Tenkovski bataljon bez tenkova i brodovi koji ne plove: Ovo je stvarna "moć" NATO saveznika koje Tramp proziva

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je nakon upozorenja NATO zemljama koje ne ulažu propisanih dva posto BDP-a u odbranu, da im on na čelu SAD ne bi pomogao ako ih Rusija napadne, ponovio svoj stav.

"Mi pomažemo Ukrajini sa preko 100 milijardi dolara više od NATO-a. Mi nemamo nikoga koga oni poštuju, a oni insistiraju da plaćaju mnogo manje od nas. Pogrešno, NATO mora da se izjednači, i to odmah. Uradiće to ako ih lepo pitamo. Ako ne, Amerika je na prvom mestu", napisao je između ostalog favorit za kandidata Republikanske partije na predstojećim izborima, na svojoj društvenoj mreži Truth.

Principijelni problem koji Tramp ima sa mnogim američkim saveznicima u Evropi je to što se, po njemu, oslanjaju na američku vojsku umesto da smognu snage da se sami brane. Poslednjih meseci se pokazalo da je ta tvrdnja itekako utemeljena u katastrofalnoj realnosti, posebno na primeru Velike Britanije, nuklearne sile i bivše imperije tolikih razmera da u njoj "sunce nikada ne zalazi", ali i Nemačke, najveće industrijske sile u Evropi sa (nažalost) dobro poznatom vojnom tradicijom.

Prema brutalnom autorskom tekstu bivšeg pukovnika britanske vojske Tima Kolinsa, objavljenom 12. februara u uglednom listu Telegraf, "Bitanija više nema vojsku" i ostala je praktično bez artiljerije, koju je poslala u Ukrajinu, ljudstva, koje ne mogu da regrutuju, i mornarice, koja nije sposobna ni za NATO vežbe. 

Situacija u Nemačkoj je podjednako depresivna i najbolje je ilustruju izjava ministra odbrane Borisa Pistoriju, s kraja januara, da vojska nije sposobna da uđe u koštac sa bezbednosnim izazovima u Evropi, kao i prosto neverovatan podatak da će Nemačka rasporediti u Litvaniju tenkovski "Pancerbataljon 203" koji nema tenkove, jer mu novi stižu tek 2026. i to možda. 

Što je još gore, ove dve "sile" su ispunile, ili će u sledećoj godini ispuniti, famozni uslov utroška dva odsto BDP-a na vojsku, o kojem Tramp priča, pa se po toj logici može reći da su saveznici "za primer". Iako je Nemačka, koja je verovatno bila glavna meta njegove prozivke, prema podacima iz jula prošle godine trošila samo 1,57 odsto BDP-a, ove godine je projektovano da potroši 89 milijardi evra, ili 2,12 odsto BDP-a, prema izveštaju Špigela.   

Demoralisana i slabo naoružana britanska vojska 

Pukovnik Kolins u pomenutom tekstu navodi da je vojska na udaru sa tri strane sa ciljem da se dodatno razoruža sprečavanjem napretka sposobnih kadrova i ubeđivanjem onih koji su se dobro pokazali da odu.

Kao prvi pravac tih udara on identifikuje obeshrabrivanje većinskog stanovništva da služi vojsku, u zamenu za regrutovanje među manjinama koje, po njemu nemaju nikakvo interesovanje za to iz religijskih i kulturoloških razloga, kao i zato što misle da je patriotizam manifestacija "superiornosti belaca".

Drugi pravac je, kako tvrdi Kolins, demoralisanje, izolacija i sramoćenje "neželjenih" kadrova, poput onih koje je jedan oficir u internom mejlu opisao kao "beskorisni beli piloti".

AP/Kin Cheung

Treći pravac je, kako kaže, najopasniji i sastoji se od opuštanja bezbednosnih standarda, čime se omogućava neprijateljska infiltracija vojske.

