Igre 
Vanredni izbori u Iranu: Ko ima najveće izglede za pobedu i kako bi novi predsednik mogao utiče na odnose sa SAD
Komentari29/06/2024
-08:00 >> 08:15
U Iranu su održani vanredni predsednički izbori nakon pogibije bivšeg predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći 19. maja u pokrajini Istočni Azerbejdžan, a čekaju se konačni rezulati.
Portparol Centralne izborne komisije Irana Mohsen Islami izjavio je da je završetak glasanja u 22.00 časa, do kada je prvobitno produženo glasanje, obavljeno u seoskim područjima, ali da u gradskim sredinama ima još dosta ljudi koji se i dalje nalaze na biračkim mestima zbog čega je ministar unutrašnjih poslova dozvolio produženje glasanja do ponoći, prenela je Irna.
Islami je kazao da pobednički kandidat mora da dobije apsolutnu većinu, odnosno polovinu plus jedan glas od ukupnog broja glasova, kako važećih tako i nevažećih biračkih listića.
Savet staratelja koji nadgleda vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei odobrio je kandidaturu šestorici kandidata od ukupno 80. Dvojica su se u međuvremenu povukla, pa su Iranci birali između trojice tvrdolinijaša i jednog umerenog kandidata.
Prebrojano više od 12 miliona glasova: Masud Pezeškijan vodi sa 5,3 miliona
Posle prebrojanih više od 12 miliona glasova na predsedničkim izborima u Iranu, kandidat Masud Pezeškijan imao je 5,3 miliona, a Said Džalili 4,8 miliona, objavila je danas agencija Irna.
Naredeni kandidat i predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf osvojio je oko 1,6 miliona glasova, dok je šiitski sveštenik Mostafa Purmohamadi imao više od 95.000 glasova.
Raisijeva pogibija ostavila je budućem predsedniku u nasledstvo izazove poput ekonomije, sankcija zapadnih zemalja i prava žena. Mnogi Iranci trenutnu vladu smatraju nesposobnom za sprovođenje značajnijih reformi.
Povezane vesti
Iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei pozvao je na maksimalnu izlaznost.
"Iran ima neprijatelje. Jedina stvar koja pomaže Islamskoj republici da ih pobedi su izbori. Ako izlaznost na ovim izborima bude velika, to će učiniti Iran ponosnim", poručio je uoči izbora Hamnei.
Tanjug/AP/Office of the Iranian Supreme Leader
Jedini umereni kandidat je reformista Masud Pezeškijan. Lekar po struci i bivši ministar zdravlja azerbejdžanske nacionalnosti otvoreno je kritikovao državni vrh zbog netransparentnosti u vezi sa smrću Mahse Amini, koju je prethodno uhapsila moralna policija zbog nenošenja hidžaba.
"Ako vi, Iranke, koje ste bojkotovale prethodne izbore, odlučite da glasate, barem možete da zaustavite drugu stranu i njene konzervativne i totalitarne stavove", izjavio je predsednički kandidat Masud Pezeškijan.
Ko su glavni favoriti?
Glavnim favoritima u redovima tvrdolinijaša smatraju se Saed Džalili i Mohamed Baker Kalibaf.
Nakon rata je stekao doktorat političkih nauka, a kao sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost bio je angažovan kao glavni pregovarač u iransko-američkim nuklearnim pregovorima.
"Danas globalni trendovi pokazuju da imamo istorijsku priliku. Ako jedna nacija zanemari istorijske prilike, ona će zaostati na putu napretka", istakao je tokom kampanje Džalili.
profimedia
Povezane vesti
Na istoj ideološkoj liniji je i Kalibaf, trenutni predsednik skupštine i bivši komandant Iranske revolucionarne garde.
Aktivistima za ljudska prava ostao je upamćen po nasilnom razbijanju demonstracija 1999. i 2003. a ista uloga pripisana mu je i 2009. dok je obavljao funkciju gradonačelnika Teherana.
"Tokom ovih 45 godina nakon Islamske revolucije nisam imao privatni život. Sve sam podredio radu za naš narod, revoluciju i vladajući sistem", izjavio je kandidat Mohamed Baker Kalibaf.
Povezane vesti
Među ostalim kandidatima nalazi se i Mustafa Pormuhamadi, bivši ministar unutrašnjih poslova, kojeg Hjuman Rajts Voč povezuje sa pogubljenjem stotina političkih zatvorenika 1988. godine.
