Igre 
Kopiranje desnice samo pomaže desnici: Strahovi od imigracija guraju udesno centriste u SAD i Evropi
Komentari21/06/2024
-16:01
To je scenario iz noćne more za predsednika Džoa Bajdena: neposredno uoči izbora, migrant počini užasan zločin koji privlači nacionalnu pažnju i prigrabi ga krajnja desnica.
Za njegovog nemačkog kolegu, kancelara Olafa Šolca, upravo se to dogodilo. Devet dana pre evropskih izbora ovog meseca, jedan avganistanski migrant je nožem nasmrt izbo policajca na gradskom trgu, ponovo pokrenuvši žestoku debatu o politici azila u zemlji.
Napad u Nemačkoj bio je upravo ona vrsta nepredvidivih incidenata od kojih se najviše plaše centrističke partije, što je poslužilo za rasplamsavanje dugogodišnjih strahova birača od prava na azil, koje je sadržano u međunarodnom pravu i pokreće nekontrolisanu migraciju. Ti strahovi su uništili Šolcovu krhku, levičarsku političku koaliciju, baš kao što su umanjili političku volju evropskih i američkih lidera da se odupru pozivima da se uvedu sve strožije granične mere.
Dok se naziru izbori u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj, teška politika migracija je ključno pitanje koje animira glasače sa obe strane Atlantika i podstiče krajnje desničarske stranke koje obećavaju da će okončati migraciju koju pokreće pravo na azil, baš kao što su klimatske promene i globalni sukobi doveli broj raseljenih na rekordno visok nivo.
"To je promenljivo pitanje, jer se dešavaju stvari nad kojima niko nema kontrolu. Bilo da se to dešava u Centralnoj Americi ili Meksiku ili da li neka osoba koja nije ovde legalno počini neki gnusni zločin, to nisu stvari koje bilo koji predsednik ili član Kongresa kontroliše na bilo koji način", rekao je američki demokratski anketar Mark Melman za "Politico".
Sada Bajden pokušava da izbegne sudbinu Šolcove stranke, koja je pretrpela istorijski poraz pošto je krajnje desničarska partija u zemlji krenula u napad kako bi pomogla da dobije podršku bez presedana na biralištima.
Šolc je, poput Bajdena i drugih centrističkih lidera, nastojao da uspostavi ravnotežu u oblasti imigracije koja je ugodna za masu, vodeći restriktivniju politiku izbegavajući oštru retoriku i radikalne mere koje bi udaljile progresivce i mnoge birače koji su orijentisani ka levici.
Tanjug/AP/Sabina Crisan
Povezane vesti
Pitanje je da li takav balans može politički da funkcioniše, posebno pošto birači često navode migraciju kao najbitniju stvar sa kojom se njihova društva suočavaju.
"Lideri pokušavaju da izbalansiraju konkurentske prioritete i interese. Ali pokušavate da ispričate priču, u krajnjoj liniji o smanjenju rizika koji proizilaze iz imigracije, i naglašavanju prednosti. To je neverovatno teško izvodljivo", rekla je Natalija Banlesku-Bogdan, zamenica direktora Međunarodnog programa Instituta za migracionu politiku, nestranačkog istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.
Politike imigracija
Istovremeno, krajnje desničarske snage širom Zapada ne koriste samo široko rasprostranjene strahove od nekontrolisane migracije – one takođe potpiruju te strahove sve zapaljivijom retorikom i lažima, oslikavajući uticaj migracije na zapadna društva u apokaliptičnim terminima.
Donald Tramp je u više navrata rekao da imigranti "truju krv" američkom društvu – koristeći jezik koji bi verovatno predstavljao zločin u Nemačkoj, gde je zakon protiv podsticanja mržnje jedna od mnogih mera u posleratnom ustavu zemlje namenjen da spreči ponavljanje nacističke prošlosti.
Trampova kampanja je u utorak upotrebila još zapaljiviju retoriku kao odgovor na Bajdenovu inicijativu da zaštiti oko 550.000 supružnika i dece američkih državljana bez dokumenata od deportacije.
"Ove nedelje smo saznali da je ilegalni stranac iz Salvadora kojem je prevarant Džo Bajden dozvolio da uđe u našu zemlju, ubio majku petoro dece dok je trčala u Merilendu, i saznali smo da je ilegalni stranac iz Ekvadora vezao i silovao 13-godišnju devojčicu preteći joj nožem usred bela dana", rekla je Trampova portparolka Karolin Livit.
