Predsednička debata u ranom terminu: Može li događaj u Atlanti da bude prelomni momenat trke između Bajdena i Trampa
Komentari25/06/2024
-19:01
Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden i bivši predsednik Donald Tramp uskoro će se prvi put naći u istoj prostoriji još od oktobra 2020. godine. U Atlanti će 27. juna biti održana prva predsednička debata, u neuobičajeno ranom terminu. Zapravo, to će biti najranija debata kandidata u američkoj istoriji, a mnogi analitičari i stratezi iz redova demokrata i republikanaca ocenjuju da bi to mogao da bude presudan momenat u kampanji, ili bar momenat koji će definisati teren za dalju trku. U toku su intenzivne pripreme Bajdena i Trampa sa svojim saradnicima.
Osim što se održava neuobičajeno rano, predstojeća debata biće nešto drugačija nego što su Amerikanci na to navikli. Kablovska TV mreža CNN, na kojoj će biti prenošen događaj, saopštila je da su izborni štabovi kandidata pristali na nova pravila, koja obuhvataju i gašenje mikrofona. Zapravo su oba kandidata pristala na to da im se mikrofoni ugase kada nije njihov red da govore, što smanjuje mogućnost updanja u reč.
Moderatori će biti voditelji CNN-a Džejk Taper i Dejna Beš, a prenos bi trebalo da traje sat i po, uz dve pauze za reklame. Inače, tokom prethodne tri decenije nije bilo pauza za reklame, a za TV sučeljavanja bila je zadužena Komisija za predsedničke debate. To više nije slučaj, prenosi Glas Amerike. Još jedna novina je to što prvi put od 1976. godine u studiju neće biti publike.
Za razliku od prethodnih godina, kandidati neće imati uvodna izlaganja. Imaće dva minuta da odgovore na pitanje, sa replikama od jednog minuta i odgovorima na replike. Moderatori će takođe imati diskreciono pravo da odobre dodatni minut. Na kraju debate, kandidati će imati dva minuta za završne argumente.
Prema CNN-u, bacanjem novčića biće određene pozicije kandidata na podijumu. Neće moći da donose unapred napisane beleške, već će dobiti papir, olovku i vodu. Predstavnicima izbornih štabova neće biti dozvoljeno da razgovaraju sa svojim kandidatima do kraja debate.
Koje šanse će tražiti kandidati?
Zbog toga što će kandidati ući u ovu vrstu konfrontacije veoma rano, "The New York Times" piše da debata u Atlanti predstavlja momenat sa visokim ulozima.
"Za Bajdena debata u Atlanti nudi priliku da podseti glasače na haos tokom predsedničkog mandata njegovog prethodnika, na optužbe protiv njega i da upozori na još tamniju budućnost ukoliko Tramp opet bude izabran. Za Trampa je ovo šansa da ukaže da je Amerika postala još skuplje mesto za život, da je postala slabija i opasnija pod Bajdenovim mandatom", piše američki list.
Kako se dodaje, suočavanje nosi određene rizike po kandidate. Pošto je reč o dvojici najstarijih pretendenata na Ovalni kabinet, koji su istovremeno zaključani u rivalstvu koje traje više od četiri godine, debata može da bude veoma nepredvidiva.
"Obraćaće se pažnja na svaki pogrešan korak, fizičko posrnuće, mentalni zastoj, ili na izricanje previše ličnih uvreda. Sve to bi eventualno moglo da odjekuje mesecima jer će njihov naredni debatni okršaj biti tek u septembru", piše "The New York Times"
Inače, sledeća debata je zakazana za 10. septembar, a domaćin će biti televizijska mreža ABC News.
Pripreme za "prelomnu tačku"
Vodeći strateg republikanaca Karl Rov, koji je vodio dve uspešne kampanje Džordža Buša, izjavio je: "Ovo je prelomna tačka".