Osim Pormuhamadija, uloga autsajdera na izborima, predviđa se Alirezi Zakaniju, bivšem komandantu paravojne formacije Basidž i Amirhoseinu Gazizade Hašemiju, aktuelnom potpredsedniku. Rezultati bi trebalo da budu objavljeni 30. juna, a ankete osim male izlaznosti, predviđaju drugi krug izbora.
Dautović: Režim preko Pezeškijana pokušava da privuče glasove razočaranih
Analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović za Euronews Srbija navodi da na ovim izborima postoje tri kategorije kandidata - režimski, reformisti i opozicija.
"Reformisti su zapravo takođe deo režima. Oni su potekli iz režima, oni se takođe zalažu za Islamsku republiku, ali naprosto žele jedan blaži stav prema Americi, jedno popuštanje ne bi li se dobilo olakšanja što se tiče sankcija", ukazuje analitičar.
Dodaje i da u Iranu postoji i opozicija koja u potpunosti odbacuje ideju Islamske revolucije, i da taj deo građana nije zainteresovan za učešće na bilo kakvim "fingiranim ili kontrolisanim izborima".
"Njihov broj nije mali, uopšte nije mali, moguće da ih je čak i većina. I njihov broj je zapravo i porastao od protesta koji su se desili u septembru 2022. nakon smrti Đine Mohsamini. Njima je potpuno dosta Islamske republike, njima je dosta tog nametanja stila života sa kojim se oni potpuno ne slažu, koji nije doneo nikakve ekonomske dobiti, budući da veliki deo populacije Irana živi u ekonomskoj bedi, dok upravo ovi lideri revolucije poput Kalibafa su optuženi za korupciju i život u medu i mleku", objašnjava Dautović.
Ukazuje i da šanse "reformističkog kandidata" Masuda Pezeškijana nisu loše, te da će on dobiti najviše glasova u prvom krugu, jer je on neko ko "uliva nadu ljudima".
"On je, dakle, govorio vrlo otvoreno o tome da država treba da prestane da stupa u večiti konflikt sa Amerikom, a onda opet on osuđuje proteste koji su se dogodili 2022, ali i kaže za vlasti da su postupile previše jako, odnosno, nepravedno", kaže Dautović.
profimedia
Dodaje i da je Pezeškijan neko ko poznaje svetu knjigu šiizma, pa može da zadobije simpatije onih koji su pobožni.
"Vidimo da režim preko njega pokušava da stekne balans. Da privuče još malo, koji procenat glasova ovih što su potpuno razočarni", objašanja Dautović.
Izbori u SAD važni za odnos prema Iranu
Ukoliko Tramp pobedi na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, Dautović pretpostavlja da bi on bio još jači izraelski saveznik u odnosu na Bajdena, zbog čega i sam Netanjahu tokom kampanje staje na stranu republikanaca.
Dodaje i da se strahuje da bi reizbor Trampa mogao direktno da gurne Ameriku u rat sa Iranom.
"Tramp je uslovljen nekim ekstremnim cionističkim lobistima, koji traže daleko više nego što je on dao u početku. To bi značilo, pretpostavljamo, gađanje nekih meta po Iranu i zbog toga su ti režimski kandidati vrlo zabrinuti", ukazuje naš sagovornik.
Tanjug/AP/Wilfredo Lee
S obzirom na to na kompletan Bliski istok prati rezultate glasanja u Iranu, Dautović navodi da ishod neće imati nikakav uticaj na ljude u Gazi, jer Izrael ima svoj plan na koji izbori u Iranu ne mogu da utiču.
"Mogu eventualno da utiču na izbijanje rata sa Hezbolahom na jugu Libana. Dakle, ukoliko bi pobedio reformski kandidat, ukoliko bi on dovoljno brzo otvorio diplomatske pregovore sa Amerikancima, ukoliko bi to Amerikanci prihvatili, ukoliko bi Izraelci to sačekali i naravno ukoliko bi mu to dozvolio njegov vrhovni vođa. Ne zaboravimo da ovo nije izbor za šefa države. Istinski vođa u Iranu je vrhovni atolah Ali Hamnei. Da li bi on to dozvolio? Dakle, samo u tom scenariju gde se pobedniku koji je reformista dozvoli inicijativa koju bi u Vašingtonu i Tel Avivu prihvatili, možemo da pričamo o nekom uticaju. Ali sumnjam da može doći do toga", zaključuje Dautović.
Komentari (0)