Igre 
Da li je Mišelova poruka o 2030. godini više od "tapšanja po ramenu": Nova (pokretna) meta EU za zemlje regiona?
Komentari29/08/2023
-21:30
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je na otvaranju 18. Bledskog strateškog foruma poručio da Evropska unija i zemlje kandidati moraju da bude spremne na proširenje do 2030. godine, što je prvi put da je lider neke od institucija EU bio tako jasan u vezi sa datumom. Da politička volja za proširenjem postoji može se zaključiti i iz stavova Evropske komisije za koje je to pitanje visoko na listi prioriteta. Međutim, analitičari 2030. godinu ne vide kao definitivni datum za ulazak, već više kao političku poruku ohrabrenja državama na ovom putu.
Put Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji počeo je pre 20 godina, a sporost putovanja razočarala je mnoge i u EU i regionu, rekao je Mišel, poručivši da EU mora da bude spremna na proširenje do 2030. godine.
"Vreme je da se bavimo proširenjem, treba da zemlje Zapadnog Balkana nazovemo budućim članicama", rekao je Mišel i istakao da EU mora da održi svoja obećanja.
On je dodao i da će lideri EU razgovarati o proširenju na sledećim sastancima Evropskog saveta, a da politička volja za proširenje u EU postoji može se videti i iz izjava predstavnika Slovenije i Hrvatske na Bledu.
Premijer Slovenije Robert Golob izjavio je danas da će tempo procesa proširenja Evropske unije biti ubrzan u narednim godinama.
Prethodno je slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon je navela da Slovenija ima dva glavna prioriteta - okončanje rata u Ukrajini i proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan, dok je premijer Hrvatske Andrej Plenković istakao da je važno da se bitne odluke o proširenju donesu već na Evropskom savetu u decembru.
Da je proširenje jedan od glavnih prioriteta kažu i iz Evropske komisije, dodajući da je to proces koji je zasnovan na zaslugama. Međutim, poručuju da se ne bi trebalo fokusirati na konkretne datume već na sam proces, odnosno na blisku saranju EU i zemalja kandidata.
Povezane vesti
"Proširenje je prioritet, politički prioritet za nas. Predsednica je govorila kako u Briselu, tako i tokom poseta zemljama kandidatima o tome koliko smo posvećeni tome da proširenje bude uspešno. Uvek govorimo da je proširenje proces zasnovan na zaslugama, što znači da bi zemlje trebalo da se pridruže Evropskoj uniji kada budu spremne. To je važan faktor za uspešno upravljanje pripremama zemalja kandidata i kao što znate radimo blisko sa zemljama kandidatima kako bismo im pomogli da se pripreme i implementiraju neophodne reforme kako bi se pridružili uniji", keže Dana Spinant, portparolka Evropske komisije.
Na pitanje da li je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je na Bledskom Strateškom forumu rekao da bi EU trebalo da bude spremna za prijem novih članica do 2030, koordinisao tu izjavu sa predsednicom EK, Spinant je rekla da nije upoznata "ni sa kakvim kontaktima u vezi sa ovim govorom".
Rok da do 2030. EU primi nove članice koji je dao predsednik Evropskog saveta, Igor Novaković iz ISAC fonda tumači više kao političku poruku ohrabrenja, nego kao definitivni datum za ulazak.
"Indikacija je da EU mora da bude spremna, a ne da on očekuje da će to biti datum proširenja, odnosno mislim da se ovde više sugeriše na administrativnu spremnost EU da sama prihvati nove članice. Što se tiče samog obećanja ovo je više neko ohrabrenje koje je upućeno pre svega, onim državama koje su do sada pokazale najviše interesovanja tokom poslednjih nekoliko godina da brže napreduju u ovom putu", kaže Novaković za Euronews Srbija.
Reakcije zemalja čiji je cilj ulazak u EU
Navođenje 2030. godine kao roka do kada bi EU morala da bude spremna na proširenje izazvalo je različite reakcije kod predstavnika zemalja koje teže pridruživanju.
Premijer Albanije Edi Rama izrazio je sumnju da će njegova zemlja do 2030. godine postati članica EU. Sa druge strane, za crnogorskog premijera Dritana Abazovića rok koji je dao Šarl Mišel je daleko.
"Za Crnu Goru 2030. godina je previše daleko. Ne možemo da promenimo mišljenje EU, ali ključna stvar je da se ne zna šta su pravila. Kažu nam: uradite ovo, i ako uradite to imate ovo i to je fer, ali nije fer uradite ovo i ako uradite to, onda kažu ok to je dobro, ali sad nije momenat", rekao je Abazović.
Povezane vesti
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da u Srbiji postoji veliki evroskepticizam, zbog toga što naša zemlja na članstvo u EU čeka više od 20 godina.
"Ljudima na Zapadnom Balkanu znači čak i da počnemo pregovore, čak iako to ne znači ništa ljudima u Evropskoj uniji. Dajte nam datum", poručila je premijerka.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić danas je na ilustrativno upitao specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka, da li predsednik Evropskog saveta ''Šarl Mišel danas misli ono što je rekao juče?'',
Povezane vesti
"Bio bih radostan da je to tačno. Ali, već desetak godina svi mi učestvujemo na ovim konferencijama i postoji jedna čuvena tema - evropske integracije Zapadnog Balkana. Da ne bismo smetali drugima, da se zadovolji forma. I ovo je poslednji panel na forumu. Uskoro će da uslede međusobni napadi nas sa Zapadnog Balkana, reći ćemo najgore jedni o drugima. Tako da će ovi iz Evropske unje da zaključe da nam nije ni mesto u EU", rekao je Dačić.
Ipak, predsednik Evropskog saveta u svom govoru je naveo da integracija novih članica neće biti laka jer će to uticati na politiku, programe i budžet Evropske unije, te da će biti potrebne političke reforme i politička hrabrost.
"Moraćemo da prilagodimo naš institucionalni okvir i procedure, kako bi proširena EU bila u stanju da donosi efikasne i pravovremene odluke", rekao je Mišel.
Ovakve poruke Mišela, za Novakovića su davanje signala da je EU spremna da prihvati nove članice, što bi, kako kaže, ubrzalo i procese na domaćem terenu i sprovođenje reformi.
"Klauzula o poverenju"
Još jedan važan aspekt u procesu proširenja je, kako je rekao Mišel, da konflikti ne mogu da se uvoze i da države članice više neće moći da blokiraju ulazak novih članica koristeći se raznim izgovorima.
"Jedan od načina bi mogao biti dodavanje takozvane "klauzule o poverenju" u ugovore o pristupanju kako bi se osiguralo da zemlje koje su se upravo pridružile ne mogu blokirati buduće države članice", rekao je on.
Novaković ističe da je to vrlo optimistično, ali da zahteva reformu same EU.
"Po sadašnjoj konfiguraciji EU svaka od država članica mora da da saglasnost za prijem neke nove države u članstvo, što ostavlja mogućnost i za bilateralna uslovljavanja, kao što je to do sada bilo sa Bugarskom ili Francuskom prema Severnoj Makedoniji, a bilo je takvih uslovljavanja i u prošlosti, poput slučaja između Slovenije i Hrvatske. Tako da će to pitanje u stvari biti vrlo verovatno možda i najkompleksnije za samu EU jer mora da se administrativno reformiše što podrazumeva vrlo verovatno izmenu sporazuma o EU, što je vrlo, vrlo komplikovan proces", navodi on.
Komentari (0)