Igre 
Nova runda u Briselu, nova zatezanja i staro pitanje u fokusu: Da li je konačno došao trenutak za ZSO
Komentari02/05/2023
-08:31
Nova runda, novo "zatezanje konopca" i staro pitanje u fokusu - šta će biti sa Zajednicom srpskih opština. Kada se danas u Briselu sastanu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, pred njima bi, po prvi put, trebalo da se nađe nacrt statuta ZSO. Reč je o pitanju koje je za Beograd ključno pitanje i bez koga se nikako ne može napred, a koje Priština na sve načine pokušava da zaobiđe. Da li će ova runda dati odgovor na pitanje koje zanima sve Srbe na Kosovu i Metohiji ili će biti još jedna prilika za manevre koji će ih od razrešenja tog cilja udaljiti, zavisi koga pitate.
Uoči susreta stvari stoje ovako - zvaničnici u Beogradu očekuju nove Kurtijeve manevere u pokušaju da se ZSO izbegne, Kurti je nezadovoljan što nacrt nije video pre nego što se nađe za stolom u Briselu, dok Evropljani i Amerikanci horski poručuju da je ZSO već dogovorena i da se mora sprovesti, a amabasador SAD u Beogradu Kristofer Hil očekuje da se upravo o ZSO intenzivno razgovara za briselskim pregovaračim stolom.
"Očekujem da će se 2. maja u Briselu intenzivno razgovarati o ZSO, mislim da je završetak tog pitanja blizu. Srbi su na to čekali dugo, ali došli smo do tačke gde će to postati veoma stvarno", rekao je Hil dodao da SAD veruju da je ZSO ključ u dostizanju normalizacije odnosa i da, iako postoje tenzije u vazduhu, oseća se da "ćemo videti da se nešto važno dešava".
I dok se iščekuje rasplet novog susreta u Briselu, jedna stvar je izvesna. Između dve runde dijaloga, one ohridske kada je dogovoren Aneks koji je predvideo put implementacije evropskog plana za Kosovo i ove koja se danas održava - "konopac je ponovo zategnut do maksimuma".
Konopac zategnut do maksimuma
U međuvremenu, održani su izbori za gradonačelnike četiri srpske opštine na severu Kosova koje su Srbi bojkotovali. Tako su na čelo Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića i Zvečana došli su Albanci i to na osnovu glasova svega 3,47 odsto izašlih birača. Ti izbori dobili su i podršku zapada, odakle su stigli i signali da su u sladu sa zakonom. Uprakos tome, apsurdna situacija, u kojoj je legitimitet buduće vlasti pod velikim zankom pitanja preti da postane prostor za rasplamsavanje nove krize. Analitičari nisu sigurni da li će "izabrani" gradonačelnici uopšte moći da stupe na dužnost, ali nemaju dileme da je sve što se bude dešavalo u narednom periodu "igranje na ivici provalije".
Paraleleno, došlo je do raspleta situacije i sa zahtevom Prištine da postane deo Saveta Evrope. Naime, Komitet ministara Saveta Evrope doneo odluku da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj važnoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE, a zbog toga su iz Beograda stigle najave o suštinskim i dubinskim promenama u spoljnoj politici.
"Nećemo sami sebi seći nogu, ali ćemo ubuduće voditi računa o pravim prijateljima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan nakon glasanja u Komitetu ministara SE. Spisak zemalja koji je dao glas "za" ili ostao uzdržan izazvao je reakciju zvaničnog Beograda i najavu promena u spoljnoj politici.
Povezane vesti
Inače, za odluku da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj važnoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE glasale su 33 države članice, od ukupno 46 koliko ih ima. Među 33 glasa "za", našlo se i pet iz regiona - Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Albanija. Protiv ovog predloga glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova. Uzdržane su, pak, bile BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.
"Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet RS zašto bismo bili obavezani da poštujemo njihov. Ne morate uvek da radite nešto sa prevelikom čašću i što bismo hrlili i hitali da štitimo nečiji integroitet po svaku cenu, možemo i da ćutimo, ako su ti ljudi izričito provi integriteta Republike Srbije", rekao je, između ostalog, Vučić.
Osim toga, uzavreli period na površinu je izbacio i zahtev Prištine da se ponovo u saobraćaj pusti most koji spaja severni deo Mitrovice sa južnim, koji je iz Beograda ocenjen kao provokacija Kurtija i pokušaj da izazove nove tenzije na štetu Srba na KiM. Usledila je i reakcija specijalnog izaslanika Evropske unije Miroslav Lajčak ranije je istakao da sada nije vreme za to, dok su iz misije Kfora naveli da je reč o pitanju koje mora da se reši političkom dijalogom.
Šta se očekuje u Briselu
U tako zategnutoj atmosferi održava se i novi susret na visokom NIVOU u Briselu. Kako je najavila Spoljnopolitička službe Evropske unije dijalog počinje u 18 časova, a i Vučić i Kurti su potvrdili učešće.
"Na zajedničkom sastanku koji će šef evropske diplomatije Žozep Borelj i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak održati sa liderima dveju strana, glavni fokus će biti na implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji. Od strana u dijalogu se očekuje da podrže Deklaraciju o nestalim osobama i to će biti prva stavka na agendi, a naredna je prezentacija i diskusija o prvom nacrtu statuta Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Dodaje se i da će strane imati priliku i da razgovaraju o drugim značajnim političkim pitanjima. Na pitanje novinara šta će se desiti ukoliko ne bude napretka po pitanju Zajednice srpskih opština, odnosno da li će biti novih sastanaka i rokova u tom slučaju, portparol Evropske komisije Peter Stano kaže da Evropska unija ne spekuliše o "šta ako" scenariju.
