Vesić za Euronews Srbija: Zakon prvi put uveo princip zelene gradnje, ukidanje konverzije već dalo rezultate

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/09/2023

22:30

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Jedna od najburnijih sednica Skupštine Srbije ovog leta bila je kada se raspravljalo o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Taj akt doneo je određene novine, a u senci rasprave o ukidanju naknade za konverziju, ostale su odredbe o zelenoj gradnji, ekološkim pasošima, polisi osiguranja od štete trećim licima, unapređenje zaštite kulturnih dobara, ali i ukidanje plaćanja priključka na komunalnu infrastrukturu. O tome je za Euronews Srbija govorio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić koji je rekao da je prvi put u našem zakonu uveden princip zelene gradnje, te da sada svi objekti preko 10.000 kvadrata bruto površine i svi javni objekti moraju da se grade po sertifikatima zelene gradnje.

Vesić je u emisiji Euronews Centar govorio i o pitanju bezbednosti na putevima, održavanju infrastrukture, ali i o tome zašto se kasni sa auto-putem do Požege.

S obzirom na to da je građevinska sezona u jeku, Vesić kaže da je drugi kvartal bio veoma dobar, i da postoji rast od 15,1 odsto.

"To je omogućilo i rast BDP-a, pa se pokazalo da građevinska industrija koja je beležila konstantan pad prošle godine i početkom ove godnine počinje da se oporavlja. Vidi se to i po broju radnika, imamo za oko dva odsto veći broj radnika i jedan od razloga zbog čega se to dešava je donošenje zakona. Njegov cilj je bio da se ubzraju procedure", rekao je Vesić.

Postojao je problem sa izdavanjem građevinskih dozvola, pa je Zavod za statistiku zabeležio da je u prvih šest meseci izdato manje dozvola u odnosu na prošlu godinu, ali onda je tokom leta porastao taj broj. Vesić kaže da postoje različiti faktori koji utiču na to.

"Jedan od njih je odlučnost investora da investiraju. Kada imate rat kao što je u Ukrajini, oni čekaju da se on zavriši pa da vide šta dalje. To znači manje gradnje. Drugi razlog je porast cena stambenih kredita. Sada je NBS to rešila, ali čim imate porast cena kamate imate i manje interesovanje. Nekretnine u Beogradu su inače skupe. To je sve uticalo na manje izdavanje dozvola. Promenilo se to da su oslobođeni neki zarobljeni potencijali, neke lokacije su otvorene, lakše se dobijaju dozvole", rekao je on.

Na pitanje da li očekuje pad cena nekretnina, Vesić ističe da cene neće padati toliko, ali će krenuti bolji životni standard, pa će biti dostupnije.

O Zakonu o planiranju i izgradnji

Govoreći o Zakonu o planiranju i izgradnji, Vesić je istakao da je priča o konverziji malo u zasenak stavila druge stvari. Pre svega, sam princip zelene gradnje.

"To je prvi put uvedeno u našem zakonu. Mi smo jedna od retkih zemalja koje poštuju to. Svi objekti preko 10.000 kvadrata bruto površine i svi javni objekti moraju da se sada grade po sertifikatima zelene gradnje. Postoji nekoliko međunarodno piriznatih sertifikata. To znači da vam neko dodatno proverava vaše projekte da bi vam dao sertifiakt i to znači da morate da gradite sa ekološki prihvatljivim materijalima. Kada smo kod životne sredine, uveli smo obavezu da morate da date dokaz o kretanju građevinskog otpada pre dobijanja upotrebne dozvole, što znači da sada više nije moguće da neko ko gradi može da prospe otpad gde mu padne na pamet. To će bitno smanjiti broj deponija. Preko 60 odsto naših deponija u Srbji čine upravo deponije građevinskog otpada. Uveli smo i elektornski građevinski dnevnik. To je važno jer inspekcija može onlajn da prati šta se dešava na gradilištu. Vi sve promene unosite", naveo je Vesić.

Zakon predviđa obavezu da u svim ulicama gde postoji sprovedena javna infrastruktura, toplovod, gasovod, vodovod i kanalizacija, imaju obavezu da se priključe na tu javnu infrastrukturu. Vesić ističe da ako država već investira u infrastrukuru, tada je neophodno da se oni ljudi koji žive tu priključe na infrastrukturu.

