Gordana Čomić obrazlaže predloge zakona: Čojstvo brani porodicu od diskriminacije i rodne neravnopravnosti

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić poručila je u Skupštini Srbije da je težak posao politike da menja društvene odnose, ali da se život ne može demantovati i da diskriminacija postoji, a da su žene neravnopravne.

Gordana Čomić je, obrazlažući predloge zakona o zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, istakla da je svaki put kada je započinjala dijalog na takve teme bila optužena da je to "nešto protiv Srbije", ali da je ona odgovarala da je to nemoguće jer u srpskom jeziku postoji reč "čojstvo" – koja znači "čuvaj druge od sebe". 

"Ono protiv čega se borimo predlozima zakona o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti nalazi se u našoj kulturi, literaturi i narativu ovog naroda, koji razume koliko je važno čuvati druge od sebe. Da li treba uneti reč 'čojstvo' u Ustav?

Kažu da to nije ustavna materija, ali ja sam za to", rekla je Čomić. Svejedno smo, dodala je, deo sveta u kome je nasilje u porodici problem, u kome svaka treća zemlja ima bitno iskustvo porodičnog nasilja, i u kome u Srbiji 35 žena godišnje bude ubijena u porodičnom nasilju. 

"Ako hoćemo da se borimo protiv nasilja, onda moramo razumeti da je nasilje ono što razara porodice i da je osnovni zadatak društva da se protiv tog nasilja bori, i zato su te odredbe deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti", naglasila je Čomić. 

Sumirajući ocene o oba zakonska predloga, ona je istakla da "govorimo o izgradnji sistema koji će obezbediti ravnopravan i ravnomeran pristup svim društvenim resursima, i to ženama i muškarcima". 

Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, rekla je danas, obrazlažući izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije i Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, da oba ta zakona treba da omoguće svakom da oseti da živi u malo pravednijem društvu.

Čomić je primetila da su oba zakona prošla “trnovit put” i da postoji veliki otpor prema društvenim promenama.

Kako je navela, tema politike je da menja društvene odnose, a ta promena ide teže nego menjanje prostora.

“U tome je ilustracija načina na koji su i oba zakona teško prolazila put kroz institucije, kroz kritike javnog mnjenja, kroz otpore, kroz predrasude, kroz ponašanje zasnovano na predrasudi, da sve to ne postoji i da u Srbiji nema diskriminacije i da je ženama baš super”, rekla je Čomić.

Ona je poručila “da se život ne može demantovati”, koliko god dugo trajala ta borba za objašnjavanje očiglednog, a to je da diskriminacija postoji, da kulturu ljudskih prava u Srbiji treba graditi predano svakog dana i da su žene neravnopravne u mnogim pozicijama.

Ministarka je zaključila da postoji otpor prema društvenim promenama, prema promeni ponašanja, otpor prema izgradnji kulture ljudskih prava.

“Zato osvajanje slobode ide teško, pošto je otpor organizovan”, rekla je Čomić.

“Bilo je ovde amandmana o tome šta je pol, šta je rod. Pol je biološka kategorija. To ne možete da birate, ali kakva žena treba da bude, gde vam je mesto, kakav muškarac treba da bude, gde vam je mesto, to se društvo dogovara običajnim, pisanim, nepisanim pravilima, ali i zakonskim propisima”, rekla je Čomić.

Čomić je rekla i da Zakon o rodnoj ravnopravnosti pravi odredbe za izgradnju sistema kojim će se garantovati i obezbediti ravnopravan, jednak, ravnomeran pristup i žena i muškaraca svemu onome što su društveni resursi, od budžeta, preko učešća u odlučivanju, političkim strankama, u javnom sektoru.