Bajden glasao u Delaveru: Podržao demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris i kritikovao Ilona Maska Skaj: Najmlađi Trampov sin, Baron mogao bi da bude izabran za predsednika SAD 2044.

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Iran bira između šest "podobnih" kandidata, glavno pitanje je ko je čiji štićenik?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/06/2024

16:02

Iran bira između šest "podobnih" kandidata, glavno pitanje je ko je čiji štićenik? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Prevremeni predsednički izbori u Iranu, izazvani tragičnom pogibijom predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći, zakazani su za 28. jun.

Iako je Vrhovni vođa Islamske Republike Iran ajatolah, predsudnu reč po pitanju odabira kandidata kojima je dozvoljeno da učestvuju na izborima za predsednika ima Veće čuvara, telo nastalo nakon Islamske revolucije, kojem je zadatak da čuva tekovine revolucije.

Ovo telo je donelo odluku da veliki broj potencijalnih kandidata nema pravo da se kandiduje, i to preko 70 osoba, dok je kandidatura potvrđena za šest ličnosti, koje imaju priliku da postanu predsednik, većinski šiitske, regionalne islamske sile.

Uloga predsednika će biti proceduralne prirode u smislu odnosa ka Vrhovnom vođi, ajatolahu, koji je verski i stvarni lider zemlje, ali će izabrani predsednik ipak imati težak zadatak da zameni nastradalog Raisija u specifičnom trenutku porasta tenzija sa najvećim ideološkim, ekonomskim i verskim neprijateljem, Izraelom.

Ko su kandidati koji su dobili poverenje Veća čuvara?

Mohamad Baker Kalibaf (62)

Jedan od favorita za izbor, trenutni je predsednik iranskog parlamenta, dok je u prošlosti bio komandant Iranske revolucionarne garde, a zapadni mediji, poput Reutersa ga vide kao saveznika ajatolaha Hamneja, što predstavljaju kao prednost u slučaju izbora.

Ono što je poznato iz njegove biografije jeste da se dva puta bezuspešno kandidovao za predsednika, a iz treće kampanje se povukao kako ne bi došlo do podele kada je bilo pitanje izbora bivšeg predsednika Raisija.

Njegova povezanost sa Gardom je jednako važan faktor, s obzirom na to da je bio komandant moćne paravojske do 2005. godine. Upravo se povukao iz Garde da bi se kandidovao za predsednika. Postoje indicije da je u toj kampanji u uskim krugovima tvrdio da je on taj za koga će glasati sam ajatolah Hamnej.

Ipak, nakon neuspešne kampanje, preuzeo je poziciju gradonačelnika Teherana uz podršku vrhovnog lidera, a na toj funkciji je proveo 12 godina.

Široj svetskoj javnosti je postao poznat i prepoznatljiv 2009. godine, kada je kao gradonačelnik Teherana, nakon kontroverznih predsedničkih izbora na kojima je pobedio Ahmadinežad, ugušio ulične nemire, kada su opozicioni kandidati tvrdili da su izbori namešteni kako bi se obezbedio reizbor tvrdokornog Mahmuda Ahmadinedžada.

Njegova aktivnost u službama bezbednosti Irana poznata je iz perioda pre 2000. godine, kada je navodno ugušio proteste kao šef nacionalne policije, lično demonstrirajući silu nad demonstrantima 1999. godine, a takođe je igrao aktivnu ulogu u suzbijanju nemira 2003. godine, tvrdi Reuters.

Said Džalili (58)

Nadimak Živi mučenik je dobio nakon što je izgubio desnu nogu u Iransko-iračkom ratu osamdesetih godina, piše Time.

Pedesetosmogodišnji Džaili je tip političara kojeg zapadni mediji ocenjuju kao "tvrdolinijaša", a njegov čvrst stav potvrđuje i aktuelni direktor CIA, Bil Barns, koji je imao priliku da pregovara sa Džalalijem u vezi sa nuklearnim programom, jer je Džalali bio viši pregovarač iranske strane, a opisao ga je kao "zapanjujuće neprozirnog" u pregovorima. U skladu s tim, The New York Times ga opisuje kao "ultrakonzervativca".

On tvrdi da Iran ne mora da pregovara o svom nuklearnom programu sa Zapadom, a iako se smatra da održava bliske veze sa Hamneijem, ne smatra se da je favorit u trci. Njegova kampanja se uglavnom fokusirala na seoske birače, prenosi Time.

Džalali je doktorant političkih nauka, a izjavio je i da je pobožan vernik iranskog "velajat-e fakiha", ili vladavine vrhovne jurisprudencije, sistema islamske vlade koji predstavlja osnovu za Hamneijevu poziciju, piše Reuters.

Na mesto sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost imenovan je od strane ajatolaha Hamneja, i u pet godina, od 2007. do 2012. godine, bio je glavni pregovarač o nuklearnom programu.

Poznato je i da je četiri godine služio u Hamnejevoj kancelariji i da se 2013. godine kandidovao za predsednika, ali bezuspešno, dok je 2021. godine istakao želju da se kandiduje, ali se povukao u korist kasnije izabranog Raisija.

Ajatolah Hamnej ga je 2013. godine imenovao za člana Saveta za ekspeditivnost, tela koje posreduje u sporovima između parlamenta i "Veća čuvara", piše Reuters.

Masud Pezeškijan (69)

Pezeškijan, jedini je reformistički kandidat među "tvrdolinijašima" koji žele na mesto predsednika.

Rekao je da bi želeo da ponovo pregovara sa Zapadom kako bi pokušao da ponovo pokrene neku verziju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. On je potrebu za sporazumom izrazio u ekonomskom smislu, rekavši da Iran treba da komunicira sa svetom, piše Time.

