Igre 
Poslanici EP usvojili izveštaj o Srbiji, Bilčik: Očekujemo od političkih lidera da zauzmu jasan stav i osude Rusiju
Komentari10/05/2023
-13:14
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika. Za je glasalo 508 poslanika, 76 je bilo protiv, a 37 uzdržanih. Izveštaj je usvojen u formi Rezolucije, koje nemaju pravno obavezujući karakter.
Rasprava o ovom dokumentu završena je sinoć, a u nekim od ključnih tačaka Srbija se pozdravlja zbog toga što članstvo u Evropskoj uniji ostaje njen strateški prioritet. Ono što se, međutim, najviše kritikuje tiče se, između ostalog, neusklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom poltikom EU.
"Nadam se da moj izveštaj može da ohrabri Srbiju na njenom budućem putu u ovim teškim vremenima. Radujem se razmatranju izveštaja u Beogradu", napisao je Bilčik na Tviteru.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je dokument početkom godine, a on je usvojen 26. aprila na Odboru za spoljne poslove EP sa 43 glasa za, 6 protiv i 5 uzdržanih.
Kak javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, glavna tema i prva zamerka Srbiji jeste neusklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jedan deo evropskih poslanika saopštio je da Srbija jeste napredovala na evropskom putum da sprovodi određene reforme koje je na tom putu pomeraju unapred, ali da bi ipak sve moglo da zavisi upravo od tog usklađivanja.
Srbiju su, međutim, kritikovali ne samo zbog ovog pitanja, nego i zbog tema koje se tiču unutrašnjih reformi, vladavine prava i slobode medija.
U tekst rezolucije ušao i je usmeni amandman Vladimira Bilčika u kom se najoštrije osuđuje masovno ubistvo u Srbiji u maju 2023. i poziva na detaljnu istragu u znak solidarnosti i žalosti sa žrtvama, ali i devet amandmana u kojima se između ostalog ističe žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i osuđuju se bliski odnosi Srbije sa Rusijom.
Povezane vesti
Bilčik: Cilj bio da predstavim realističan i balansiran izveštaj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je danas, nakon što je EP rezoluciju o Srbiji usvojio sa 508 glasova "za", da je njegov cilj bio da predstavi realističan i balansiran izveštaj, a da u isto vreme podrži ultimativni strateški cilj Srbije, članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Bilčik je, u pisanoj izjavi, naveo da se izveštaj tiče brojnih pitanja na evropskom putu Srbije, kao i oblasti u kojima je potrebno postići napredak. On poziva na jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i jačanje okruženja za rad nezavisnih medija. Značajan deo izveštaja, odnosno sada rezolucije EP, posvećen je energetskoj politici, eliminaciji zavisnosti od Rusije i unapređenju pitanja zaštite životne sredine.
"Moj izveštaj pozdravlja sprovođenje parlamentarnih izbora, kao i povratak opozcije u parlament. Kao posrednih i međupartijskom dijalogu, ohrabren sam pozitivnim signalima svih relevatnih poltičkih partija da učestvuju u saradnji sa Evropskim parlamentom da unapreimo parlamentarnu kulturu", naveo je Bilčik.
On je naglasio da ceni nedavni napredak u odnosima Beograda i Prištine, koji dolazi posle turbulentnog perioda, ističući da se zalaže za dugoročni napredak u odnosima Kosova i Srbije, jer će uspeh u normalizaciji odnosa biti i evropski uspeh.
"Da bi to postigli, evropsku viziju, potrebna je istinska posvećenost pregovaranja u dobroj veri i politička hrabrost lidera na obe strane", ocenio je on.
U rezoluciji se konstatuje da Srbija i dalje ostaje jedina zemlja kandidat za članstvo na Zapadnom Balkanu koja nije podržala evropske sankcije Rusiji. Evropske države u ratnim vremenima moraju da se drže zajedno na osnovu zajedničkih vrednosti.
"Očekujemo od političkih lidera Srbije da zauzmu jasan stav i osude Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i da se usaglase sa evropskom spoljnom i bezbednosnom poltikom, rekao je Bilčik. Ruski uticaj je i dalje jak u Srbiji, zbog energije, bezbednosti, ali i širenja dezinformacija, a sve to se mora promeniti", naglasio je Bilčik, prenosi Fonet.
Povezane vesti
Šta sve piše u izveštaju?
Izveštaj se sastoji od 26 strana i napisan je u 104 tačke. Poslanici spoljnopoliitčkog odbora EP, usvajanjem izveštaja, izrazili su žaljenje što Srbija i dalje ima nizak nivo usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom i navode da je stepen opao sa 64 odsto u 2021. godini na 45 odsto u avgustu 2022. godine, naročito u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
Ističe se da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji i pozivaju se relevantne vlasti da pokažu posvećenost međunarodnom pravu, evropskim vrednostima i da se usaglase sa restriktivnim merama protiv Rusije. Takođe, u izveštaju se ponavlja stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ako se ostvari značajan napredak u reformama.
U izveštaju se primećuje usklađivanje Srbije sa glasanjem u korist relevantnih rezolucija Generalne skupštine UN i prilikom suspenzije Rusije iz Saveta za ljudska prava i pozdravlja se podrška Srbije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.
Takođe, pozdravlja se usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama protiv Belorusije, kao i podrška i koraci da se obezbedi humanitarna pomoć Ukrajini, ali se sa druge strane izražava žaljenje zbog toga što Vlada Srbija često bira da ne saopštava javno takve odluke.
U izveštaju se postavljaju pitanja o strateškom pravcu Srbije i navodi se zabrinutost zbog stepena do kojeg ruski zvaničnici imaju uticaj na neke odluke u institucijama Srbije. Pomenuto je i potpisivanje plana konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije i ponovo se pozivaju srpske vlasti da obezbede veću transparentnost rada "takozvanog rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu".
U delu izveštaja koji se odnosi na dijalog sa Prištinom ponavlja se puna podrška specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku i pozivaju se Srbija i Kosovo da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i duhu kompromisa da bi postigli sveobuhvatni i pravo obavezujući saporazum o normalizaciji odnosa zasnovan na pricipu međusobnog priznanja, u skladu sa međunarodnim prvom i bez daljeg odlaganja.
Obe strane se pozivaju na implementaciju relevantnih sporazuma, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Beograd i Priština se pozivaju i da pokažu liderstvo i da budu spremni da donesu neophodne odluke koje vode ka napretku dijaloga i pomirenju među društveima. Podvlači se da trenutno geopolitičko okruženje čini hitnijiom potrebu da se prevaziđu sukobi iz prošlosti i da se angažuje u pregovorima.
EP odobrio izveštaj Evropske komisije o Kosovu
Evropski parlament je usvojio izveštaj Evropske komisije o Kosovu za prošlu godinu sa 452 glasova za, 87 protiv i 76 uzdržanih.
U izveštaju se pozdravlja zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj unijii pozivaju države članice EU koje još nisu priznale Kosovo, da to učine bez daljeg odlaganja i utru put njegovom evropskom napretku.
U izveštaju se pozivaju i Beograd i Priština da budu konstruktivne u dijalogu za normalizaciju odnosa, a da ta normalizacija "treba da uključi i međusobno priznanje". Takođe, pozdravlja se završetak procesa liberalizacije viza za KiM.
Izveštaj je usvojen u formi Rezolucije koje imaju politički značaj, ali nisu obavezujuće.
Komentari (0)