Da li Izrael srlja u istu klopku kao pre 18 godina? Novi rat sa Hezbolahom i invazija na Liban bili bi još razorniji

Prošlo je 18 godina od prethodne neuspešne invazije Izraela na Liban, a nova deluje neizbežno nakon što je juče izraelska vojska (IDF) saopštila da su operativni planovi za ofanzivu odobreni. Tome je prethodila pretnja izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca da će militantna grupa Hezbolah biti uništena u slučaju "totalnog rata" i da je jako blizu momenat kada će Tel Aviv "promeniti pravila igre".

Hezbolah i Izrael razmenjuju vatru od 8. okobra prošle godine, dan posle napada Hamasa iz Gaze, jer je libanska milicija rešila da vojno podrži palestinsku. U pograničnom pojasu, sa izraelske strane, oko 60.000 ljudi još uvek ne može da se vrati u domove, dok je oko 90.000 Libanaca pobeglo zbog granatiranja. Izrael procenjuje da je ubio oko 300 boraca Hezbolaha, dok je 28 izraelskih civila stradalo u raketnim i napadima dronovima na naselja duž granice.  

Inače, Rezolucijom 1701 Ujedinjenih nacija okončan je 34-dnevni libansko-izraelski rat 2006. i njom je Hezbolahu zabranjeno vojno prisustvo južno od libanske reke Litani, na oko 30 kilometara od granice.  

TanjugAP/Hassan Ammar

Nekoliko izraelskih naselja je skroz ili u velikoj meri evakuisano, a na putevima su crvene oznake upozorenja sa natpisom "Napušteno". Ta oblast je na udaru "rojeva" dronova, koji zajedno sa raketama izazivaju velike požare. To povećava pritisak javnosti na vladu premijera Benjamina Netanjahua i dodatno ekonomski iscrpljuje zemlju male površine sa 9,6 miliona stanovnika, koja u velikoj meri zavisi od SAD, a na početku rata je podigla vojsku od čak pola miliona ljudi.

Izrael je pretio napadom na Liban još od oktobra prošle godine, ali je hteo da izbegne intenzivni kopneni rat na dva fronta. Vašington, koji snabdeva Izrael oružjem i koji ga je u aprilu svojim PVO sistemima i avionima branio od raketnog napada Irana, takođe se protivi eskalaciji sukoba. Međutim, pošto Izrael do sada nije uspeo da porazi Hamas u Gazi, iako je razorio oko polovine građevina i ubio više od 15.000 dece, a rešen je da se obračuna sa Hezbolahom, deluje da će ipak ratovati i na severu i na jugu. 

Pošto je intenzitet borbi u Gazi opao Izrael je rasporedio deo jedinica na sever gde, prema ranije pominjanom scenariju, planira da uspostavi "sanitarnu zonu" na jugu Libana i spreči Hezbolah da raketama kratkog dometa gađa pogranična naselja. Ministar odbrane Joav Galant je još u decembru najavio da će potisnuti Hezbolah severno od Litanija, kako bi Izraelci mogli da se vrate domovima.

Izrael se 2006. osramotio, ali je naneo velike civilne gubitke

Prethodni rat u Libanu počeo je veoma slično ratu u Gazi. Borci Hezbolaha su ujutro 12. jula 2006. prešli granicu i napali izraelsku patrolu ubivši tri vojnika i zarobivši još dvojicu. Cilj je, prema vođe ove grupe Hasanu Nasrali, bio da se Izraelci nateraju na puštanje libanskih zarobljenika u zamenu za njih.

