Igre 
Izostao direktan susret pregovarača Beograda i Prištine, Vučić nakon razgovora s Lajčakom: Nisam optimista
Komentari19/07/2023
-16:44
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak razgovarao je danas u Briselu sa glavnim pregovaračima obe strane - Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem. Glavna tema su koraci ka deeskalaciji na severu Kosova, do koje do sada nije došlo uprkos tome što je izneto nekoliko predloga. Kasno poslepodne u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
Miroslav Lajčak se danas prvo sastao sa glavnim pregovaračem Beograda Petrom Petkovićem, a zatim i sa Besnikom Bisljimijem. Delegacija Beograda je učestvovala u razgovorima sa Lajčakom i njegovim timom, u tet-a-tet formatu Petković- Lajčak, kao i u bilateralnim višesatnim razgovorima.
Lajčak je na Tviteru saopštio da je bilo reči o brojnim pitanjima počevši od primene dogovora postignutog 27. februara i deeskalacije na severu pokrajine.
Razgovori će se nastaviti u narednom periodu, dodao je.
Iako je, kako je za Euronews Srbija rečeno u delegaciji Beograda, Beograd bio spreman za direktne razgovore s predstavnicima Prištine, do toga nije došlo.
Povezane vesti
Glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom Besnik Bisljimi izjavio je u Briselu da je posrednik u tom procesu, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak odlučio da se u ovom trenutku ne održi trilateralni sastanak. Bisljimi je za Radio Slobodna Evropa, nakon sastanka sa Lajčakom, rekao da je kosovska strana zainteresovana za trilaterlni sastanak
“Lajčakov stav je izgleda bio da u ovom trenutku trilateralni sastanak ne bi nužno doprineo finalizaciji dokumenata, jer smatra da još postoji potreba za dodatnom koordinacijom pre nego što se to desi. Postoje čak i ideje da redosled Osnovnog sporazuma zahteva sastanak na visokom nivou, prema njegovim rečima, i jasno je da glavni pregovarači ne mogu uspešno da završe ovaj proces“, rekao je Bisljimi.
Dodao je da je sa Lajčakom razgovarao o četiri teme: planu redosleda Osnovnog sporazuma, projektnom zadatku za praćenje Osnovnog sporazuma, projektnom zadatku za implementaciju Deklaracije o nestalim licima i Energetskom sporazumu.
Prethodno je portparol EU Peter Stano potvrdio da će Lajčak sa Petkovićem i Bisljimijem da se sastane u "u kontekstu malo olakšanog dijaloga u Briselu".
"Fokus će biti puna primena Sporazuma od 27. februara i koraci ka deeskalaciji situacije na severu Kosova", objavio je Stano na Tviteru.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Briselu i sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, saopšteno je na instagram nalogu buducnostsrbijeav.
Povezane vesti
"Sa Lajčakom sam razgovarao o poslednjoj rundi tehničkih razgovora Beograda i Prištine i načinima za smirivanje napetosti na terenu. Srbija nastavlja da insistira na konkretnim koracima u cilju zaštite života Srba na Kosovu i Metohiji, kao i na primeni do sada postignutih sporazuma", navedeno je na nalogu.
"Razgovarao sam s Lajčakom nisam optimista. Imam i razloga. Kao što sam i rekao Pritšina ne želi da na bilo koji ozbiljan način bilo šta učini na deeskalacij sukoba i to za nas postaje sve veći politički problem. Zato i želim da razgovaram s generalnim sekretarom NATO", rekao je Vučić nakon razgovora s Lajčakom.
Povezane vesti
Lajčak je saopštio da je danas u Briselu imao koristan sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da su se složili da treba preduzeti korake na deeskalaciji situacije na severu KiM.
"Imao sam koristan sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nakon susreta sa glavnim pregovaračima. Složili smo se da je značajno hitno preduzeti korake radi deeskalacije situacije na severu Kosova i postići brz napredak u normalizaciji odnosa", napisao je Lajčak na Tviteru.
Vučić u Briselu boravi radi sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
"Sastanak sam tražio kako bih mu skrenuo pažnju na skoro nemoguć opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Oni trpe direktan fizički pritisak i druge oblike prinude, što neminovno rezultira smanjenjem srpskog stanovništva. To predstavlja oblik etničkog čišćenja koje se dešava na početku 21. veka", naveo je ranije Vučić.
Svi predlozi za deeskalaciju
Ovi susreti u Briselu se događaju u periodu kada je situacija na severu Kosova, od 5. novembra prošle godine, kada su Srbi sa severa napustili kosovske institucije, u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i severnom delu Kosovske Mitrovice, na ivici eskalacije uprkos tome što postoji nekoliko predloga kako da do nje dođe.
Prvi predlog za deeskalaciju stiže već 3. juna od Evropske unije u tri tačke: Povlačenje policije iz opštinskih zgrada, a u isto vreme i povlačanje građana sa protesta, hitni prevremeni lokalni izbori, uz obavezno učešće Srba i nastavak dijaloga uz primenu svih ranijih sporazuma.
"Deeskalcija deluje vrlo jednostavno, kratka tri koraka, ali zapravo, treći korak je jako zahtevan, odnosi se na rad na formiranju ZSO, mislim da je to za vladu Kosova crvena linija, oni su učinili sve da iskomuniciraju da je to crvena linija i sa ovom vladom Kosova, tog trećeg koraka deeskalacije neće biti", rekla je Miica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.
"Kriza je veštačka, jer prema Ahtisarijevom planu, prema kosovskom ustavu, prema dogovoru u Briselu 2013. godine, sve ide ka jednom istom pravcu, da Srbi moraju da imaju ZSO i to je jedina alternativa da se oni integrišu u kosovsko društvo. Tako da sve i svako ko je protiv te zajednice, zapravo je za nastavak krize i zapravo protiv integracije na Kosovu", naveo je profesor Miljazim Krasnići.
U međuvremenu, svoj plan imaju i albanski premijer Edi Rama, ali i predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, Bujar Osmani.
Tanjug/DOPISNIŠTVO KIM
"Od samog početka krize na severu mislim da se niko ozbiljno ne bavi tom tematikom, s obzirom da na terenu imamo situaciju da je kosovska strana izuzetno tvrdoglava i istrajna u svojim namerama da pokuša da sprovede svoje planove i ideje na severu. Sa druge strane, imamo međunarodnu zajednicu koja kao i uvek do sada, nekako blago regauje na sve to", rekao je Ivan Nikolić iz NVO "Komunikacija za razvoj društva".
Na kraju su prištinske vlasti saopštile da su povukle 25 odsto policije iz i oko opštinskih zgrada, ali su građani, policija i vojnici KFOR-a i dalje tamo gde su bili krajem maja.
Komentari (0)