Igre 
Kina između Bajdena i Trampa: "Crna mačka ili bela mačka, sve dok je američka mačka - loša je mačka"
Komentari17/02/2024
-08:01
Kako se američka predsednička kampanja približava ponovnom susretu Donalda Trampa i Džoa Bajdena, Kina sa sve više pažnje prati situaciju.
Prvo, postoji zabrinutosti u vezi same kampanje, gde će se kandidati verovatno postaviti oštro prema Kini. To bi moglo da ugroziti ionako krhko poboljšanje odnosa između SAD i Kine viđeno u poslednjim mesecima.
Zatim, tu je ishod novembarskog glasanja. Ni jedan od kandidata nije posebno privlačan Pekingu. Dok Bajden traži oblast u kojoj bi sarađivao s Kinom, Peking je zabrinut zbog njegovih napora da ujedini saveznike u Indijsko-pacifičkom regionu u koaliciju protiv Kine. Takođe je nervozan zbog njegovog stava prema Tajvanu nakon što je više puta izjavio da bi američki vojnici trebalo da ga brane u sukobu s Kinom.
Tramp, sa njegovim izolacionističkim pristupom spoljnoj politici, možda bi bio oprezniji u odbrani Tajvana. Ali ništa nije isključeno s obzirom na njegovu nepredvidivost i oštru retoriku prema Kini, koju krivi za izbijanje Covid-19 pandemije na kraju svog mandata. Takođe bi mogao da produbi trgovinski rat koji se nije smirio od njegovog predsedničkog mandata.
Ko god da pobedi, za Kinu je to "činija otrova"
"Za Kinu, bez obzira na to ko pobedi na američkim predsedničkim izborima, oba kandidata su 'činija otrova'", rekao je za AP Zhao Minghao, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Fudan u Šangaju.
Čak i sa blagim poboljšanjem odnosa, napetosti ostaju visoke, posebno u vezi sa Tajvanom. Pitanje ko je u Beloj kući moglo bi da ima ogromne posledice ne samo za odnose SAD i Kine već i za mir u regionu Azija-Pacifik.
Zhaove stavove dele brojni analitičari u obe zemlje, koji sugerišu da bi Peking možda smatrao Bajdena manjim zlom zbog njegove postojanosti u odnosu na Trampovu nepredvidljivost, ali takođe ističu da kineska vlada pati zbog Bajdenovog uspeha u izgradnji partnerstava protiv Kine.
Tanjug AP/Doug Mills/The New York Times via AP, Pool
Povezane vesti
"Bez obzira ko dođe na vlast, to neće promeniti ukupni smer američke strategije s Kinom", rekao je Sun Čenghao, saradnik Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju na Univerzitetu Činghua. "Kina nema preferenciju ko će pobediti na predsedničkim izborima jer Kina ima iskustvo u postupanju s bilo kojim od njih tokom četiri godine".
Na kineskim društvenim mrežama, mnogi komentatori čini se favorizuju Trampa. Njegova nedavna optužba da je Tajvan preuzeo industriju čipova od SAD viđena je kao znak da Tramp, u srcu biznismen, možda neće biti spreman da brani ostvo sa samostalnim upravljanjem koje Peking smatra kineskim teritorijem.
Tramp krenuo pogrešnim putem zbog kovida?
Sun Jun, direktor Kineskog programa u Centru Stimson u Vašingtonu, upozorila je na nacionalističke elemente u Kini koji bi mogli biti u sukobu s vladinim zvaničnicima i elitom.
"Sa Trampom, nema dna za odnose između SAD i Kine, a Tramp nosi velike rizike i neizvesnost, uključujući mogućnost vojnog sukoba", rekla je Sun, dodajući da je Kina 2020. godine bila uverena da bi Tramp mogao da napadne Tajvan kako bi osvojio ponovni izbor.
"Mogao bi da postoji neki benefit povezan s Trampovim potencijalom da ošteti saveze i partnerstva, uzdrma poverenje sveta u liderstvo Amerike, ali korist za Kinu neće moći da nadoknadi još ozbiljniju štetu koju bi naneo odnosu s Kinom", rekla je ona za AP.
Tramp je krenuo pogrešnim putem s Kinom kada je primio čestitke za pobedu na izborima 2016. godine od predsednika Tajvana, ljuteći vladu u Pekingu, koja se protivi svakom zvaničnom kontaktu između Tajvana i stranih vlada.
