Igre 
"Da im se ne dozvoli da izađu bez dogovora": Posle više od decenije dijaloga traži se novi format, ideju servirao Rama
Komentari08/07/2023
-21:31
Pod okriljem Evropske unije već više od deceniju traje dijalog između Beograda i Prištine, ali je taj proces posle niza napetosti praktično u potpunosti zakočen. Da aktuelna forma ne daje očekivane rezultate moglo se naslutiti i pre nekoliko dana kada je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel podržao ideju pokretanja Međunarodne konfrencije na kojoj bi se govorilo o Kosovu. Detalja nema, kao ni zvaničnih potvrda da je tako nešto u pripremi, a analitičari različito govore o tome da li bi ovakva konferencija konačno iznela neko rešenje.
"Podržavamo ideju da se što pre organizuje konferencija sa nekim članicama EU koje su veoma aktivne, i u bliskoj koordinaciji sa Sjedinjenim Državama, jer smatramo da smo poslednjih meseci videli neke poteškoće koje postaju razlozi za eskalaciju. Mislim da je došlo vreme da imamo globalni pristup, da onda dođemo da napravimo jasne korake u smislu normalizacije", izjavio je predsednik Mišel 29. juna.
Ideju je zapravo izneo premijer Albanije Edi Rama dva dana ranije nakon susreta sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom. Rama je predložio konferenciju sa liderima Srbije i Kosova, i zvaničnicima EU i SAD, te da im se "ne dozvoli da izađu bez dogovora".
A da je neki dogovor hitno potreban govore dešavanja na severu KiM. Kriza na severu izazvana upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade, kako bi postavili albanske gradonačelnike, ušla je u drugi mesec, a da se zasad nije odmaklo dalje od nekoliko sastanaka. Beogradu i Prištini dostavljen je niz zahteva, a dok je Beograd svoj deo ispunio, kosovski premijer Aljbin Kurti ne odstupa čak ni nakon što je EU uvela niz mera protiv Prištine.
I dok je za diplomatu Srećka Đukića održavanje međunarodne konferencije možda i jedino rešenje da Kosovo izađe iz pat pozicije u kojoj se nalazi, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za Euronews Srbija kaže da ovde postoji goruća kriza koju prvo treba ugasiti i pita se kako će Kurtija neko naterati da sprovede Zajednicu srpskih opština ako dosadašnja šatl diplomatija nije dala rezultate.
"Završni čin"
Sudeći prema izjavama koje su mogle da se čuju prethodnih dana, za rešavanje pitanja Kosova smišlja se novi format, a epilog pomenute međunarodne konferencije mogao bi da bude rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Đukić objašnjava da je ovakva ideja postojala i ranije u slučaju da bilateralni pregovori ne uspeju i ona bi bila "završni čin rešenja kosovskog pitanja".
"Mišel je izneo verovatno kao neku definitivnu definiciju ili definitivno opredeljenje EU i SAD, mada još nemamo zvaničnih potvrda toga, postoje nezvanične informacije da se EU i SAD već uveliko pripremaju za tu konferenciju što ja mislim da se može uzeti kao dosta osnovano i provereno", rekao je Đukić.
Tanjug
Povezane vesti
Đukić misli i da nema drugog rešenja i da se ovaj korak preduzima kako bi se izašlo iz pat pozicije u kojoj se Kosovo nalazi.
"Tu oko okruglog stola se okupljaju svi glavni akteri u punom kapacitetu, to će verovatno biti na nivou ministara inostranih poslova pretpostavljam. Možda će biti priprema na nekom nižem nivou, a završetak same konferencije moguće je da bude i na najvišem nivou, tako da mislim da je to jedna šansa možda i jedina da Kosovo izađe iz ove situacije i da dođe do kakve takve normalizacije odnosa između Beograda i Prištine", rekao je on.
Ipak, on ističe i da mogući sastav te međunarodne konferencije, Beogradu nikako neće ići u prilog.