Slagali se sa ovom mračnom procenom budućnosti britanske armije ili ne, njeno trenutno stanje je, objektivno gledano, poprilično loše. Primer je i Kraljevska mornarica koja mora da izbaci iz službe ratne brodove jer prosto nema mornara koji bi mogli da plove na njima

U pitanju su skorije rekonstruisani "HMS Vestminster" i "HMS Argil", koji će tokom ove godine biti uklonjeni iz mornarice, pisao je britanski Telegraf početkom januara. Na ovaj potez vojni vrh je primoran zbog ogromne krize u regrutaciji, zbog koje mornari moraju da se prebacuju iz jedne oblasti u drugu kako bi se obezbedio minimum neophodan za operisanje mornarice.

profimedia

Najavljeno je da će preostali mornari sa "penzionisanih" brodova služiti na novim fregatama "Tip 26", ali će prva od njih, pod imenom "HMS Glazgov", biti operativna najranije 2028. Ukupno bi trebalo da ih stigne šest i to tek negde 30-ih godina ovog veka. Poređenja radi, prema izveštaju Pentagona iz 2022. kineska ratna mornarica će porasti za 440 plovila do 2030. 

profimedia

Vekovima najmoćnija pomorska sila doživela je još jedno poniženje kada je nosač aviona "HMS Kraljica Elizabeta" vredan 3,7 milijardi dolara morao da se povuče iz NATO vojnih vežbi 4. februara zbog kvara na propeleru. Sličan problem sa pogonom je pre 18 meseci imao drugi nosač "HMS Princ od Velsa" koji se povukao iz vežbi sa američkom mornaricom.

Sve ovo se dešava dok London ima grandiozne planove o odbrani Crvenog mora od napada jemenskog pokreta Ansar al Alah (Huta) i suprotstavljanja "kineskoj i ruskoj agresiji" u Istočnoj Aziji i Crnom moru, za šta više nego očigledno nije sposoban.

Britanija zvanično ima 72.000 vojnika, ali je inicijativa da se poveća regutacija među ženama, kako navodi Kolins, dovela do pogoršanog ukupnog zdravstvenog stanja trupa jer one ne mogu da izdrže nošenje teške opreme preko velikih razdaljina. Poređenja radi, Ukrajina pokušava da regrutuje između 450.000 i 500.000 vojnika samo kako bi nadoknadila gubitke.

profimedia

Problem su i samohodne haubice AS-90, koje su u velikoj meri završile u Ukrajini, zajedno sa municijom, a nije uveden nikakav novi sistem da ih zameni. 

Kolins priča i o narudžbini 589 borbenih oklopnih vozila vrednoj 5,5 milijardi funtii, od kojih je samo 44 isporučeno deceniju kasnije, ali i o sve manjem broju "Čelendžer 2" tenkova. Naime, prošle godine je Velika Britanija zvanično raspolagala sa 227 ovih tenkova, ali je samo 157 bilo sposobno da u roku od 30 dana stupi u bilo kakvu operaciju. 

Brojka potpuno operativnih tenkova ovog modela je, po Kolinsu, još manja, mada je nije precizirao, dodavši samo da je ona ispod 93. Poređenja radi, prema britanskim obaveštajnim službama, koje definitivno nisu naklonjene Rusiji, ta zemlja mesečno proizvede oko 100 tenkova. Nije jasno da li "Čelendžer 2" ima neke osetne prednosti na bojnom polju u odnosu na nove ruske "T-90 Prorive" ili starije, ali modernizovane T-72B3M, jer su veoma ograničeno korišćeni u Ukrajini, a barem jedan je uništen, zajedno sa mnoštvom drugih tenkova tokom propale letnje kontraofanzive.

Na potrebu Britanaca da se trgnu kada je odbrana u pitanju upozorio je i general i šef britanske vojske, ser Patrik Sanders. On je kazao da građani treba da budu spremni za rat poput velikih sukoba 20. veka i da će možda i sami biti mobilisani.

Govoreći na Međunarodnoj izložbi oklopnih vozila krajem prošlog meseca u Londonu, general Sanders rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu predznak stvari koje dolaze, upozoravajući da se lekcije iz prethodnih ratova moraju zapamtiti pre nego što bude prekasno.