Odnosi su prividno krenuli ponovo pravim putem 2017. godine, kada je kineski predsednik Si Đinping posetio Trampa u njegovom odmaralištu Mar-a-Lago u Floridi u aprilu, a šest meseci kasnije ugostio američkog predsednika u Pekingu uz večeru u Zabranjenom gradu, bivšem carskom dvoru.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Povezane vesti
Ali 2018. godine, Tramp je započeo trgovinski rat uvodeći tarife na kinesku uviznu robu. Kina je uzvratila tarifama na američke proizvode, a tarife s obe strane ostale su do danas.
Izbijanje kovid-19 pandemije u Kini 2020. godine odvelo je odnos Trampa s tom zemljom do tačke bez povratka. Kako se virus širio u Sjedinjenim Američkim Državama, on je pokušao da skrene kritike na svoje rukovođenje pandemijom, optužujući Kinu, što je izazvalo oštre kritike iz Pekinga.
Kada su se Bajden i Tramp suočili 2020. godine, američke obaveštajne agencije su pre izbora izveštavale da Kina vidi Trampa kao "nepredvidljivog" i da se protivi njegovom ponovnom izboru. Naknadna procena izdata mesecima nakon izbora rekla je da Kina konačno nije interferirala ni na jednoj strani i "razmatrala, ali nije koristila" operacije uticaja kako bi menjala ishod.
Povezane vesti
Kina može, ali neće da se meša u američke izbore
Stručnjaci kažu da Kinezi takođe verovatno neće mešati u američke predsedničke izbore ove godine, delimično zato što nisu voljni, a delimično zato što još nisu razvili kapacitete. Ako Peking bude intervenisao, verovatnije je da će pokušati da diskredituje američku demokratiju, pojača stranačke nesuglasice i podriva poverenje u izborni proces, kažu oni.
Nakon izbora, Bajden je zadržao politiku svog prethodnika prema Kini. Bajden ne samo da je zadržao tarife, već je i ograničio pristup kineskim kompanijama naprednim tehnologijama, sankcionisao kineske zvaničnike zbog kršenja ljudskih prava i proširio restrikcije na američki novac koji ide prema Kini.
Antoni Blinken, državni sekretar Bajdena, 2022. godine nazvao je Kinu "najozbiljnijim dugoročnim izazovom međunarodnom poretku".
Zatim, početkom 2023. godine, napetosti su ponovo porasle kada su SAD oborile kineski špijunski balon. Meseci diplomatskih napora bili su potrebni kako bi se organizovao sastanak između Bajdena i Sija koji je rezultirao nekim skromnim dogovorima i obećanjem da će se "stabilizovati odnosi".
Majls Ju, direktor Kineskog centra pri Institutu Hadson, rekao je da su SAD postigle bipartijski sporazum o Kini, pri čemu dve stranke dele "prilično istu politiku prema Kini". Kao odgovor, kineska vladajuća Komunistička partija ima novu politiku prema SAD, rekao je on.
"Nebitno je da li je crna mačka ili bela mačka, dokle god je američka mačka, loša je mačka", rekao je Ju, pozajmljujući citat iz poznate izreke kineskog reformističkog političara Denga Sjaopinga koji je podržavao tržišne reforme bez obzira na ideologiju.
S Bajdenom znaju na čemu su, sa Trampom ne
Ali nekoliko eksperata izrazilo je opreznu sklonost prema Bajdenu zbog njegove postojanosti, koju kažu da bi Peking mogao da ceni u upravljanju već napetim odnosima.
"Tramp je po prirodi nestabilan i okrutan i osoba s kojom je teško biti siguran", rekao je Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Kini. Dok Peking može da očekuje da će odnosi s Vašingtonom ostati isti ako Bajden bude ponovno izabran, možda ne želi da ima posla s Trampovom histerijom prema Kini i mogućim drastičnim promenama ako se vrati u Belu kuću, rekao je Ši.
Tanjug/AP
Vang Jivej, direktor Instituta za međunarodne odnose na Univerzitetu Renmin u Kini, rekao je da Peking više brine o Trampovoj neprijateljskoj poziciji prema globalizaciji nego o Bajdenovim svetskim naporima za izgradnju saveza.
