Uoči "velikog" sastanka očekivanja mala, dva pitanja u fokusu, Vučič: Biće teško, svi veliki na Zapadu protiv nas
Komentari02/05/2023
-14:03
Dijalog Beograda i Prištine nastavlja se danas trilateralnim susretom u Briselu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kosovskog premijera Aljbina Kurtija i evropskih posrednika. Ovo je prvi njihov susret od postizanja dogovora u Ohridu o implementacionom aneksu evropskog sporazuma za normalizaciju odnosa, a čini se da dvojica zvaničnika za isti sto danas sedaju čak u napetijoj atmosferi. Zbog toga, uoči "velikog" sastanka očekivanja nisu previše optimistična, a spisak tema mogao bi da bude mnogo širi od onog koji je iz Brisela zvanično i najavljen. Vučić se tokom putu za Brisel oglasio na Instagramu i istakao da će "biti teško" i da su "svi veliki na Zapadu protiv Srbije".
Prema najavama Evropske službe za spoljne poslove, kao glavne tačke razgovora, Vučića i Kurtija čekaju Deklaracija o nestalim licima i predstavljanje Nacrta statuta Zajednice srpskih opština, a specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak ističe da će ovaj sastanak "biti posebno važan".
Do sastanka, međutim, dolazi samo nedelju i po dana nakon održavanja vanrednih izbora u četiri opštine na severu KiM na kojima Srbi nisu učestvovali, ali i dok traju napetosti zbog pokušaja da se otvori most na Ibru u Severnoj Mitrovici. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić kaže da pregovori imaju smisla i da treba da se pregovara, ali dodaje za Kosovo onlajn da je druga priča ko će šta postići i ko je koliko postigao i da o tome nije lako govoriti.
"Mislim da je Kurti pod velikim pritiskom da nešto uradi, a koliko sam video i najvljeno je da će ključna stvar na sastanku biti predstavljanje Nacrta za formjiranje ZSO. Šta će se zaista desiti teško je predvideti u ovom momentu", zaključio je Lopandić.
Dvema stranama će prvi put, dakle, biti predstavljen nacrt statuta ZSO. Reč je o pitanju koje je za Beograd ključno pitanje i bez koga se nikako ne može napred, a koje Priština na sve načine pokušava da zaobiđe. Kurti je već izrazio određenu vrstu negodovanja navodeći da je taj dokument trebalo da bude predstavljen samo njemu. Zbog svega toga, ali i atmosfere na terenu, analitičari ne vide šansu za današnji veliki pomak po ovom pitanju.
"Naravno da je to jedna od primarnih tema i vrlo važnih za kosovske Srbe, ali ne vidim kako će biti moguće dogovoriti bilo šta u vezi sa ZSO u trenutku kada imamo masu propusta i jedno apsolutno neprijateljsko nastrojenje jedne strane prema drugoj i obrnuto", rekao je za Euronews Srbija izvršni producent Radija KiM Isak Vorgučić.
Vučić: Biće teško
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, uoči nove runde dijaloga u Briselu, da će tamo biti teško i da su protiv Srbije "svi veliki na Zapadu", ali da su na našoj strani pravo i pravda i da nema predaje. Predsednik je u video poruci objavljenoj na Instagramu istakao da "već nekoliko dana, posebno juče i danas, Aljbin Kurti vodi kampanju protiv Srbije, brutalnu i prljavu, i on i svi njegovi pomagači".
"Uključili su sve, od Šaipa Kamberija do Azema Vlasija, svih analitičara, svih političara. Prete Srbiji, podsećaju na neke stare dane, govore o svojoj borbi za slobodu zaboravljajući da su se baš Srbi borili za slobodu, ne samo protiv terorista, već i protiv NATO agresora. Kao što on (Kurti) reče, prolivena krv se ne vraća, prolivena krv za slobodu ne može da se vrati i ne sme da se zaboravi. Imaću to u vidu večeras. Živela Srbija! Nema predaje", poručio je Vučić.
Predsednik Srbije je takođe napisao da će u Briselu biti teško i da su "protiv nas svi veliki na Zapadu". "Ipak, na našoj strani su pravo i pravda. Još više i važnije od toga, oni ne razumeju koliko je snažna ljubav prema slobodi i koliko jako i čvrsto možete da je čuvate, uprkos svim pritiscima", napisao je Vučić.
U fokusu dve teme
Tačno 45 dana posle poslednjeg sastanka u Ohridu, kada je dogovoren Aneks Evropskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ponovo će se sastati Vučić i Kurti uz posredovanje evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja i uz prisustvo specijalnog izaslanika Lajčaka. Ono što se razlikuje od prethodnih sastanaka, barem prema najavi, jeste da nisu najavljeni prvo bilateralni, pa trilateralni sastanak, već odmah zajednički sa početkom u 18 sati.
Tokom pomenutih 45 dana otvorile su se brojne političke teme - Priština je dobila viznu liberalizaciju, održani su vanredni izbori za gradonačelnike četiri opština na severu Kosova i Metohije, iako su ih Srbi, koji su i tamošnje većinsko stanovništvo, bojkotovali, pokrenuta je procedura za prijem Kosova u Savet Evrope, a novoizabrana albanska većina u Skupštini Opštine Severna Mitrovica pokrenula je inicijativu da se za saobraćaj otvori glavni most na Ibru, glavna neuralgična tačka od 1999. godine do danas.
