(Ne)transparentnost: Kako su za potpisivanje peticije "Kreni-promeni" građani dobijali zahvalnice iako je nisu potpisali

Peticije mogu biti moćno sredstvo građanskog aktivizma, ali šta ako sistem koji ih koristi nije dovoljno transparentan? Euronews Srbija istraživao je način na koji je pokret "Kreni-Promeni" prikupljao potpise za peticiju kojom se traži međunarodna istraga o upotrebi zvučnog topa, a koju je, kako su saopštili, samo za prva dva sata potpisalo 200.000 građana.

Prema sajtu "Kreni promeni", peticiju naziva "Zvučni top" za samo nedelju dana potpisalo je više od pola miliona ljudi. Međutim, više građana prijavilo je da su dobili zahvalnice za potpisivanje peticije, iako tvrde da oni to nisu učinili. Da li su njihovi podaci korišćeni bez njihovog znanja? I može li jedno lice potpisati drugo pitali smo "Kreni-promeni".

"Hipotetički može. Možete ostaviti tuđe podatke, ali osoba čije podatke ostavite se može po prijemu mejla odjaviti i na taj način izaći iz sistema", naveli su za Euronews Srbija iz "Kreni promeni".

Ekipa Euronews Srbija testirala je sistem i otkrio da se ista e-mail adresa, kao i ime i prezime ali i ostali podaci mogu koristiti neograničen broj puta – i svaki put se računa kao novi potpis.

"To je više u sferi marketinga nego u sveri nekog realnog uticaja, tako se gradi privid da je reč o podršci koja je masovnija od stvarne. Jer kod nas čak i peticije koje su ozbiljnije fundirane, gde nema neovlašćene obrade podataka, jer su overene kod notara, poput famozne građanske inicijative za zabranu eksploatacije litiiuma i bora, pa završe u nekoj fioci", kaže za Euronews Srbija Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pokret "Kreni-Promeni" negira bilo kakvu zloupotrebu i tvrdi da njihov sistem funkcioniše u skladu sa zakonom. Međutim na naše pitanje zašto je nemoguće proveriti sopstveni potpis u bazi podrške, nisu odgovorili.

"Ukoliko je neko lice dalo svoje podatke u jednu svrhu, u tu svrhu i treba da se koristi i to je po zakonu. Međutim, ukoliko se koristi u svrhu za koju nisu dati, to nije po zakonu i ja bih savetovao onim građanima koji to žele i koji su sigurni da nisu potpisali peticiju, da se prvo obrate onom koji je rukovodilac te peticije i sačekaju da li će on odgovori, ukoliko ne odgovori mogu da se obrate pritužbom povereniku", kaže za Euronews Srbija Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ali pitanje ostaje - kako osigurati da digitalne peticije budu zaista transparentne i zaštićene od manipulacija? Stručnjaci upozoravaju na njihove ograničene pravne efekte i potencijalne zloupotrebe, a osim toga, postoji rizik od zloupotrebe ličnih podataka potpisnika, jer se njihovi podaci mogu lako iskoristiti bez njihovog znanja.