hamas, Huti, i razne milicije u Iraku i Siriji, koje kao osnov postojanja vide upravo borbu protiv Izraela.
Jemenski Huti poseduju stotine razornih balističkih projektila koje su spremni da upute ka Izraelu uz pomoć Irana, ali ciljaju i brodove u Crvenom moru, otimaju ih i blokiraju uvodeći strahovladu. Razne militantne grupe u Iraku i Siriji koje podržava Iran mogle bi opet da se aktiviraju ako počne otvoreni rat Izraela i Hezbolaha.
Na kraju, pokrovitelj tih grupa, Iran, je u aprilu, u znak odmazde zbog napada na diplomatsko predstavništvo u Damasku, napao Izrael lansirajući salvu raketa i dronova, izazivajući krizu koja je u pitanje dovela sve pregovore i mogućnosti za postizanjem bilo kakvog mira u Gazi, ali i uopšte na Bliskom istoku.
Na kraju, CNN je javio da će Sjedinjene američke države podržati Izrael ukoliko dođe do otvorenog sukoba sa Hezbolahom, jasno dajući do znanja da mir koji žele u Pojasu Gaze nije obavezujući u slučaju dalje eskalacije sukoba sa drugim grupama.
Komentari (0)