Izbori u srpskim opštinama prošli bez Srba, analitičari kažu: Legitimitet i integritet gradonačelnika pod znakom pitanja
Komentari24/04/2023
-09:07
U četiri opštine na severu Kosova i Metohije u nedelju su održani vanredni lokalni izbori na koje je izašlo svega 3,47 odsto birača. Glasanje su bojkotovali Srbi, a uprkos tome što je na izbore izašlo 1.579 birača, od čega 13 Srba, Centralna izborna komisija saopštila je preliminarne rezultate prema kojima su stranke Samoopredeljenje i DPK "podelili" opštine. Reakcije na glasanje se nižu, ali dok su za srpske zvaničnike ovi izbori "sumrak demokratije", strane ambasade izrazile su žaljenje zbog toga što nisu učestvovale sve stranke.
Izbore je, podsetimo, organizovala Priština nakon što su u novembru Srbi napustili kosovske institucije. U trci za gradonačelnike Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, međutim, bilo je devet kandidata iz redova albanske zajednice i samo jedan iz srpske.
Slika koja je obeležila izborni dan jesu birački centri koji su se nalazili u improvizovanim kontejnerima koje su obezbeđivale snage kosovske policije, ali i mala izlaznost ne samo Srba, već i Albanaca i ostalih koji žive na severu Kosova. Iz Centralne izborne komisije u Prištini su saopštili da nije bilo većih nepravilnosti, dok posmatrači iz koalicije nevladinih organizacija "Demokratija na delu" kažu drugačije.
"U biračkim odborima u kojima po zakonu treba da budu ljudi iz tog mesta, mi imamo ljude iz Štrpca, Gračanice, iz Prištine, Albanci koji rade za Ministarstvo unutrašnjih poslova, a deo su biračkih odbora, policija koja je na biračkom mestu, u kontejnerima i oko kontejnera", rekao je Dušan Radaković iz ove koalicije.
Zbog svega ovoga zvaničnici u Beogradu tvrde da izbori na severu Kosova predstavljaju "najblaže rečeno, sumrak demokratije". Predsednik skupštinskog Odobra za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je da je očekivano da izlaznost Srba na severu KiM bude manja od jedan odsto. Srbi su, kako je ocenio, jasno pokazali da ne prihvataju ono što Priština pokušava i suprotstaviće se tome.
"Moramo zauzeti snažan stav da nema daljih razgovora dok se ne formira ZSO, dok se ne poništi ova farsa od izbora, dok se ponovo te četiri opštine ne nađu pod rukovodstvom srpskih predstavnika izabranih pre dve godine na legalnim izborima", rekao je Drecun.
Kako je ocenio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, izbori su bili "antidemokatski" i naveo podatke da je od ukupnog broja upisanih birača (45.095) glasalo 1.566 Albanaca i 13 lica srpske nacionalnosti.
Reakcije ambasada
Evropska unija i zemlje Kvinte su ranije poručile da će priznati rezultate izbora na kojima nije učestvovalo večinsko srpsko stanovništvo, kao i Srpska lista, koja je na proteklih osam izbornih procesa osvajala više od 95 odsto glasova.
Ambasada SAD u Prištini saopštila je da je stav SAD da su izbori u četiri opštine na severu KiM održani u nedelju u skladu sa ustavnim i zakonskim zahtevima Kosova i izrazila žaljenje što sve stranke nisu iskoristile "svoje demokratsko pravo" da učestvuju na izborima.
"Nastavićemo da sarađujemo sa svim relevantnim stranama o narednim koracima", poručila je ambasada u saopštenju objavljenom na svom sajtu i ponovo ukazala na važnost i posvećenost SAD punoj primeni Ohridskog sporazuma.
Kako se dodaje u saopštenju, SAD podržavaju, kako navode, "raznoliku, inkluzivnu, multietničku demokratiju na Kosovu i izbore koji su u njenoj suštini".
"Žao nam je što sve stranke nisu iskoristile svoje demokratsko pravo da učestvuju na izborima. Učešće na izborima pomaže da se osigura da lideri predstavljaju stanovništvo kome služe. Glasanje je suštinska sloboda demokratskih društava", navodi se u saopštenju.
