Šolc na mala vrata u fokus vratio temu proširenja EU, ali Bilčikov izveštaj poručuje - Srbija na tom putu ima još posla

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/05/2023

08:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika. Reč je o dokumentu u kome se pozdravlja Srbija zbog toga što članstvo u Evropskoj uniji ostaje njen strateški prioritet, ali i koji je jasno predočio brojne probleme koje Srbija ima na putu ka članstvu. A upravo je proširenje EU bila jedna od važnih tema na plenarnoj sednici EP, pa je govor nemačkog kancelara Olafa Šolca ovu temu, čini se, vratio u javni diskurs.

Baš na Dan Evrope, kada se obeležava dan pobede nad fašizom u Drugom svetskom ratu, oglasili su se brojni evropski zvaničnici, koji su se osim činjenice da na evropskom kontinentu ponovo bukti jedan rat, dotakli i teme proširenja EU. Ovo su izazovna vremena, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc, dodajući i probleme koji se tiču klimatskih promena i migracije.

"Kako bismo se izborili sa tim izazovima, moramo da produbimo naše odnose sa drugim regionima sveta, posebno sa Azijom i Afrikom. Moramo da radimo sa njima zajedno, kao partneri i moramo da postanemo više geopolitička Evropska unija. U tom kontekstu, razgovarali smo i o neophodnosti institucionalnih reformi. Moramo da budemo spremni za buduće proširenje Evropske unije, što je od geostrateške važnosti za nas", rekao je Šolc.

Proširenje je, iako dugo bilo zakočeno, dobilo pomak upravo nakon početka rata u Ukrajini. Samo tokom prošle godine status kandidata dobile su Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina, a konačno su otpočeti i pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Srbija na svom evropskom putu, međutim, stoji u mestu već neko vreme, a izveštaj Evropskog parlamenta možda i jasno ukazuje na razloge. Kao jedna od ključnih zamerki Beogradu navodi se neusklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa Briselom.

Šta sve piše u izveštaju?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je dokument početkom godine, a on je prošlog meseca usvojen na Odboru za spoljne poslove EP. Usledila je rasprava između samih poslanika, a predloženo je i više amandmana. Na kraju, za izveštaj je glasalo 508 poslanika, 76 je bilo protiv, a 37 uzdržanih. Ovim je on postao rezolucija, ali nema pravno obavezujući karakter.

Kako je rekao Bilčik, njegov cilj bio je da predstavi realističan i balansiran izveštaj, a da u isto vreme podrži ultimativni strateški cilj Srbije, članstvo u EU. U pisanoj izjavi naveo je da se izveštaj tiče brojnih pitanja na evropskom putu Srbije, kao i oblasti u kojima je potrebno postići napredak. On poziva na jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i jačanje okruženja za rad nezavisnih medija. Značajan deo izveštaja, odnosno sada rezolucije EP, posvećen je energetskoj politici, eliminaciji zavisnosti od Rusije i unapređenju pitanja zaštite životne sredine.

On je naglasio da ceni nedavni napredak u odnosima Beograda i Prištine, koji dolazi posle turbulentnog perioda, ističući da se zalaže za dugoročni napredak u odnosima Kosova i Srbije, jer će uspeh u normalizaciji odnosa biti i evropski uspeh.

U rezoluciji se, međutim, konstatuje da Srbija i dalje ostaje jedina zemlja kandidat za članstvo na Zapadnom Balkanu koja nije podržala evropske sankcije Rusiji.

"Očekujemo od političkih lidera Srbije da zauzmu jasan stav i osude Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i da se usaglase sa evropskom spoljnom i bezbednosnom poltikom, rekao je Bilčik. Ruski uticaj je i dalje jak u Srbiji, zbog energije, bezbednosti, ali i širenja dezinformacija, a sve to se mora promeniti", poručio je Bilčik.

Euronews

Kako je za Euronews Srbija rekla Nataša Dragojlović, bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, rezolucija jeste oštrija u odnosu na godišnje izveštaje Evropske komisije iz kojih tačno možemo da vidimo koje su reforme izvršene, a koje nisu.

"Ovaj izveštaj EP je više politički i on ima jedan taj politički ton vrlo jasan gde izgleda da se pomalo gubi strpljenje i da razumevanja više nema za odlaganje odluke Srbije da uvede ma kakve sankcije", rekla je ona.

Istakla je, međutim, da je dobro što se čula poruka ambasadora država članica da je njima do Srbije stalo.

"Izjave mađarskog ministra spoljnih poslova da je Evropskoj uniji danas potrebnija Srbija nego što je Srbiji potrebna EU je nešto što je mene ostavilo bez teksta jer ja bih mogla argumentovati zbog čega je sve više nego ikada EU potrebna Srbiji", dodala je ona.

"Šolcova izjava optimistična, ali i formalna"

Evropska unija se, inače, priprema na zajedničku kupovinu gasa u nameri da izbegne nabavku tog energenta od Rusije, koja je sa 45 odsto bila najveći snabdevač EU gasom. Evropa je od početka rata u Ukrajini na sve načine pokušala da smanji zavisnost od ruskih energenata, a sada poziva i nekoliko zemalja koje nisu članice EU da zajednički kupuju gas. Među njima je i Srbija.

"U EU je potpuno jasno da je Srbija država koja u potpunosti zavisi od ruskog gasa i da ona ne može sebi da uskrati pristup tom energetskom izvoru ukoliko nema alternativu. Dobro je da je EU izašla sa nekim planom i da postoji namera da se u te planove nabavke i u realizaciju nabavki za države članice uključe i ove države koje su kandidati za punopravno članstvo", navela je Dragojlović.

Šolcova poruka uz to zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini i Moldaciji, u govoru u Evropskom parlamentu, bila je "vi pripadate nama, želimo da postanete članice Evropske unije". Rekao je da poštena politika proširenja znači ispunjavanje obećanja koja su data pre svega zemljama Zapadnog Balkana, kojima je evropska perspektiva obećana pre 20 godina.

"Deluju optimistično izjave, ali i prilično formalno i prigodno, kao i svaki put kada je reč o Zapadnom Balkanu, a sada i o državama istočnog partnerstva. Dobro je da se svaki put kaže da države Zapadnog Balkana imaju perspektivu evropskog člansva. Međutim, to se u nekim konkrenim koracima, osim u ovim koji su pomenuti dakle sticanje statusa kandidata, kao i vizna liberalozacija za Kosovo, tu nije bilo nekih značajnijih i odlučnijih koraka sa evropske strane osim što je ostala istrajna i dosledna u zahtevima za države koje su odmakle u pregovirima, a to su Srbija i Crna Gora, da se povede računa i dodatni napori ulože u jačanje principa vladavine prava", rekla je Dragojlović.

A stavovi Berlina, malo su drugačiji od onog koji postoji u Parizu. Francuska je uvek zagovarala produbljivanje unutrašnjih veza među već postojećim članicama.

"Nemačka je velika zagovornica proširenja, i Merkel i Šolc zastupaju tu tezu da ovo ne moraju da budu ovojeni procesi, da se događaju jedan pa drugi, nego da se mogu odvijati paraleno. Velika Britanija je bila veliki zagovornik proširenja, naročito na ove zemlje bivšeg Varšavskog pakrta i država istočne Evrope poput Poljske, Češke, Slovačke, naročito baltičkih država upravo zbog njihove potrebe da se što pre jasnije i nepovratnije odvoje iz te sfere ruskog uticaja. Britanija više nije tu i ostala je dakle Nemačka da bude taj neki promoter i zagovarač proširenja", zaključila je Dragojlović.