Euronews Srbija u Skoplju: Lideri regiona se okupili na samitu procesa Brdo-Brioni

U Skoplju je održan samit lidera procesa Brdo - Brioni, a domaćin skupa je bio predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednicima zemalja inicijatora tog procesa Hrvatske i Slovenije, Zoranom Milanovićem i Natašom Pirc Musar.  

Na spisku učesnika su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Albanije Bajram Begaj, članova trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović i kosovska predsednica Vjosa Osmani. 

Održano je plenarno zasedanje, nakon kojeg je usledila pres konferencija domaćina samita, a zatim su razgovori nastavljeni na radnom ručku i bilateralnim sastancima. 

Euronews/Stefan Goranović

"Za ulazak zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju pođednako je važno zatvaranje bilateralnih pitanja i sprovođenje neophodnih reformi", izjavio je u Skoplju predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je za članstvo u evropskom bloku važnije rešavati bilateralna pitanja nego ispunjavati reforme, Milanović je rekao: "I jedno i drugo je važno. Postoje otvorena pitanja, kao što je pitanje Kosova i Srbije, koja nisu međusobno priznata. Ali to je paralelan proces i dobro je da postoji dijalog da se to reši. Najgore je kada se prekinu telefonske linije i komunikacije, jer to praktično znači 'smrt za dijalog'", rekao je Milanović.

Makedonski predsednik Stevo Pendarovski je istakao da je u vezi sa ovim pitanjem članstvo Severne Makedonije u EU primer neravnoteže tradicionalnih kriterijuma i bilateralnih pitanja sa susedima.

U poslednje tri godine imamo ozbiljan disbalans u tom smislu, jer bilateralni problem sa Bugarskom u potpunosti pokriva tradicionalnu evropsku agendu za pristupanje i nadamo se da će se to uskoro promeniti, rekao je Pendarovski.

"Jasno nam je da je od 1997. godine ta klauzula za dobrosusedske odnose obavezna, mora da se ispuni. Međutim, u pogledu naših dosadašnjih aspiracija, jasno je da postoji prilično velika neravnoteža između tradicionalnih kriterijuma za ulazak u EU i bilateralnih odnosa sa najmanje dva naša suseda. Posebno u poslednje tri godine imamo ozbiljan disbalans u tom smislu, jer je bilateralni problem sa Bugarskom pokrivao čitavu tradicionalnu evropsku agendu proširenja. Nadamo se da će se to uskoro promeniti, jer ako insistirate da se na Zapadnom Balkanu rešavaju čisto bilateralni sporovi, posebno ako su zasnovani na istoriji ili emocijama, onda niko od Zapadnog Balkana nikada neće ući u EU“, rekao je Pendarovski. 

Slovenačka predsednica Pirc-Mušar, koja je zajedno sa Milanovićem kopredsedavajuća ovog procesa, ne smatra da bi bilateralni problemi trebalo da budu razlog odugovlačenja procesa evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.

Povodom izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nedavno rekao da bi EU trebalo da razmotri "Evropu sa više brzina", trojica lidera su se složila da to nije formalan predlog Briselu i da ako se podnese kao formalna inicijativa EU, veliki broj država članica se sa tim neće saglasiti.

Inicijativa koja traje 13 godina

Inicijatva Brdo-Brioni nastala je 2010. godine kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer Borut Pahor i  Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na putu integracije u EU. 

Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni se održavaju svake godine, a skupovima lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, kao i predstavnici evropskih institucija. 

Prošle godine samit je održan na Brdu kod Kranja, kada su lideri zemalja Zapanog Balkana, umesto deklaracije, usvojili zaključke, u vidu dokumenta od šest tačaka, čija je glavna poruka da se reafirmiše podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana. Prošle godine skupu nisu prisustvovali predstavnici EU i nije bilo specijalnih gostiju.  

U Skoplju je, zbog prisustva najviši zvaničnika zemalja regiona, određen takozvani prvi stepen bezbednosti, koji, pred ostalog, podrazumeva i poseban režim saobraćaja.