Umesto razmene, tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert, okrivio je libansku vladu za "čin rata", dok je načelnik Generalšaba Dan Haluc izjavio da će njihov napad "vratiti vreme unazad za 20 godina u Libanu", zapretivši masovnim uništenjem. To je u skladu sa tzv. Dahija doktrinom koja nalaže razaranje gradova i civilne infrastrukture kako bi se neprijatelj naterao na predaju, a dobila je ime upravo po delu Bejruta, koji je razoren u bombardovanju 2006. Istraga UN o prethodnom ratu u Gazi, predvođena pravnikom Ričardom Goldstonom, zaključila je u izveštaju 2009. da je cilj te doktrine "kažnjavanje, ponižavanje i terorisanje civilnog stanovništva".

profimedia

Posle razornih vazdušnih udara, nalik onima danas u Gaza, koji su imali malo efekta na baraže "kaćuša" raketa kratkog dometa iz Libana, krenula je kopnena ofanziva. Već 13. jula je uvedena potpuna pomorska, vazdušna i kopnena blokada koja je trajala sve do septembra, iako je primirje proglašeno 14. avgusta. 

Izraelske kolone tenkova "Merkava" i oklopnih vozila upadale su u zasede i trpele velike gubitke od antitenkovskih raketnih bacača. Hezbolah je koristio male grupe dobro obučenih i naoružanih boraca, koji su bili posebno efikasni u urbanom okruženju. Na kraju rata je 22 tenka probijeno od strane iranskih i ruskih raketa, ali je samo pet potpuno uništeno, dok je ubijen 121 izraelski vojnik i 49 civila. Hezbolah je prema procenama Human Rights Watch-a izgubio oko 250 boraca, dok je ukupno poginulo oko 1.200 Libanaca. 

profimedia

Bez obzira na manje gubitke od Hezbolaha Izrael je primoran na povlačenje iz Libana i nije uspeo da spase dvojicu vojnika, čija su tela dve godine kasnije predata u zamenu za pet libanskih zarobljenika i tela 200 Palestinaca i Libanaca. Libanska vojska nije učestvovala u kopnenim sukobima na jugu zemlje.

Odmah po zaključenju primirja tadašnji šef Mosada Meir Degan i bezbednosne agencije Šin Bet Juval Diskin sastali su se sa premijerom Olmertom i ocenili da je rat bio "nacionalna katastrofa". U studiji na 105 strana američkog Insituta za borbene studije u Fort Levenvortu učinak IDF-a dobio je očajnu ocenu.

"Bez sumnje, izraelska kopnena kampanja pokazala je vojsku zbunjenu svojom novom doktrinom. Vojnicima je falila i obuka i oprema, a činilo se da su viši oficiri izuzetno nespremni da se bore u pravom ratu. Do trenutka kada je primirje UN stupilo na snagu 14. avgusta 2006. mnogi vojni analitičari bili su ubeđeni da je IDF pretrpeo težak poraz", napisao je autor studije, vojni istoričar Met Metjuz.

profimedia

Analitičar je ocenio da su godine antiterorističkih operacija i iregularnog rata protiv Hamasa otupele manevarske sposobnosti IDF-a, posebno tenkovskih jedinica.  

"Posle godina veoma uspešnih protivpobunjeničkih (COIN) operacija protiv Palestinaca, IDF je delovao jako nesposobno u sprovođenju uspešne konvencionalne kopnene kampanje protiv Hezbolaha", tvrdi Metjuz i dodaje da je učinak Izraelaca bio toliko loš da je šokirao vojne posmatrače širom sveta.

Bez obzira na "pobedu" Nasralah je rekao da žali zbog zarobljavanja dvojice vojnika zbog neočekivano brutalnog rata koji je usledio.

"Nismo mislili, čak ni jedan odsto, da će zarobljavanje dovesti do rata u tom trenutku i tolikih razmera. Ako me pitate, da sam znao 11. jula da će operacija dovesti do takvog rata, da li bih to uradio. Apsolutno ne", kazao je lider Hezbolaha odmah nakon kraja sukoba.

Novi rat bi verovatno razorio i Liban i Izrael

Iako je Izrael sigurno dobro izučio svoje greške i trudiće se da ih ne ponovi, njegova armija danas ima mnogo manju prednost jer je Hezbolah stekao veliko iskustvo u ratu u Siriji i drastično povećao broj boraca i raketa. Takođe, ovaj put za razliku od 2006. očekuju da ih Izrael gađa svime što ima i tvrde da su spremni za opšti rat.

Nasralah tvrdi da raspolaže sa više od 100.000 vojnika i rezervista, dok se procenjuje da libanska grupa ima arsenal od oko 130.000 raketa i nepoznat broj dronova.