Tanjug/AP/Julia Nikhinson
"Ali Bajden ne mari za američke živote koje će zauvek uništiti ilegalni kriminalci koje on uvozi", rekla je Livit u saopštenju.
Povezane vesti
Iako postoje zajedničke teme o pitanju migracija u SAD i Evropi, postoje ključne razlike kada se posmatraju izbori za EU i šta bi oni mogli da znače za izbore u SAD u novembru, tvrdi Dejvid Mekgonigal iz National Securiti Action, zastupnik grupe koja zastupa Bajdenov reizbor. Na primer, američka ekonomija je mnogo jača, a mnogi američki glasači su podstaknuti pitanjem abortusa.
Bajdenovi saradnici, iako su oprezni u pogledu rasta krajnje desnice na izborima za EU, takođe primećuju da su krajnje desničarski populisti ispod očekivanja u Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Slovačkoj i Grčkoj. Ipak, krajnja desnica u svim tim zemljama osim u Finskoj ostvarila je prodor.
"Ne znam da li postoje dokazi koji ukazuju na to da su parlamentarni izbori u EU predvidljivi. 2019. godine, krajnja desnica je ostvarila uspeh, a godinu dana kasnije, predsednik Bajden je pobedio Donalda Trampa, koji je u to vreme bio na funkciji i bio je u jakoj poziciji, rekla je Mekgonigal.
Povezane vesti
Slomljen sistem
Pravo na azil, sadržano u zakonima širom sveta, u velikoj meri je posledica nemačke nacističke prošlosti i želje da se spreči genocid i progon. Konvencija o izbeglicama iz 1951. godine osmišljena je da zaštiti Evropljane raseljene posle Drugog svetskog rata. Protokol iz 1967. godine, koji je potpisalo 147 zemalja, proširio je zaštitu na sve ljude koji beže od sukoba i progona širom sveta.
Ali mnogi glasači u SAD-u i Evropi smatraju da su njihovi sistemi azila, ma koliko dobronamernni, bili potpuno pokvareni, što dovodi do nekontrolisane migracije. U fiskalnoj 2023. godini, u SAD je podnet rekordan broj zahteva za azil - 478.885, pri čemu su mnogi migranti podneli svoje zahteve nakon što su prešli južnu granicu. Manje od 32.000 podnosilaca zahteva je dobilo azil, a ostaje veliki broj nerešenih slučajeva.
AP/Markus Schreiber, File
Ove godine su Amerikanci rangirali imigraciju kao najvažniji problem u zemlji tri meseca zaredom, prema "Gallupu", prevazilazeći pitanja hleba i putera poput ekonomije i inflacije. To je bilo najduže da je imigracija na vrhu liste za poslednje 24 godine, iako je broj prelazaka na američko-meksičkoj granici opao od decembra 2023, kada je dostigao rekord u jednom mesecu.
Možda onda nije iznenađenje da je Bajden, uoči izbora u novembru, ranije ovog meseca sproveo agresivan plan da naglo smanji broj tražilaca azila koji ulaze u zemlju, potpisujući izvršne mere kojima se zatvara južna granica između ulaznih tačaka. kada je bilo u proseku 2.500 prelazaka dnevno u periodu od sedam dana.
Bajden, koji je oprezan da ne bi udaljio progresivce u svojoj stranci i želi da pojača svoju bazu, takođe je pokušao da se razlikuje od Trampa po pitanju imigracije. Predsednik je u utorak najavio sveobuhvatnu novu akciju za zaštitu 550.000 imigranata bez dokumenata koji dugo borave u Sjedinjenim Državama od deportacije. Takođe je nekim imigrantima olakšao dobijanje radnih dozvola.
Sve ovo dolazi u trenutku kada Bajden pokušava da hoda po političkom konopcu po tom trnovitom pitanju. Bela kuća je hiperfokusirana na borbu protiv napada Republikanaca, ali Bajdenovi saradnici takođe veruju da birači žele uravnotežen pristup: predsednika koji upravlja haosom na granici, a istovremeno nudi nove puteve ka državljanstvu za ljude koji su dugo tu bez dokumenata.
"Možemo i da obezbedimo granicu i obezbedimo legalne puteve do državljanstva", rekao je Bajden na događaju u Beloj kući u utorak.
