SAD zabrinute zbog mogućeg "totalnog rata" Izraela i Hezbolaha: Gvozdena kupola neće moći da izdrži, biće mnogo žrtava
Komentari21/06/2024
-18:56
Američki zvaničnici ozbiljno su zabrinuti da bi, u slučaju totalnog rata između Izraela i Hezbolaha, militantna grupa koju podržava Iran mogla da nadvlada izraelsku protivvazdušnu odbranu na severu - uključujući mnogo hvaljeni sistem protivvazdušne odbrane "Gvozdena kupola", izjavila su tri američka zvaničnika CNN.
Strahovanja, za koje su američki zvaničnici rekli da im je preneo i Izrael, da bi Gvozdena kupola mogla da bude ranjiva na Hezbolahov ogroman arsenal raketa i dronova, samo su u porastu jer Izrael sve više ukazuje američkim zvaničnicima da se priprema za kopneni i vazdušni upad u Liban.
Izraelski zvaničnici rekli su SAD da planiraju da prebace resurse iz južne Gaze u severni Izrael u pripremi za moguću ofanzivu protiv te grupe, rekli su američki zvaničnici za CNN.
"Procenjujemo da će bar neke baterije Gvozdene kupole biti onesposbljene", rekao je visoki zvaničnik administracije.
Veliki izazov za odbranu
Izraelski zvaničnik je rekao da bi to bilo verovatnije ako bi Hezbolah izveo napad velikih razmera uglavnom koristeći precizno navođeno oružje, što bi predstavljalo ogroman izazov za odbranu. Hezbolah godinama skladišti municiju sa preciznim navođenjem i projektile iz Irana, zbog čega je Izrael više puta izražavao zabrinutost.
Ranije ovog meseca, Hezbolah je objavio video snimak koji navodno prikazuje dron kako udara i oštećuje bateriju Gvozdene kupole u vojnoj bazi na severu Izraela. Izraelska štampa je izvestila da se čini da je to prvi dokumentovani slučaj da je sistem uspešno pogođen.
IDF je saopštila da nije znala za bilo kakvu štetu na sistemu. Ali izraelski zvaničnici su rekli SAD da veruju da bi Gvozdena kupola mogla biti ranjiva, posebno u severnom Izraelu, i iznenađeni su sofisticiranošću dosadašnjih Hezbolahovih udara, rekli su dvojica američkih zvaničnika. Primarna briga je Hezbolah koji koristi veliki broj precizne vođene municije i projektila, rekao je izvor upoznat sa pretnjom.
Libanska militantna grupa je ove nedelje objavila i devetominutni video snimak, navodno snimljen dronom, koji prikazuje osetljive izraelske vojne lokacije u nekoliko izraelskih gradova.
Drugi američki zvaničnik je za CNN priznao da će u slučaju totalnog rata, Izraelu najviše trebati podrška za dodatne sisteme protivvazdušne odbrane i dopunjavanje Gvozdene kupole, koje bi SAD pružile.
IDF je odbio da komentariše ove navode.
Gvozdena kupola je ključna za odbranu Izraela, a američka vlada je potrošila više od 2,9 milijardi dolara na program, prema Istraživačkoj službi Kongresa. Izraelske odbrambene snage su saopštile da je sistem imao stopu uspešnosti od 95,6 odsto tokom raketne salve koju je ispalio Islamski džihad prošle godine, tako da bi, ako Hezbolah zaista nadvlada izraelsku protivraketnu odbranu, životi izraelske vojske i civila bili ugroženi.
Veoma opasan period
Do ovih razgovora dolazi kada je situacija na severnoj granici Izraela dostigla opasnu prekretnicu, rekli su američki zvaničnici.
"Činjenica da smo uspeli da zadržimo front ovoliko dugo je bila čudo", rekao je visoki američki zvaničnik, govoreći o naporima SAD da spreče da napadi Izraela i Hezbolaha prerastu u sveobuhvatni rat.
"Ulazimo u veoma opasan period", rekao je drugi visoki zvaničnik Bajdenove administracije. "Nešto bi moglo da počne gotovo bez upozorenja".
Implikacije šireg rata između Izraela i Hezbolaha mogle bi biti razorne, rekao je visoki američki zvaničnik. Hezbolah ima arsenal raketa, projektila i dronova koji su eksponencijalno veći, sofisticiraniji i destruktivniji od onih koje koristi Hamas. Većina su rakete kratkog dometa, ali neke mogu da dosegnu duboko u Izrael sa velikom preciznošću. IDF je procenio da Hezbolah ima oko 150.000 raketa i projektila, uključujući hiljade komada precizne municije.
Mogućnost za rat je nastavila da raste kako su izgledi za sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa izbledeli, rekao je visoki američki zvaničnik. Ako se postigne dogovor, onda postoji paralelni diplomatski sporazum između Izraela i Hezbolaha koji je ispregovarao američki izaslanik Amos Hohštajn, za koji SAD veruju da će stupiti na snagu.
Hohštajn je ove nedelje posetio Jerusalim i Bejrut, sastao se sa visokim izraelskim i libanskim zvaničnicima kako bi se založio za svoj plan i odvratio strane od dalje eskalacije.
Međutim, prekogranični napadi između Izraela i Hezbolaha dostigli su novi maksimum prošle nedelje, a Izrael je u utorak upozorio Hezbolah na izglede za "totalni rat" nakon što je snimak dronom objavljen.