"Postoji problem sa posrtojenjima za preradu otpadnih voda. Neke ne mogu da rade ako nema dovoljan broj priključenja. Sada postoji obaveza. Mi smo vremenom naterali javna preduzeća da ne mogu građanima da naplate cenu priključka već samo materijanu cenu troškova - koliko košta materijal i majstor da bi se izvršilo priključenje", dodao je on.

Zakon je doneo i ukidanje naplate konverzije, a na pitanje da li je bilo efekata te odluke, Vesić kaže da je konverzija donela rezultate.

"Imate investiciju Filip Moris od 100 miliona evra koja je direktna posledica ukidanja konverzije. To je investicija koja je trebala da dovede oko 200 radnih mesta. Za 12 godina sprovođenja konverzije, ukupan prihod države je bio 31 milon evra. Sada se najvaljuje još jedna investicija u Soko Štarku, u Beogradu, koja je posledica ukidanja konverzije. Tek će se videti kako će se staviti sada u funkciju lokacije koje su bile u stečaju, ona zgrada kod Hajata što stoji od 90-tih. Najveći broj lokacija koje su bile u konverziji su u stečaju, a stečajni upravnici nikada nisu mogli da stave tu imovinu u stečajnu masu jer pravo ne može da se proda. Sada mogu legalno da izvrše konverziju da tu imovinu stave u masu i da je prodaju", rekao je on.

O saobraćajnoj infrastrukturi

Kako je rekao Vesić, do kraja sledeće godine, tačnije septembra, očekuje se auto-put do Požege.

Dodao je da će u oktobru da bude otvoren auto-put Ruma-Šabac, koji se nastavlja do Loznice, pa će biti otvoreno još 10 kilometara Moravskog koridora, do Koševa.

"Ova dva nova autoputa su značajna za Vojvodinu i Rumunija. Taj smajli biće povezan sa novim autoputem koji grade Rumuni. Oni rade svoj put prema Srpskoj Crnji i da se tu nađemo. Bićemo dobro povezani sa Mađarima i Rumunima. Drugi put koji radimo je Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i on treba da oživi Banat. To će biti nova veza. Kasnije ćemo raditi između Novog Bečeja i Zrenanina. Sve to rade Kinezi, ali i Amerikanci i sve to kroz međudržavni sporazum. Raidmo mi i sa Franucuzima", dodao je Vesić.

Vesić je inače ranije najavio da će tokom naredne nedelje Putevi Srbije u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva raspisati tender za uređenje 20 odmorišta koji se nalaze na postojećim auto-putevima.

"Hoćemo da poboljšamo infrasturkuturu za eletkrične automobile. Odlučili smo da deo ovih odmrališta pretvorimo u zelene pumpe, da se postave punjači, da ima kafića. Da se jedna trećina ostavi za parkiranje koji treba da budu čisti. Putevi Srbije održavaju, ali imaju problem leti zbog vleikog broja automobila. Nadam se da ćemo da dobijemo i punjače za elektirčne automobile na, raspisaćemo tender brzo", rekao je on.

Kada je reč o novim saobraćajnim znacima, Vesić kaže da je želja bila da se nešto dodatno uradi.

"Signalizacija je više nego jasna ali imamo situaciju da oni koji voze pogrešnom stranom to rade namerno. Odlučili smo da postavimo još jedan saobraćajni znak da bi eto poručili da neko može da bude zaustavljen", dodao je on.

O zahtevu za izbore

Kada je reč o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, Vesić kaže da se nikada nije bežalo od izbora.

"Mi smo stranka koja je izlazila na izbore, uvek je u redu proveriti poverenje građana. Mi smo jedina stranka koja je demokratizovala izborne uslove da druge stanke uđu u parlament tako što smo spustili cenzus. Što se nas tiče mi smo uvek spremni za to. Sada smo prvi put dobili zahtev. U skaldu sa ustavom to će se razmotiriti. Što se nas tiče dolaze redovni i lokalni izbori", rekao je on.

Kada je reč o zahtevu da izbori budu razdvojeni, Vesić ističe da svako ima pravo na želje.

"Mi želimo izbore, to je dobar način da građani kažu da li u parlamentu žele one koji ga uništavaju i koji skaču na klupe i ne vode argumentovano. Svako ima pravo da izosi mišljenje, ne moramo da se slažemo. Ono što ste videli na prošloj sendici nema nigde, možda samo u u Prištini kod Kurtija je bilo pre nego što je došao na vlast. Ono nije skupština", zaključio je Vesić.