"Moramo da priznamo da su strpljenje i dobra volja američkog naroda testirani njihovim strahovima od granice. Oni ne razumeju mnogo toga. Ovo su strahovi na koje moj prethodnik pokušava da igra. I kaže da su imigranti, a njegove reči su "zatrovali krv zemlji". Kada imigrante naziva, po njegovim rečima, "životinjama", rekao je Bajden.
Čin balansiranja
Šolc i drugi centristički evropski lideri pokušali su sličan balans, jer je kontinent doživeo nagli porast tražilaca azila. Prošle godine, broj prelazaka na spoljnoj granici EU dostigao je nivoe koji nisu viđeni od 2016. godine, kada je Evropa doživela izbegličku krizu bez presedana. Od zemalja EU, Nemačka je ubedljivo primila najviše zahteva za azil, oko 334.000 zahteva - oko 140.000 manje od broja za čitave SAD. Od izbegličke krize 2015. i 2016. godine, kada su Nemci bili hvaljeni zbog svoje "kulture dobrodošlice" pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel, centristički evropski lideri su se znatno pomerili udesno po pitanju imigracije.
"Centrističke stranke ne mogu da ignorišu pitanje migracije, već moraju da pronađu sopstvene stavove i retoriku koja se izrazito razlikuje od krajnje desnice. Kopiranje krajnje desnice samo pomaže krajnjoj desnici", rekao je za "Politico" Johanes Hilje, politički konsultant iz Berlina koji prati retoriku krajnje i ekstremne desnice u Nemačkoj.
U aprilu je Evropski parlament odobrio niz zakona kojima se ubrzavaju deportacije neuspešnih podnosilaca zahteva za azil na granicama EU. Taj zakon, koji je u velikoj meri imao za cilj da zaustavi uspon krajnje desnih partija širom kontinenta, kritikovane su od strane tih partija da ne ide dovoljno daleko — i levičarskih partija i aktivista zbog kršenja ljudskih prava.
Profimedia
U SAD, Bajden se našao u paralelnoj nevolji. Tramp i republikanski poslanici ubili su dvopartijsko granično zakonodavstvo ranije ove godine, dajući ono što su Bajdenovi zvaničnici videli kao preko potrebnu političku municiju po pitanju migracije. To je podstaklo predsednika da deluje sam, uvodeći nove restriktivne politike ranije ovog meseca zatvaranjem većeg dela južne granice. Novi pristup je naišao na bijes nekih saveznika koji su upoređivali teška ograničenja sa onima donesenim pod bivšim predsjednikom Trampom.
Kada je Bajden ublažio tu meru nudeći novu zaštitu za imigrante bez dokumenata, republikanci su to smatrali "masovnom amnestijom" koja će naštetiti Amerikancima.
Da je preko Atlantika tražio znakove upozorenja, Bajden bi primetio da evropsko zakonodavstvo koje se bavi migracijama nije učinilo malo da zaustavi uspon krajnje desnice na evropskim izborima.
Ekstremna desnica jača u Evropi
U Francuskoj, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojilo je preko 30 odsto glasova, srušivši koaliciju francuskog predsednika Emanuela Makrona. U Nemačkoj, stranka Alternativa za Nemačku (AfD) zauzela je drugo mesto ispred Šolcove Socijaldemokratske partije (SPD), najstarije političke partije u zemlji, koja je imala najgori učinak na nacionalnim izborima u više od jednog veka.
Izlazne ankete su sugerisale da je imigracija, kao u SAD, jedno od glavnih pitanja u glavama birača. Prema jednom istraživanju, 53 odsto birača u Nemačkoj reklo je da su "veoma zabrinuti" zbog prevelikog broja stranaca koji dolaze u zemlju, što je veliki porast u poređenju sa evropskim izborima pre pet godina.
Za mnoge nemačke glasače, napad nožem neposredno pre izbora verovatno je doprineo toj zabrinutosti. Osumnjičeni u Avganistanu, za koga vlasti kažu da je motivisan radikalnom islamističkom ideologijom, stigao je u Nemačku deceniju ranije, i ostao je u zemlji iako je njegov prvobitni zahtev za azil odbijen – činjenica koju je istakla krajnja desnica.