Izraelski zvaničnici su rekli Amerikancima, koji su se složili sa njima, da imaju resurse da izvrše ofanzivu protiv Hezbolaha ako zatreba, posebno ako se njegova kampanja u Rafi u južnoj Gazi okonča, prema zvaničnicima upoznatim sa diskusijama. IDF namerava da i dalje zadrži prisustvo u Gazi, ali će njene najžešće operacije u enklavi uglavnom biti završene nakon Rafe, rekli su zvaničnici. Ipak, američki zvaničnici ne veruju da Izrael ima održiv tranzicioni i posleratni plan upravljanja za Gazu koji bi obezbedio da enklava ponovo ne padne pod kontrolu militanata, ako Izrael bude morao da preusmeri resurse ka ratu sa Libanom.
Američki zvaničnici nisu eksplicitno rekli Izraelu da se protive bilo kakvom napadu na Hezbolah, ali su ih upozorili da bi njihove akcije mogle dovesti do većeg rata koji dve strane zapravo ne žele, rekao je američki izvor. Izrael je tvrdio da može da izvede "blickrig", ali ih su ih SAD upozorile da možda neće moći da osiguraju da to ostane ograničena kampanja, rekao je zvaničnik.
Izrael "veoma ozbiljan u pogledu ulaska u Liban"
Tokom nedavnog putovanja državnog sekretara Antonija Blinkena na Bliski istok, on je arapskom kolegi rekao da izgleda da Izrael namerava da izvrši upad u Liban, prema izvoru upoznatom sa sastankom.
"Izgleda da su (Izrael) veoma ozbiljni u pogledu ulaska u Liban - citirao je Blinkena izvor,. Odgovor arapskog zvaničnika Blinkenu, dodao je izvor, bio je da je Hezbolah saopštio da neće prekinuti svoje udare na Izrael dok ne zaustave svoje operacije u Gazi.
Izraelski zvaničnici rekli su SAD da bi jedan od njihovih glavnih ciljeva u ofanzivi bio da potisnu Hezbolah, stvarajući tampon zonu između Izraela i Libana i dozvoljavajući desetinama hiljada Izraelaca koji su bili proterani iz svojih domova na severu zbog prekograničnih napada, da se vrate u svoje domove.
Ako se rat spreči i Hohštajnov plan stupi na snagu, na sličan način bi se Hezbolah povukao oko šest milja ili deset kilometara od granice. Ali da bi sprečio povratak ove grupe u budućnosti, Izrael bi možda želeo da dodatno uništi Hezbolahovu infrastrukturu u toj oblasti.
SAD su mesecima zabrinute da bi Izrael mogao da pokrene upad, a obaveštajne procene ranije ove godine ukazuju da bi do toga moglo da dođe do početka leta. Američki zvaničnici su takođe zamerili Izraelu zbog njegovih udara na libansku vojsku koju podržavaju SAD, a ne na mete Hezbolaha.
Američki zvaničnici procenjuju da je izraelska vlada pod sve većim unutrašnjim političkim pritiskom da se pozabavi situacijom na severu, zbog činjenice da je veliki broj Izraelaca prinuđen da napusti svoje domove.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan održao je u sredu operativnu procenu u Severnoj komandi ID, gde je rekao:
"Spremni smo na kopnu i u vazduhu. Imamo obavezu da promenimo stvari na severu i da obezbedimo bezbedan povratak naših građana svojim kućama i naći ćemo način da to postignemo", rekao je on, premeno je medijima njegov portparol.
Američka vojska na meti
Saveznici su takođe duboko zabrinuti zbog potencijala koji bi veliki sukob između Izraela i Hezbolaha imao da privuče i druge proksi (podržane od strane određenih država) grupe, reklo je za CNN nekoliko poznatih izvora. Američki zvaničnici su posebno zabrinuti zbog hiljada američkih vojnika na Bliskom istoku koji bi ponovo mogli da budu na meti proksi grupa koje podržava Iran ako Hezbolah, najstrašnija iranska proksi grupa, i Izrael krenu u rat.
Postoji dodatna zabrinutost oko toga koliko bi drugi regionalni igrači bili spremni da pruže podršku u odbrani Izraela ako oni budu ti koji će započeti veći sukob, objasnio je jedan od zvaničnika.
Šef Hezbolaha Hasan Nasralah rekao je u sredu da će se, ako se rat "nametne" Libanu, Hezbolah boriti "bez pravila i bez ograničenja". Takođe je rekao da nigde neće biti bezbedno od napada Hezbolaha u slučaju rata, uključujući ciljeve u istočnom Mediteranu. Više od 1.000 američkih vojnika stacionirano je u istočnom Mediteranu sada kao podrška humanitarnoj operaciji američke vojske.
Nasralah je takođe upozorio da bi Hezbolah mogao da gađa Kipar ako ta zemlja dozvoli Izraelu da koristi svoje aerodrome i baze za napad na Liban.
Hezbolahove kopnene snaga su takođe veće od Hamasovih, sa procenjenih 40.000 do 50.000 boraca, prema Istraživačkoj službi Kongresa. Nasralah je u sredu rekao da je broj boraca Hezbolaha zapravo "daleko premašio" 100.000. Mnogi, uključujući njihove elitne Radvan snage, imaju višegodišnje iskustvo u borbama u Siriji u ime Asadovog režima.
Uprkos stanju sukoba između dve susedne države, izraelsko-libanska granica je godinama bila najtiša od kraja rata 2006. godine, sa samo povremenim prekograničnim borbama koje su se relativno brzo završavale. Ali Hamasov napad 7. oktobra radikalno je promenio status kvo između Izraela i Hezbolaha.
Lansiranja raketa i napadi dronom iz Hezbolaha postali su nova realnost na severu Izraela, a ID svakodnevno izvodi brojne udare u južnom Libanu. Trenutna neprijateljstva, koja su mogla da izazovu rat i pre 7. oktobra, postala su sve učestalija, čak i dok SAD nastavlja da tvrdi da "nijedna strana ne želi širi sukob".
Komentari (0)