Igre 
Naoružavanje Kosova povećava bezbednosni rizik: Turska slanjem Bajraktara potvrđuje ulogu glavnog snabdevača Prištine
Komentari20/07/2023
-21:02
Kosovski premijer Aljbin Kurti pored turskog drona Bajraktar – to je fotografija koja je nedavno izazvala brojne reakcije u Beogradu. Srpski zvaničnici ističu da se prištinske vlasti sve više naoružavaju i da su sada povećani bezbednosni rizici, a ukazuju i na ulogu Turske u snabdevanju Kosovskih bezbednosnih snaga. Sve to se poklapa sa povećanjem broja turskih vojnika u okviru KFOR-a, a najavljeno je i da će od jeseni novi komandant KFOR-a biti upravo turski general. Analitičari navode da će Ankara nastojati da njen uticaj u regionu bude sve veći.
Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova otpočela je zvanično krajem 2018. godine kada je parlament u Prištini usvojio tri zakona koja su to omogućila. Taj kontroverzan potez nije naišao na odobravanje NATO-a, ali jeste podržan od strane određenih država članica tog saveza.
Ujedno, od tada je počelo i značajnije naoružavanja KBS, a najnovija epizoda u tom procesu je nabavka turskih dronova Bajraktar. Reč je o bespilotnim letelicama koje su prethodnih godina bile veoma tražene u svetu jer su dokazale svoje mogućnosti u brojnim konfliktima.
Dok je Albin Kurti predstavljao dron koji je stigao iz Turske, čestitao je oficirima koji su završili obuku za njegovo korišćenje. Sa druge strane ministar odbrane Srbije poručuje da su sada bezbednosni rizici veći nego što su bili. Govorio je i o drugim vrstama oružja koje "menjaju stanje na terenu", ističuči da je Priština nabavila protivoklopne sisteme, nove minobacače i bacače granata.
"Oni se pripremaju i rade na jačanju toga što vide kao svoju buduću vojsku", ocenio je Vučević.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Kada je reč o ulozi Turske, istakao je da oni imaju snažnu vojnu industriju, kao i da imaju značajan politički i ekonomski uticaj u regionu, ali je istakao da ta zemlja ima potpuno različit pogled na pitanje Kosova i Metohije. Od jeseni će turski general biti novi komandant KFOR-a, a Vučević je naglasio da je to prvi put da Ankara komanduje tom mirovnom misijom, i to u momentima kada Turska pojačava svoje prisustvo na Kosovu.
Inače, od 4.511 vojnika Kfora, 780 je iz Turske, dok je iz SAD 679, pokazuju zvanični podaci sa sajta NATO-a. Prema procenama, do kraja godine bi brojnost turskog kontigenta mogla da dostigne hiljadu pripadnika.
Povezane vesti
Zbog čega Turska predvodi proces naoružavanja Prištine
Svi ovi podaci iizjave ukazuju da Turska Balkan posmatra kao teritoriju od svog interesa, ukazuje vojni analitičar Vlade Radulović.
"Ne zaborivatie da je iz Turske došla opaska da je Kosovo Turska. Kod nas se uvek upire prstom u SAD ili Britaniju, ali kada pogedate na papiru, najveću pomoć i podršku Kosovske bezbednosne snage od 2009. dobijaju upravo od Turske. I ne samo kroz pitanje tehnike i platformi, već kad pogledate uniforme, narožanje, obuku za oficire i podoficire", istakao je Vlade Radulović za Euronews Srbija.
Kada je reč konkretno o letelicama Bajraktar, objašnjava da one koštaju oko 5-6 miliona dolara, ali ističe da ti dronovi nikada ne dolaze sami, već da uz njih idu simulatori, oprema i naoružanje, i da Kosovo sa svojim budžetom teško da može to samo da nabavi.
Ulogu Turske u naoružavanju Kosova Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose vidi kroz nekoliko dimenzija. Prva je, kako ističe, geopolitička, jer sve turske vlade insistiraju na strateškoj orijentaciji koju neki nazivaju "zelena linija povezivanja muslimana".
Dalje, Janjić za Euronews Srbija ističe da je Turska članica NATO, i da je blizu, što je značajno kada se uzme u obzir da su troškovi prebacivanja oružja i vojne opreme inače veliki. Kao treći značajni faktor napominje da se računa da Turska ima dobre odnose i sa Kosovom i sa Srbijom, ali i da ostvaruje uticaj u BiH.