Podržao ga je bivši iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif, koji je služio pod relativno umerenim predsednikom Hasanom Rohanijem i pomogao u sklapanju nuklearnog sporazuma.

Međutim, analitičari veruju da bi Pezeškijanu bio potreban veliki odziv za pobedu, što je malo verovatno, s obzirom na trenutnu apatiju koja obuzima naciju. Njegova kampanja se do sada fokusirala na glasanje mladih, žena i etničkih manjina u Iranu, smatra Time.

Pezeškijan je kardiohirurg, poslanik parlamenta azerbejdžanske nacionalnosti, a služio je kao ministar zdravlja pod reformskim predsednikom Mohamedom Hatamijem od 2001. do 2005. i član je parlamenta od 2008. godine.

Pezeškijan je glasno kritikovao Islamsku Republiku Iran zbog netransparentnosti u vezi sa smrću Mahse Amini, mlade iranske Kurdkinje u pritvoru 2022. godine, što je izazvalo višemesečne nemire, a njemu je zabranjena kandidatura na predsedničkim izborima 2021. godine.

Mostafa Purmohamadi (64)

Pourmohamadi je jedini je šiitski klerikalac koji se kandidovao na izborima.

Bio je ministar unutrašnjih poslova pod "tvrdolinijaškim" predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, a kasnije ministar pravde pod Rohanijem.

Godine 2006, Stejt department Sjedinjenih Država nazvao je Purmohamadija "ozloglašenim kršiteljem ljudskih prava" zbog vodeće uloge u masovnom pogubljenju nekoliko hiljada političkih zatvorenika 1988. godine u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu, prenosi Time.

Purmohamadi se nikada nije javno osvrnuo na optužbe o svojoj ulozi u takozvanom "komitetu za smrt" te 1988. godine, koji se sastojao od verskih sudija, tužilaca i zvaničnika obaveštajnog ministarstva koji su nadgledali pogubljenja.

Stejt department ga je takođe povezao sa "lančanim ubistvima" aktivista i drugih tokom devedesetih godina. Insistirao je da se sledeći predsednik mora pozabaviti svetom i kritikovao je iransko naoružavanje Rusije u ratu u Ukrajini - ne zbog ubijanja civila, već zato što je smatrao da Teheran ne dobija dovoljno novca od Moskve za podršku. Njegova kampanja verovatno računa na podršku klerikalaca i tradicionalista.

U svojoj političkoj karijeri bio je i zamenik ministra obaveštajnih službi od 1990. do 1999. godine, a grupe za ljudska prava su tvrdile da je imao ulogu u atentatima unutar Irana na nekoliko istaknutih intelektualaca disidenta 1998.

On nije komentarisao optužbe, ali je u saopštenju Ministarstva obaveštajnih službi iz 1998. pisalo: "Mali broj neodgovornih, devijantnih i nevaljalih agenata ministarstva koji su najverovatnije bili marionete drugih, izvršio je ove atentate koji su bili u interesu stranaca".

Alireza Zakani (58)

Zakani je aktuelni gradonačelnik Teherana, a iz trke za predsednika 2021. godine se povukao kako bi podržao Raisija.

Zakani je rekao da veruje da Iran može da neutrališe efekte međunarodnih sankcija, ali da treba da traži diplomatsko rešenje. On je tvrdolinijaš koji je u više navrata kritikovao reformiste i umerene u iranskom političkom sistemu, želi da vidi da Iran prestane da koristi dolar kao referentnu valutu i pozvao je Iran da stvori više proizvoda sa dodatnom vrednošću od svoje nafte kako bi povećao prihode, piše Time.

Obećao je besplatnu zdravstvenu zaštitu za žene i stare ljude, kao i gotovinske isplate siromašnima i oživljavanje iranske valute, rijala. Međutim, on nije ponudio detalje o tome kako planira da postigne ove ciljeve, analizira magazin.

Zakani je bivši komandant dobrovoljačke milicije Basidž, povezane sa Gardom.

O ovim izborima oglasio se i na društvenim mrežama, ističući da se sada neće povući. U objavi na platformi X, Zakani je napisao: "Na izborima 2024. ostaću i takmičiti se do kraja da nastavim putem (prim. aut. Raisija)".

Amirhosein Gazizade-Hašemi (53)

Gazizade-Hašemi je bio jedan od Raisijevih potpredsednika.

Učestvovao je na predsedničkim izborima 2021. i dobio nešto manje od milion glasova, zauzevši poslednje mesto, a u ovoj kampanji je u dosadašnjim debatama pozvao zemlju da nastavi da sledi politiku Raisija i insistirao na tome da Iranu nisu potrebne strane investicije da bi uspeo, uprkos široko rasprostranjenim ekonomskim izazovima sa kojima se nacija sada suočava.

Za njega Reuters piše da je takođe iz kruga "tvrdolinijaša".

Po svemu sudeći, daju mu se izuzetno male šanse da eventualno pobedi na izborima 28. juna.

Ajatolah Hamnei pozvao birače da u velikom broju izađu na izbore u Iranu

Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamnej pozvao je danas birače da u velikom broju izađu na predsedničke izbore koji će biti održani u petak da bi se "pobedio neprijatelj", osuđujući političare koji veruju da sve dobro dolazi iz SAD.

Iako nije naveo na koje predsedničke kandidate se to odnosi, veruje se da izjava ajatolaha Alija Hamneja direktno potkopava kandidaturu jedinog reformističkog kandidata, 69-godišnjeg kardiohirurga Masuda Pezeškijana, preneo je AP.

U nedavnim govorima, Pezeškijan je pozvao Iran da se vrati nuklearnom sporazumu iz 2015. godine i približi Zapadu.