"Ovoj konferenciji neće prisustvovati oni na koje Srbija godinama i decenijama računa da joj jedini oni mogu pomoći u kosovskom pitanju - mislim na Rusiju i Kinu", rekao je Đukić.
Sa druge strane, analitičar iz Prištine profesor Miljazim Krasnići smatra da međunarodna konferencija nije rešenje problema koji postoje na Kosovu. On je za Glas Amerike rekao da permanentna nestabilnost, ne samo na Kosovu već i regionu najviše odgovara velikim silama, koje na taj način održavaju svoj uticaj i prisustvo.
"One (velike sile) ne žele da situacija eskalira, njima odgovara ova permanenta nestabilnost, zbog toga mislim da i ako se održi neka međunarodna konferencija sama po sebi neće doneti ništa drugo sem možda veći uticaj velikih sila, jer oni zapravo preko ove krize na Kosovu, zapravo kontrolišu i Srbiju, jer Kosovo kontrolišu ionako, jer oni su tu prisutni. Ali što se više održava ova kriza, oni imaju veći uticaj na Srbiju", rekao je on.
Tanjug/AP/Manu Fernandez
Prema njegovim rečima najbolje rešenje za nesporazume koji na Kosovu postoje između Srba i Albanaca, je da ih sami rešavaju kroz otvoreni dijalog.
Povezane vesti
"Albanci imaju pravo u demografskom smislu, Srbi u istorijskom smislu. Za Srbe Kosovo je religiozno pitanje više nego političko, za Albance je političko pitanje i nije religiozno, tako da svi ovi elementi su kontradiktorni i te elemente treba da slagaju samo Albanci i Srbi u jednom otvorenom dijalogu koji bi trebao da se razvije između političkih, religiozih, društvenih elita. Ali zaista ovih dvadeset i četiri godina što smo doživeli znamo da velike sile, vojno prisustvo, stalno prisustno samo nekako stvara krizu ali apsolutno oni ne rešavaju krizu", naveo je Krasnići.
Novi "Dejton"?
A na sam pomen međunarodne konferencije mnogima je neminovno na pamet pao dogovor u Dejtonu kojim je okončan rat u Bosni Hercegovini. Opšti okvirni sporazum za mir u BiH ili Dejtonski mirovni sporazum je potpisan 21. novembra 1995. godine u američkoj zračnoj bazi Rajt-Paterson u blizini grada Dejton u Ohaju.
Bosna i Hercegovina je ovim Sporazumom sastavljena od dva entiteta- Federacije BiH i Republike Srpske. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu, 14. decembra 1995, a potpisali su ga tadašnji predsednici BiH, Srbije i Hrvatske- Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.
Povezane vesti
Popov kaže da je u slučaju potencijalne konferencije o Kosovu poređenje sa Dejtonom nemoguće.
"Niz je razloga jer je Dejtonski sporazum označio kraj jednog rata. Da bi se desio Dejtonski sporazum morao je da bude jedan (Ričard) Holbruk koji je išao kod svih zaraćenih strana i zvao ih u Ohajo i da se tu dogovorimo o finesama dogovora, nije bilo pitanje da li će biti dogovora ili neće. Ovde mi imamo goruću krizu koju treba prvo ugasiti, nismo ni stigli do početne tačke ni da se sedne za sto posle Ohridskog sporazuma. Ako već ova šatl diplomatija nije dala rezutate, onda ja ne znam kako će Kurtija naterati u nekom Dejtonu da sprovede ZSO, ako nisu ovako mogli, a onda naravno i Vučića da oni postanu član međunarodnih organizacija i dalje sve ono što je predviđeno francusko-nemačkim planom", naglasio je Popov.
Inače, komentarišući najave konferencije, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je nakon toga da je sličnih konferencija bilo i ranije i da sada postoji osnovni sporazum iz Brisela od februara i aneks o njegovoj implementaciji iz Ohrida od marta ove godine, koji treba da se primeni.
Preporuka za vas
Komentari (0)