"Početne pozicije ne leže u tome da li Vučić ili Kurti misle da se nešto neće dogovoriti, već u tome da je u prethodnim nedeljama i nakon ohridskog sporazuma učinjeno toliko stvari da sada više verovatno ta implementacija sporazuma nije u fokusu, već su u fokusu sve one stvari koje su se u međuvremenu dogodile i koje se direktno kose sa tim njihovim dogovorom iz Ohrida", rekao je Vorgučić.
Uoči sastanka iz Prištine, odnosno od Kurtija stigle su dve poruke, koje se tiču upravo Zajednice srpskih opština. On je, naime, rekao da nije video nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji će im biti predstavljen, ali smatra da je taj dokument trebalo da bude predstavljen prvo njemu. Istovremeno, poručio je da "neće dozvoliti stvaranje oblika Republike Srpske na severu Kosova".
"Ja ću, međutim, obezbediti da se ispuni ono što je već dogovoreno 27. februara u Briselu, postojanje odgovarajućeg nivoa samouprave srpske zajednice prema najvišim evropskim međunarodnim standardima za zaštitu manjina", rekao je Kurti u intervjuu za hrvatsku agenciju tokom ekonomskog foruma u Delfima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, od nove runde dijaloga u Briselu, ne očekuje ništa, a ministar inostranih poslova Ivica Dačić kaže da Priština deset godina radi na izbegavanju formiranja Zajednice srpskih opština i da veruje da će i u Briselu, tokom nove runde razgovora sa Beogradom, nastaviti sa istom politikom.
Vorgučić smatra da Kurti nije ta osoba sa kosovske strane koja će uraditi bilo šta na formiranju ZSO jer je, kako kaže, na vlast i došao kao neko ko se protivi Zajednici srpskih opština.
"Ne vidim kako bi ta osoba mogla da stane pred svoje simpatizere i da kaže evo dozvolili smo da se osnuje ZSO. Zaista ne vidim da je on ta osoba, a i njegove izjave i kompletna retorika, ne samo poslednjih meseci, već poslednjih godina i celu deceniju ide upravo suprotno od formiranja ZSO", rekao je on.
Međunarodna zajednica je, dodaje on, možda pronašla temu oko koje dve strane mogu da se dogovore - pitanje nestalih. Kako je saopšteno iz Brisela, od strana se očekuje da podrže Deklaraciju o nestalim licima kao prvu tačku dnevnog reda.
"Izgleda da je međunarodna zajednica pronašla temu koja je duboko ljudska u svojoj suštini i oko koje bi strane mogle da se dogovore ukoliko tu ne bude insistiranja na nekim detaljima i na nekim konstrukcijama koje bi bile neprihatljive za Beograd a išle u smeru potvrđivanja državnosti Kosova. To je jedno bolno pitanje jer nakon konflikta devedesetih i dalje imamo mnogo nerazjašnjenih slučajeva i te porodice, fer je i pošteno prema njima i neophodno da se ti slučajevi razreše i dobro je da se postigne takva deklaracija", rekao je Vorgučić.
Šta ako dogovora ne bude?
Na pitanje novinara šta će se desiti ukoliko ne bude napretka po pitanju Zajednice srpskih opština, odnosno da li će biti novih sastanaka i rokova u tom slučaju, portparol Evropske komisije Peter Stano kaže da Evropska unija ne spekuliše o "šta ako" scenariju.
"Evropska unija kao posrednik pokušava da pomogne obema stranama na postignu napredak, da idu napred u procesu dijaloga i da ispune svoje obaveze. Asocijacija opština sa srpskom većinom na Kosovu je nešto što je već dogovoreno, tako da treba da bude implementirano, kao i brojne druge stvari koje su dogvorene i isto tako treba da budu ispunjene. Mi idemo napred, radimo sve što možemo da pomognemo obema stranama da naprave neophodan napredak ka implementaciji. To je naša uloga kao posrednika i to je nešto na šta ćemo se fokusirati umesto na spekulisanja i "šta ako" scenarije", rekao je Stano.
Novinar Boško Jakšić ocenjuje da ne bi trebalo imati velika očekivanja i dodaje da se u ovom trenutku ne treba nadati ničemu konkretnom, bez obzira, što su, kako je rekao, Evropljani formirali grupu za implementaciju plana.
"Upravo ta činjenica da je grupa formirana potvrđuje da i Evropljani i Amerikanci ne žele da dopuste da vreme protiče tek tako, kao što je prolazilo poslednje decenije. Ako sasatanak nema niakvu svrhu što se tiče Vučića i Kurtija, a nema je, ima veliku svhu za domaćine koji će i jednom i drugom da kažu da više tako ne može i da to oni neće tolerisati. Mislim da je to nešto što može da se očekuje od sastanka, a da li ćemo mi to čuti ili ne, videćemo", rekao je Jakšić za Kosovo online.
Smatra da obe strane od Brisela čekaju oštre poruke.
"Posle tih poruka nećemo morati dugo da čekamo da vidimo njihov rezultat. One će se videti ili kroz implementaciju sporazuma ili kroz kažnjavanje zbog neimplementacije", uveren je Jakšić.
Uoči sastanka, inače, specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole razgovarao je telefonom sa Kurtijem o, izmeđuostalog, "hitnom formiranju Zajednice srpskih opština".
Trilateralni sastanak počinje u 18 sati, a kako je najavljeno iz Evropske službe za spoljne poslove, domaćin sastanka Borelj će se po završetku obratiti javnosti.
Komentari (0)