Bajden i Tramp imaju različite pristupe u pripremi. Bajden se sa saradnicima priprema u Kemp Dejvidu, a očekuje se da će ulogu Trampa tokom njegovih priprema igrati Bob Bauer, predsednikov lični advokat. Tramp sa druge strane ima malo opušteniji pristup, ali učestvuje na više političkih sesija nego što je to bio slučaj 2020. godine.
Izvori "Fox News Digitala" pišu da se Tramp poslednjih meseci sasajao sa republikanskim savetnicima, uključujući nekolicinu njih koji se bore da budu njegovi potpredsednici. Ti sastanci su okarakterisani kao "diskusije o politici". Navodi se i da Tramp daje brojne teške intervjue svake nedelje i učestvuje na dugotrajnim skupovima gde govori stojeći.
Trampovi savetnici se nadaju da će bivši predsednik zadržati pažnju na pitanjima koja se vide kao posebno ranjiva za Bajdena, a to su inflacija i imigracija, ali i da Tramp neće biti uvučen u polemiku o “ukradenim izborima” i pravosudnom sistemu za koji tvrdi da deluje protiv njega.
Bajdenov tim vidi priliku da se fokusira na demokratske i nezavisne glasače, čak i na neke umerene republikance. Istovremeno, pripremaju se za disciplinovaniji nastup Donalda Trampa nego u prvoj debati 2020. godine, kada je njegova predstava ocenjena kao haotična.
Tramp se priprema da odgovori na pitanja o pretnjama američkoj demokratiji, ali i obećanju da će pomilovati demonstrante koji su osuđeni zbog upada u Kapitol 6. januara.
On je inače mesecima dovodio u pitanje sposobnost Bajdena da uopšte izdrži devedesetominutnu debatu, ali je sada rekao da ne želi da ga potceni. I Trampov direktor komunikacija Stiven Čeung je okrivio medije da postavljaju niska očekivanja pred aktuelnog predsednika.
"Pravo merilo za debatu u četvrtak bi trebalo da bude da li Bajden može ili ne može da odbrani svoj negativni rekord u pogledu inflacije i invazije bez kontrole na naše granice, i to u odnosu na neupitni uspeg gospodina Trampa u prvom mandatu", naveo je.
Koliko predsednička debata može da promeni stvari?
Od poslednjeg debatnog okršaja Trampa i Bajdena u oktobru 2020. godine mnogo toga se promenilo. Usledila je pandemija, ekonomska nesigurnost, upad u Kapitol, ukidanje prava abortusa na federalnom nivou, izbila su dva velika globalna konflikta, Tramp je osuđen na sudu, a Bajden je postao nepopularan predsednik koji se suočava sa protivljenjem ne samo od strane republikanaca, već i od dela baze svoje stranke.
Tramp je bio u većoj meri u prednosti u nacionalnim anketama ranije ove godine, ali sada se predviđa tesna trka. Zbog toga za ovu debatu mnogi očekuju da bi mogla da bude presudni momenat, odnosno događaj koji će definisati teren za takmičenje.
Ako se pitate koliko je predsednička debata zaista važna, podsetite se momenta kada je ona prvi put emitovana na televiziji. U septembru 1960. godine potpredsednik Ričard Nikson koji je bio republikanski kandidat, suočio se sa Džonom F. Kenedijem. Pre debate Nikson je imao blagu prednost u anketama, ali je samo nekoliko minuta od početka emitovanja postalo jasno da je pogrešno procenio trenutak i medij, piše "The New Yorker".
Mičel Mekini sa Univerziteta u Akronu, koji je decenijama istraživao stavove birača pre i posle debata, rekao je da bi nastup mogao da bude značajan za one glasače koji su "na margini".
"Uvek primetimo deo njih, ne više od pet odsto, koji kažu da nisu bili sigurni za koga će glasati, ali sada jesu. To može da napravi razliku na izborima na kojima je razlika tanka kao žilet, a predstojeći su upravo takvi", rekao je Mekini.
Komentari (0)