"Naši prethodnici nisu uspeli da shvate implikacije takozvane julske krize 1914. i upali su u najstrašniji rat. Ne možemo sebi priuštiti da napravimo istu grešku danas. Ukrajina je zaista važna", rekao je on, prenosi Euronews.

General je takođe pozvao na skoro udvostručenje britanske vojske. On navodi da bi trebalo razmišljati o obaveznom vojnom roku i da bi se na taj način rešila "dugoročna kriza regrutovanja", jer se broj pripadnika u vojsci Velike Britanije s godinama smanjio, a deo i zbog toga što britanske snage učestvuju u raznim misijama u inostranstvu.

Međutim, on je takođe rekao da iako je tradicionalna mobilizacija važna, danas britanski građani moraju biti spremni - ako ne za punu regrutaciju, onda za nivo građanske mobilizacije kakva u zapadnoj Evropi nije viđena od 1945. godine.

Nemački "teoretski" tenkovski bataljon

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je ponosno objavio sredinom decembra prošle godine da je ta zemlja potpisala "istorijski" sporazum o razmeštanju 4.800 nemačkih vojnika u Litvaniji. Oni bi trebalo da budu stacionirani blizu Suvalki koridora na granici sa Poljskom, koji Rusija koristi kao vezu sa Kalinjingradom.

Jedini problem je to što je 203. oklopni bataljon iz Augsdorfa, koji je deo kontigenta, ovih dana dosta manje oklopljen jer mu fale svi tenkovi "Lepopard 2", koji su poslati u Ukrajinu, prenosi Politiko. Pistorijus je rekao da će tenkovi biti proizvedeni i poslati pravo u Litvaniju, ali je u planu da nemački kontigent bude potpuno spreman za borbu tek 2027.

Bez adekvatnog dugoročnog plana finansiranja i bez njihovih glavnih borbenih sistema Leopard 2, litvanska ekspedicija „neće biti spremna ni da se odbrani“, upozorio je Roderih Kiseveter, političar opozicionih Hrišćanskih demokrata (CDU) i penzionisani pukovnik Bundesvera.

Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis, File

Saradnica u Nemačkom savetu za spoljne odnose Ajlin Matle kaže da nabavka tenkova mora biti ubrzana ili bi "Pancerbataljon 203" mogao biti poslat u Litvaniju bez svog glavnog borbenog sistema.

Nemačka, kao i britanska vojska, nije zadovoljna trenutnim brojem vojnika i, prema najavi Pistorijusa, razmatra da ponudi mogućnost služenja vojske stanovnicima bez nemačkog državljanstva kako bi se brojčano stanje povećalo sa 181.000 na 203.000 do 2031. Ministar odbrane takođe je upozoravao da zemlja mora da se spremi za rat jer bi Rusija mogla da napadne u roku od osam godina, kao i da je potrebna "ozbiljna nacionalna debata" o budućnosti armije.

Ta budućnost suočava se i sa fiskalnim problemima jer program nabavke modernog oružja vredan oko 100 milijardi evra mogao da stvori deficit u budžetu od 56 milijardi evra do 2028. godine, prenosi Rojters, na osnovu izveštaja iz Špigela.

AP/Mindaugas Kulbis

Naoružavanje Bundesvera kako bi ispunio NATO kvotu od dva odsto BDP-a i zaokret u odbrambenoj politici, opisani su u dokumentu na 19 strana, a najavio ih je kancelar Olaf Šolc posle izbijanja rata u Ukrajini.  

Specijalni program je nazvan "Cajtenvende" i predstavlja prvu veliku promenu kursa još od kada je 2011. obustavljeno služenje vojnog roka. Pistorijus je dokument nazvao odgovorom Berlina na novu realnost jer je ruska invazija na Ukrajinu 2022. "vratila rat u Evropu i podigla nivo pretnje", čime je fundamentalno promenila ulogu Nemačke i Bundesvera.

Međutim, prema izveštaju Špigela, očekuje se da do 2028. budžet za odbranu ostane nepromenjen, čime bi se vremenom stvorio pomenuti manjak.