"Vaša ideologija otvorenih granica i neograničene, nekontrolisane imigracije zasnovana je na iluzijama i lažima koje koštaju ljudske živote", rekla je Alis Vajdel, nacionalna liderka AfD-a u parlamentu nakon napada.
Nemačka konzervativna opozicija, koja vodi sa velikom razlikom u nacionalnim anketama, nada se da će ponovo preuzeti vlast sa jednostavnom porukom: Izaberite nas da vladamo migracijom, ili će AfD doći umesto toga, što će označiti oštar pomak od politike Merkelove.
Tanjug/AP/Jens Meyer
Fridrih Merc, lider nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) desnog centra, više puta je upozoravao na opasnosti islamističkog radikalizma u Nemačkoj, podržavajući smanjenje socijalnih davanja za tražioce azila i hvalio je kontroverznu šemu britanskog premijera Rišija Sunaka da pošalje tražioci azila koji ulaze u Ujedinjeno Kraljevstvo prelaskom Lamanša u Ruandu.
Britanske sudije proglasile su Sunakov plan za Ruandu nezakonitim. Ali to nije sprečilo brojne konzervativne lidere u Evropi da to prihvate. Italija je započela rad na sličnoj šemi koja šalje ljude u Albaniju, koja nije u EU, na obradu.
Šolc je u međuvremenu pokušavao da spase svoju stranku i slabu koalicionu vladu tako što je govorio oštrijim jezikom. Njegova vlada sada obećava da će ubrzati deportacije — kao i da deportuje Avganistance i Sirijce koji počine zločine, uprkos činjenici da njihovim zemljama vladaju represivni režimi.
"Ljuti me kada neko ko je ovde našao zaštitu, počini najteže zločine. Takve kriminalce treba deportovati, čak i ako dolaze iz Sirije ili Avganistana", rekao je Šolc uoči izbora.
Za taj stav, Šolc je dobio politički udarac od svojih levičarskih koalicionih partnera, Zelenih. Ali čak i ako njegova vlada može da se dogovori o takvim merama, sprovođenje tih obećanja može biti gotovo nemoguće s obzirom na pravne poteškoće, stvarajući utisak da je Šolcovo obećanje o deportaciji očajnički, predizborni manevar.
Neizvesna budućnost
Potez predsednika Bajdena da delimično zatvori zahteve za azil ranije ovog meseca već se suočio sa prvim pravnim izazovom. I iako njegova administracija hvali početni pad ulazaka na graničnim prelazima, stručnjaci za imigracionu politiku upozoravaju da će delimično zatvaranje zahteva za azil učiniti malo da dugoročno odvrati ljude da napuste svoje zemlje i da bi moglo dovesti do sporadičnih skokova na južnoj granici.
Demokrate i zagovornici imigracije u SAD alarmiraju da je usvajanje desničarskog okvira ovog pitanja već naštetilo i nastaviće da šteti levici i političkom centru. Džeremi Konindik, bivši zvaničnik Bajdenove administracije, a sada predsednik "Refugees International", rekao je da ovaj pristup nastavlja da pomera političke polemike udesno, kao što se vidi u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.
"Sve do čega ovo dovodi je potvrđivanje utiska da je imigracija haos. Imigracija je loša, a rešenje je drakonski obračun. A onda u suštini pregovarate o tome koliko drakonski da postupite. A kada pregovarate o tome koliko drakonski da postupite u vezi sa imigracionim ograničenjima, to je nepovoljna teritorija za politički centar. To je veoma povoljna teritorija za političku desnicu", rekao je Konindik.
Omar Ornelas/El Paso Times via AP
Postoje i drugi razlozi zbog kojih je deportacije izuzetno teško sprovesti - i u SAD i u Evropi. Jedan od ključnih faktora je to što mnogi migranti dolaze bez pasoša ili identifikacione dokumentacije, što otežava zadatak njihovog slanja nazad u zemlje porekla.
U međuvremenu, AfD kaže da ima jednostavna rešenja, prikazujući sebe kao jedinu stranku koja je spremna da spase nemački narod za koji tvrdi da je pod opsadom zbog katastrofalnih posledica nekontrolisane migracije.
"Mislim da je odgovor jasan i građani ga znaju. Samo sa AfD će sigurnosna situacija za naše građane ponovo biti zaista podnošljiva", rekao je poslanik AfD-a Gotfrid Kurio prošle nedelje u parlamentu tokom debate o posledicama napada nožem.
Komentari (0)