Da li je Srbiji potreban cenzus od sedam odsto: Skuplji mandat se više ceni

Bližimo se kraju još jedne nedelje u kojoj su glavne teme protesti opozicionih političara, koji traže ispunjenje svojih zahteva, dok je sa druge strane za 26. maj Srpska napredna stranka zakazala  miting koji je nazvala "skupom nade". U međuvremenu, opet se govori o tenzijama na Kosovu i Metohiji, a pre samo dve nedelje desile su nam se i teške tragedije. O ovim temama u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" razgovarali programski direktor Demostata Zoran Panović i politički analitičar Dejan Vuk Stanković. 

Na pitanje da li trenutno imamo krizu društva ili krizu političke situacije, Panović odgovara da imamo i jednu i drugu konstatujući da "naše društvo ima elemente razorenosti, a da politička kriza koja je cikličnog karaktera, sada ima jednu novu etapu". 

Stanković: Instrumentalizacija tragedije

Sa druge strane, Stanković smatra kako se trenutna kriza donekle drži pod kontrolom. 

"Tu pre svega mislim na prvobitne mere, kao što je razoružavanje. Policija je tu završila svoj posao, uhapsila je i zločince kojima treba da se sudi, krenulo se sa podizanjem svesti o praksi razoružavanja i reagovanja čak i na one neozbiljne objave koje je detektovala i sankcionisala", kaže Stanković. 

Euronews Srbija

 

Međutim, dodaje da i da sada predstoje dubinske promene koje će morati da se sprovedu. Smatra da je masovna pucnjava u školi bila jedinstven slučaj, zbog čega će biti potrebno da se odradi jedan sveobuhvatan posao, koji će, između ostalog, podrazumevati i pojačan pedagoško-psihološki nadzor.

Kada je u pitanju politička kriza, Stanković nju smatra ozbiljnom "instrumentalizacijom tragedije". 

"Narod treba da bude u nekoj vrsti tuge, treba da se stvori zajedništvo, ali podele postoje zbog ljudi koji misle da mogu da postanu revolucionari preko noći jer na izborima ne mogu da pobede. U tom kontekstu se tuga, bes i nezadovoljstvo koristi i onda se to pretvara u stare političke zahteve koje ste imali nekoliko puta, a sve se to završilo Vučićevim pobedama. Rade u korist sopstvene štete proizvodeći podele tamo gde ih nema", kaže Stanković. 

Panović: Događaji probudili ono što je već postojalo

Dodaje kako ovaj sistem i praksa mora da se koriguje, ali da bi ozbiljna opozicija ovaj trenutak iskoristila da predstavi konkretne zahteve. 

"Vlast je takva da je nju vrlo teško smeniti. Opozicija pokušava, po njihovom mišljenju, da dođe na vlast i ostvari svoje cilje. Mada, ne može cilj preko noći, prvo pokušava da ostvari ove zahteve. Ovde ima ozbiljnih mana sa svih strana. Ne možete tek tako da imate promenu, mi ovde nemamo demokratske izbore, tu se vidi da mi tu zaostajemo i za regionom", ističe Panović.

Euronews Srbija

 

Panović objašnjava da su tragedije samo probudile sve ono što je u srpskom društvu već postojalo. Skreće pažnju na miting koji je vlast zakazala za 26. maj i postavlja pitanje "što bi se zakazivao kad je sve manje-više normalno".

"On bukvalno ima intenciju onog finalnog krovnog mitinga koji je organizovan 2019. godine koji je bio odgovor vlasti i demonstracija njene sile u odnosu na one demonstracije koje su postajale", ističe Panović. 

Kada su u pitanju izbori, Panović kaže da treba da ih imamo, ali da oni treba da budu demokratski, kakve je imala Crna Gora, Hrvatska ili Turska. 

Izbori i opozicija: Jesu li uslovi isti za sve?

Sa druge strane, Stanković ističe da je SNS u svojoj istoriji uvek priznavala rezultate izbora, čak i kada je bila ubedljivi gubitnik. 

"Jesu li izbori demokratski ili ne, pa da li imate različite izbore na listićima - imate. Da li su manje -više isti resursi dostupni svima? Pa manje-više, ali neki i to odbijaju. Tu ima čitav niz zapleta koji se tiču i medijske sfere, pri čemu ja ne mislim da stanje u medijima definiše ishode izbora. Opozicija ne traži izbore, zato što za to nije spremna", kaže Stanković. 

Euronews Srbija

 

Ipak, Panović smatra da ih opozicija traži, ali po nekim boljim standardima. On takođe komentariše narativ vlasti, poput onog da u Srbiji neće biti novog Majdana i Obojene revolucije, pošto su one "antiruske i antiputinski obojene", i kaže da je to narativ za koji "ne zna zašto je u ovom trenutku takav potreban". 

"Sav taj narativ koji dolazi iz SNS-a ima činjenično utemeljenje da je neko zaustavio saobraćaj kako bi poslao svoje političke poruke. Ta vrsta šetnje, da je to mirni hod ljudi koji su tužni i zabrinuti, ja bih prvi bio tu, ali kad sam video stranačke zastave jasno je da se radi o političkim protestima. Bilo bi bolje da smo tragedije iskoristili da imamo neki racionalni dijalog", kaže Stanković. 

Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo izbore u Srbiji, Stanković odgovara da ne možemo predviđati datume, ali da trenutno za njima neme potrebe, a Panović smatra da političku scenu u Srbiji prvo treba uozbiljiti. 

"SNS je uvek pobeđivao na tim prolećnim i ranoletnjim izborima, ali to je pitanje i kalkulacije Vučića. Ja čak mislim da, Vučić je spustio cenzus na tri odsto, ali mislim da bi trebalo sad vratiti turski cenzus od sedam odsto. Treba uozbiljiti političku scenu u Srbiji, mnoge bi partije morale tada da se uozbilje, jer bi morale da se naprave ozbiljnije koalicije", rekao je Panović. 

I Stanković je saglasan sa apelima da politička scena mora da doživi podizanje cenzusa i smatra da ne može da bude različitih tretamana onih koji su na istoj inicijalnoj poziciji. 

"To je okolonost u kojoj se poslanički mandat više ceni jer se teže zaradi", kaže Stanković.