Ambasador Francuske u Prištini Olivije Gero ocenio je da izbori sa tako malo birača ne doprinose političkom rešenju. Gero je na Tviteru izrazio žaljenje zbog toga što pojedine stranke nisu učestvovale na izborima održanim u nedelju u četiri opštine na severu KiM. On je poručio da je sada vreme za primenu dogovora iz Ohrida.
"Ovi izbori sa tako malo birača ne doprinose političkom rešenju. Žalimo zbog toga što neke partije nisu učestvovale", naveo je Gero i ocenio da je pozitivna tačka izbora profesionalizam koji su, kako tvrdi, pokazali kosovska policija, Kfor i Euleks.
Preliminarni rezultati
Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija u Prištini, na čelu četiri opštine na severu KiM naći će se kandidati albanskih partija pošto su kandidati Pokreta Samoopredeljenje pobedili u Leposaviću i na severu Kosovske Mitrovice, dok je Demokratska partija Kosova (DPK) pobedila u Zvečanu i Zubinom Potoku.
Kandidat Pokreta Samoopredeljenje za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice Erden Atić osvojio je 519 glasova ili 66,5 odsto, a slede kandidat Demokratske partije Kosova Taulant Keljmendi sa 186 osvijenih glasova ili 23,8 odsto i Betim Osmani iz Građanske inicijative "Mitrovica" sa 75 glasova ili 9,6 odsto, prenosi Koha ditore.
U Leposaviću je kandidat Samopredeljenja Ljuljzim Hetemi dobio 100 glasova ili 73,5 odsto, dok je Aljbuljena Behljulji-Hatemi iz Demokratske partije Kosova dobila 34 glasa ili 25 odsto. Na izbornom listiću nalazio se i kandidat Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović koji je pre izbora povukao kandidaturu, ali je ipak dobio dva glasa.
U Zubinom Potoku Izmir Zećiri iz Demokratske partije Kosova dobio je 196 glasova ili 52,1 odsto, dok je kandidatu Samoopredeljenja Fljatronu Hasaniju pripalo 180 glasova ili 47,9 odsto.
U Zvečanu je kandidat Demokratske partije Kosova Iljir Peci osvojio 114 glasova ili 60 odsto, Fetah Peci iz Samoopredeljenja je dobio 73 glasa ili 37,4 odsto, a nezavisna kandidatkinja, jedina iz redova srpske zjaednice, Svetlana Pantović pet glasova ili 2,6 odsto.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja izrazio je uverenje da novi gradonačelnici opština na severu Kosova neće imati problema u radu, prenosi Reporteri. Ipak, legitimitet i integritet tih gradonačelnika pod velikim je znakom pitanja, tvrde analitičari.
"Kakav je legitimitet i integritet tih gradonačelnika sutra i te skupštine, ako 95 procenata ili 97 procenata većinskog stanovništva ne podržava nijednu odluku koju će ta skupština ili taj gradonačelnik doneti", rekao je Radaković.
Poznavaoci političkih prilika se pitaju kako će funkcionisati lokalna vlast izabrana od strane manje od tri odsto građana, ali napominju da je zakonski moguće na osnovu peticije, potpisane od strane 20 odsto birača, zatražiti proglašenje izbora nevažećim zbog niske izlaznosti.
"Sa aspekta legalnosti hajde da kažemo da je to okej što se tiče zakona i ustava, ali sa koncepta volje građana, što se tiče legitimnosti i legalnosti, koje su finesa demokratije, onda je to jedan veliki fijasko demokratije u svemu ovome što se dešava", rekao je Fatmir Šeholi iz Razvoja međuetničkih odnosa.
Politikolog Mladen Mrdalj rekao je da izbori očigledno nisu legalni sa tako malim učešćem lokalne populacije. Ono što je, kako kaže, veći problem je to što je to bilo očekivano i sad je pitanje da li se ovo može smatrari direktnim pritiskom na Beograd.
Ključno pitanje je, dodaje, i kako će sada izgledati vlast u tim opštinama.
"To je ključno pitanje i za strategiju Beograda. Oni su morali pretpostavljati da će izbori biti ovakvog rezultata, a sad šta se dešava, kako će Albanci, odnosno ove partije, kako će oni sada preuzeti vlast, da li će im biti dozvoljeno da uđu u neke objekte koji su do sada bili pod kontrolom lokalnih partija, da li bi tu mogli da se očekuju incidenti", rekao je on.
Komentari (0)