Povezane vesti
"Evropska unija kao posrednik pokušava da pomogne obema stranama na postignu napredak, da idu napred u procesu dijaloga i da ispune svoje obaveze. Asocijacija opština sa srpskom većinom na Kosovu je nešto što je već dogovoreno, tako da treba da bude implementirano, kao i brojne druge stvari koje su dogvorene i isto tako treba da budu ispunjene. Mi idemo napred, radimo sve što možemo da pomognemo obema stranama da naprave neophodan napredak ka implementaciji. To je naša uloga kao posrednika i to je nešto na šta ćemo se fokusirati umesto na spekulisanja i "šta ako" scenarije", rekao je Stano.
Uoči sastanka iz Prištine, odnosno od Kurtija stigle su dve poruke, koje se tiču upravo Zajednice srpskih opština. On je, naime, rekao da nije video nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji će im biti predstavljen, ali smatra da je taj dokument trebalo da bude predstavljen prvo njemu. Istovremeno, poručio je da "neće dozvoliti stvaranje oblika Republike Srpske na severu Kosova".
Rado će, rekao je Kurti, pogledati kako je taj dokument na kojem Brisel insistira pripremljen.
Povezane vesti
"Ja ću, međutim, obezbediti da se ispuni ono što je već dogovoreno 27. februara u Briselu, postojanje odgovarajućeg nivoa samouprave srpske zajednice prema najvišim evropskim međunarodnim standardima za zaštitu manjina", rekao je Kurti u intervjuu za hrvatsku agenciju tokom ekonomskog foruma u Delfima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, od nove runde dijalogu u Briselu, kako je rekao, ne očekuje ništa. Ipak, zbog dešavanja u vezi sa mostom preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, istakao je da je "Kurti rešio da otvara most, koji je bio brana i čuvar srpskog naroda, da bi Albanci iz Južne Mitrovice preuzeli Severnu Mitrovicu" i poručio:
"Nemojte ni da sanjate o svojim namerama da ćete da proterate Srbe iz bilo kojeg dela Kosova i Metohije - znaćemo šta da činimo".
Ministar spoljnjih poslova Ivica Dačić rekao je uoči nove runde da Priština 10 godina radi na izbegavanju formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) i da veruje da će i u Briselu, tokom nove runde razgovora sa Beogradom, nastaviti sa istom politikom.
"Priština će pokušati da minimizira značaj ZSO. Počev od imena, statuta, upravljačkog tima, pa do ovlašćenja koja ta zajednica ima", rekao je Dačić.
Podsetio je da je prošle nedelje učestvovao na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se razgovaralo, između ostalog, i o ZSO, a da je i pre 10 godina održana sednica te organizacije na kojoj se pričalo o istoj temi.
"Pre 10 godina smo isto to slušali. Svi su izrazili oduševljenje da je to istorijski značajan akt. Prošlo je 10 godina, a ZSO se nije desila", rekao je Dačić.
Stručnjaci: Put za bolne kompromise
Stručnjaci, sa druge strane, podsećaju koliko je značaj pitanja Zajednice srpskih opština, ali i upozoravaju da se ona prodaje kao proizvod.
"Zajednica srpskih opština (ZSO) je pitanje bez kojeg se ne može nastaviti dijalog između Beograda i Prištine, ali to se, nažalost, ''prodaje kao proizvod'', sa ciljem da sa jedne strane umiri Beograd, a sa druge da nema nikakvu suštinu", izjavio je docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić.
On je u razgovoru za Tanjug ocenio da evropski zvaničnici u ZSO ne vide stvarnu mogućnost da se srpska zajednica ostvari na Kosovu i da ima svoju autonomiju, već je vide samo kao temu koja će privoleti Beograd da prihvati ''bolne kompromise'' koji će uslediti nakon eventualnog formiranja ZSO.
''Nadam se da će sastanak 2. maja zaista obavezati Prištinu, sa čak i nekom mogućnošću sankcija prema vlastima u Prištini, da postigne bilo kakav konkretan korak ka formiranju ZSO. I samo ako imamo neke rezultate što se tiče ZSO, onda to može biti uvertira za ponovo organizovanje izbora na severu Kosova, nadam se ove godine ili početkom naredne, ali ovakvo političko stanje na severu Kosova nije održivo'', rekao je Surlić.
Sociolog Vladimir Vuletić ocenio je da će Priština tokom susreta u Briselu pokušati da relativizuje Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali je i dodao da očekuje napredak na polju rešavanja sudbine nestalih.
"Plašim se da se ono što je u Ohridu bilo postavljeno sa optimizmom neće odvijati na takav način u Briselu", rekao je Vuletić za Tanjug.
On je naveo da će u Briselu biti dve tačke dnevnog reda - nestali i ZSO.
"Ne očekujem pomak, biće dobro ako se napravi neki pomak po pitanju nestalih, to bi bilo važno i nekakav maksimum koji možemo da očekujemo od dešavanja 2. maja", rekao je on i dodao da mu nije baš jasno zašto Priština odugovlači sa formiranjem ZSO kada je jasno da bez ZSO ne može biti pomaka u nastavku dijaloga i normalizaciji donosa.
Naveo je da očekuje da se Priština i dalje suprotstavlja ZSO, i naglasio da je očigledno da Priština čitavu stvar pokušava da postavi kao gotovu stvar, da je "reč o dve nezavisne države koje nemaju uticaj jedna na drugu", a da su na terenu dobili 100 odsto glasova.
Preporuka za vas
Komentari (0)