Hezbolah je do sada pogađao ciljeve u dubini do 35 kilometara iako, prema raznim izveštajima raspolaže sa raketama mnogo većeg dometa i može da pogodi najveće izraelske gradove, kritičnu infrastrukturu i vojne baze.

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

Hezbolah je 8. juna rekao da je ispalio salvo raketa "Falak 2" na izraelske vojne položaje. To je bio prvi put da je grupa primenila oružje, koje je poboljšana verzija rakete "Falak 1" iranske proizvodnje. Novija verzija ima bojevu glavu tešku 120 kg i domet od 10,8 km.

To nije ništa u poređenju sa modernim arsenalom Irana, koji snabdeva Hezbolah preko Libije. Na primer, Iran je jemenskoj grupi Ansar al Alah (Huti) isporučio rakete iz porodice Quds raznih tipova sa dometom do 2.000 km, a Huti proizvode Burkan-3 dometa 1.200 km, koji je pravljen po uzoru na iranski Qiam.

Smatra se, mada nije dokazano, da je Iran Rusiji isporučio moderne balističke rakete Fateh 110 dometa od 300 do 700 km, velike razorne, slične ruskom "Iskanderu". Ne treba zaboraviti ni da je Iran u aprilu sa oko 170 dronova, 30 krstarećih i 120 balističkih raketa gađao Izrael i okupiranu Golansku visoravan. Iako je većina oborena, Izrael je saopštio da je potrošio više od milijardu dolara u municiji i ozbiljno iscrpeo svoje rezerve, a u odbrani su mu pomogli saveznici poput SAD-a, Velike Britanije i Jordana.    

Pošto Hezbolah raspolaže sa mnogo više naoružanja nego 2006, koje je mnogo ubojitije od improvizovanih "kaćuša", rat bi ovaj put mogao da se itekako oseti u svim delovima Izraela. 

"Hamas predstavlja taktičku pretnju državi Izrael. Hezbolah je strateška pretnja državi Izrael“, kazao je Majkl Oren, bivši izraelski ambasador u SAD tokom Obamine administracije, prenosi Foreign Policy.

Procenjuje se da njihove rakete i projektili brzo mogli da "preplave" sofisticirane PVO sisteme Izraela i pogode najveće gradove.

"Pročitao sam procene šta bi Hezbolah mogao da nam uradi za tri dana koje su prosto užasne. Govorimo o uništavanju naše ključne infrastrukture, rafinerija nafte, vazdušnih baza, Dimone“, rekao je Oren.

profimedia

Inače Dimona je lokacija "nuklearnog istraživačkog objekta", za koji se smatra da raspolaže nuklearnim projektilima.

Poput Hamasa, smatra da je Hezbolah razvio mrežu tunela ispod Libana, za koju neki izraelski analitičari tvrde da je čak opsežnija. Za razliku od Gaze, koja je geografski izolovana od Irana, Teheran je uspostavio kopnene i vazdušne rute za snabdevanje Libana preko Iraka i Sirije koje bi mogle da se koriste za logistiku u slučaju opšteg rata.

Eskalacija bi takođe bila katastrofalna za Liban, gde Hezbolah praktično ima "državu u državi“, jer će Izrael verovatno ciljati Bejrut i druge gradove. Ako dobije dovoljno municije, Izrael bi mogao da razori libanske gradove poput Gaze, uz mnogo veći broj civilnih žrtava. 

Hezbolah je, kao i Hamas, duboko usađen u civilno stanovništvo Libana. To je Izrael koristio 2006. kao povod da gađa razne ciljeve uključujući banke, škole i kancelarije političara, pored toga što je gađao saobraćajnu infrastukturu, poput mostova i aerodroma. 

"Plan bi bio da se uništi svaki privid vladavine Hezbolaha u zemlji kojom dominira Hezbolah. To je velika šteta o kojoj govorimo“, rekao je Džonatan Šancer, viši potpredsednik za istraživanja u istraživačkom centru izraelske Fondacije za odbranu demokratije.