Profimedia
Upitan da li Turska može da bude deo slagalice u rešavanju problema u koji je zapao dijalog Beograda i Prištine, Janjić je rekao: "Stalno zaboravljamo da svi vodovi i gasovodi prolaze kroz Tursku i Izrael. Uticaj Turske će biti sve veći. Pogledajte priču oko izvoza žita. Važni su u pregovorima. Svako malo odrade svoj deo posla u posredovanju. Tako je i kod nas. Biće važni", naveo je Janjić.
"Priča oko Bajraktara samo jedna od onih koje će uslediti"
Sinoć je o naoružavanju Kosova govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Prema njegovim rečima, glavni problem je to što po Rezoluciji 1244, OVK ili bilo šta što predstavlja kontinuitet s OVK ne sme da postoji na Kosovu i Metohiji.
Povezane vesti
"Zašto to tolerišete, a sam Kurti vam priznaje da je to pravni sledbenik OVK. I generalni sekretar kaže: 'Znaš Aleksandre da sam i ja bio protiv i da je NATO bio protiv toga da se to transformiše u kosovsku vojsku'. I to je sve tačno. Onda ja pitam, a šta mi imamo od toga?", rekao je.
Vlade Radulović nije iznenađen zbog toga što Kosovske bezbednosne snage nastavljaju transformaciju ka vojsci, i podseća da se taj proces odvija u tri faze.
"Sada smo u drugoj fazi i očekujem da će se tamo negde do kraja 2028. ili 2029. završiti ta treća faza, odnosno da oni dostignu punu operativnu sposobnost. Zašto vam to govorim? Zato što je onda ova priča oko Bajraktara samo jedan od onih koje će uslediti u narednom periodu", rekao je i dodao:
"A opet, nije prva, jer smo u prethodnom periodu imali različite tipove donacija, naročito sa Turskom u jednom interesantnom formatu gde će Turci da kažu - 'vi ćete kupiti od nas vozila Kirpi ili vozila Vuran tako što ćemo mi da vam damo 100 miliona lira, ili reciomo 90 miliona evra, a onda ćete vi taj novac da date našim kompanijama'".
Prema kojim principima se naoružava Priština?
Kada je reč o zabirnutosti koju su izrazili zvaničnici Srbije, Radulović je rekao da se do sada pokazalo da je Beograd imao informacije o naoružavanju Kosova pre nego što se one zvanično objave i to je ocenio kao dobro.
"U skladu sa tim informacijama pripremammo neke planove i poteze. Kada imate situaciju da neko ko ne bi smeo ni da ima vojsku, nabavi određeno sredstrvo koje može da deluje po vama, onda morate da pripremate adekvatan odgovor na to", rekao je.
Radulović je izneo zapažanje o tome koja je sredstva Priština pokušavala da nabavi i određenim periodima.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
"Kako smo povećavali broj helikopterskih i besposadnih platformi, Priština je nastojala da ide u smeru nekih lakih prenosnih sistema protivvazduhoplovne odbrane. Prema tome, prate i oni šta mi radimo ovde. To što mi radimo, mislim da radimo dosta dobro, ali to ne znači da se situacija ne komplikuje", naveo je.
Inače, iako formiranje kosovske vojske nije predviđeno ni rezolucijom Saveta bezbednosni Ujedinjenih nacija, ali ni mirnovnim planom bivšeg finskog premijera Martina Ahtisarija (koji su ugrađeni u kosovski ustav), Priština nikada nije krila svoje ambicije, pa je tako 2018. godine usvojila set zakona kojima je otpočela transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage. Taj period transformacije, kako je tada najavljeno, trebalo bi da traje deset godina.
Važno pitanje koje se nametnulo jeste pozicija NATO u tom procesu, a tu se moglo videti izvesno nepoklapanje između zvaničnog stava i ponašanja pojedinih članica te organizacije. Zvanično je, naime, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, u više navrata istakao da je do izglasavanja zakona došlo u loše vreme i da će Alijansa nastaviti da sarađuje sa Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) na osnovu njhovog originalnog mandata. I ona sam je, međutim, napominjao i da su neke zemlje članice dogovorile bilateralnu saradnju na osnovu novog mandata.
Komentari (0)