"Ne očekujemo da će bilo koji od njih biti bolji za Kinu, ali ključ (za Kinu) je nastaviti sa otvaranjem i reformama, i visokokvalitetnim razvojem", rekao je Vang.
Ali Ši Suši, iskusni komentator u Pekingu, rekao je da je Kini lakše da se nosi se s Trampom, koji samo želi da postigne dogovor, nego s Bajdenom, koji ima pristup vođenju vlade zasnovan na vrednostima.
"Čvrstina Bajdena nešto je što malo Kineza razume", rekao je Ši. "On je establišment političar. On je branitelj američkih vrednosti. On se bavi 'diplomatijom kruga prijatelja' kako bi formirao krug prijatelja koji integriše snagu Zapada da se suprotstavi Kini. Sa tog gledišta, mogu otvoreno da kažem da je Bajden teži za pregovaranje".
Poruka Japana: Ne sklapajte dogovor s Kinom
S druge strane, Japan, najbliži saveznik Amerike u Aziji, pokušava da pošalje poruku američkom predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu: nemojte da pokušavate da napravite bilo kakav dogovor s Kinom koji bi mogao da poremeti godine zajedničkih napora da se obuzda Peking i ugrozi krhki mir u regionu.
Tokio je u poslednjih nekoliko nedelja pojačao napore da stupi u kontakt s ljudima bliskim Trampu. Ovaj potez dolazi dok se premijer Fumio Kišida priprema za državnu posetu SAD u aprilu, na poziv predsednika Džoa Bajdena.
Tanjug/CCTV via AP
Napori Japana uključuju slanje visokog zvaničnika vladajuće stranke da pokuša da se sastane s Trampom, kao i angažovanje japanskih diplomata sa think tankovima i bivšim američkim zvaničnicima usmerenim prema Trampu, reklo je troje zvaničnika, prenosi Reuters. Najveća zabrinutost Tokija je da, ako Tramp ponovno dođe na vlast, može da traži neku vrstu trgovinskog ili bezbednosnog sporazuma između dve najveće svetske ekonomije, što bi moglo da podrije nedavne napore bogatih zemalja Grupe sedam (G7) da se suprotstave Kini, reklo je čak šest zvaničnika koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni zbog osetljivosti ovog pitanja. Tramp, koji je postigao trgovinski sporazum s Pekingom 2019. godine, a koji je kasnije istekao, nije spomenuo potencijalni dogovor s Kinom tokom svoje kampanje za nominaciju 2024.
Tramp - transakcioni predsednik
Donald Tramp bio bi "transakcioni predsednik" ukoliko se vrati na vlast, ali je malo verovatno da će narušiti napore administracije Džoa Bajdena u obnavljanju odnosa s Kinom, smatra izvršni direktor Standard Chartered banke, Bil Vinters.
Tokom svog poslednjeg mandata, Tramp je zauzeo borbeni stav prema Pekingu i pokrenuo trgovinski rat s nizom tarifa na kinesku robu i stalnim pretnjama dodatnim ekonomski kaznenim merama.
profimedia
Administracija predsednika Džoa Bajdena trudi se da popravi krhki odnos. Ministar finansija Dženet Jelen i ministarka trgovine Džina Rajmondo posetile su Kinu prošlog leta, a Bajden se sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom u okviru sastanka lidera Azijsko-pacifičkog ekonomskog saveza u San Francisku u novembru.
Govoreći za CNBC Vinters je rekao da su Vašington i Peking sada "prilično povezani" i da bi bilo loše za SAD, kinesku i globalnu ekonomiju da bilo koji predsednik "agresivno razmrsi" tu vezu.
"Niko to zaista ne želi ili ne treba trenutno, pa mislim da je blago ponovno uključivanje koje vidimo kroz administraciju Bajden, posete od strane ministarke trgovine i Dženet Jelen itd., pokazatelj da SAD pokušava da stabilizuje stvari", rekao je on.
"Ako Tramp postane predsednik, znamo da je on transakcioni predsednik, i verovatno postoji neka transakcija koja održava ekonomiju stabilnom, a da suštinski ne narušava tu vezu, ali naravno da stalno pratimo i svesni smo da moguća neželjena dejstva ili nesreće, ali ostajem prilično optimističan da možemo izbeći najgore".
Komentari (0)