Strateški važna zemlja na koridoru Kina-Evropa: Podizanje saradnje Srbije i Kazahstana na viši nivo

Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev stigao je u zvaničnu dvodnevnu posetu Srbiji. Za njega je organizovan doček na aerodromu uz pratnju aviona Vojske Srbije, a sutra će mu biti priređen svečani doček sa vojnim počastima, nakon čega će uslediti sastanak sa predsednikom Vučićem i potpisivanje bilateralnih dokumenata.

Šest dana pre dolaska predsednika Kazahstana u Privrednoj komori Srbije je održan Srpsko-kazahstanski poslovni forum na kome je istaknuto da je produbljivanje ekonomskih veza između Srbije i Kazahstana od strateškog značaja za Srbiju. Na sajtu PKS se navodi da je Kazahstan jedna od najbrže rastućih ekonomija Evroazije, a istaknuta je saradnja u sektorima IKT-a, poljoprivrede, građevinarstva i transporta.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović je naglasio u uvodnom obraćanju stratešku važnost Kazahstana, ne samo kao zemlje bogatu prirodnim resursima već i kao partnera na logističkom koridoru Kina-Evropa. 

"Kazahstanska ekonomija je snažna, a potencijal za privredno povezivanje postoji i u novim tehnologijama iz sektora poljoprivrede i unapređenju produktivnosti", istakao je Vesović. 

Vesović je pozvao kazahstanske kompanije da razmotre Srbiju kao hab za poslovanje u Evropi, posebno u sektorima digitalizacije, novih tehnologija u poljoprivredi, i ostvare saradnju sa naučno-tehnološkim parkovima u našoj zemlji. 

Tanjug/Vladimir Šporčić, Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Murat Karimsakov, predsedavajući Spoljnotrgovinske komore Kazahstana, ocenio je da saradnja dve zemlje ima čvrste temelje i naveo da je robna razmena porasla za 23 odsto, dostižući 91 milion dolara u prošloj godini. Karimsakov je srpkim privrednicima predstavio uslove za investiranje u Kazahstanu, navodeći da u toj zemlji trenutno posluju 36 srpskih kompanija što je, kako je ocenjeno, znak rastućeg interesovanja srpskih investitora za Kazahstan. 

Ambasador Kazahstana u Srbiji, Madi Atamkulov, podsetio je na nedavno zasedanje međuvladine komisije Srbije i Kazahstana i najavio dalje jačanje privrednih veza dve zemlje.

Zajednička komisija 

Poseta kasima Žomarta Tokajeva Srbiji je dogovorena još ranije, a zamenik šefa diplomatije Kazahstana Roman Vasilenko je u septembru poručio da Astana i Beograd imaju odlične bilateralne odnose, koji će se posle ove posete podići na još viši nivo. 

Tada je Vasilenko istakao da su Kazahstana i Srbije dva puta razgovarali telefonom ove godine i da su se dogovorili da se podigne nivo zajedničke komisije koju će voditi ministri Ivica Dačić i Serik Žumangarin. 

On je napomenuo da će Beograd i Astana proširiti saradnju u odbrambenoj industriji, kao i u poljoprivredi, uzgoju i semenarstvu. 

''Oko 10 ili 11 dokumenata priprema se za potpisivanje do posete našeg predsednika, počev od saradnje između istraživačkih instituta, univerziteta, poreskih organa, razmeni informacija. Sve ovo se zasniva na, kao što sam rekao, odličnom razumevanju i saradnji naših lidera'', rekao je Vasilenko u intervjuu za javni servis Srbije.  

Dodao je da su u Astani srećni što od 2011. godine između dve zemlje postoji bezvizni režim, kao i da zna da su predsednici razgovarali o otvaranju direktnog leta između Astane i Beograda. 

profimedia

Najavljeno je da će, nakon potpisivanja dokumenata i obraćanja medijima dvojice predsednika, oni prisustvovati prikazu vojne opreme i naoružanja na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.  

Inače 29. novembra prošle godine su Srbija i Kazahstan potpisali Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji.

Početkom septembra u Srbiji je bio i potpredsednik Vlade Kazahstana Serik Žumangarin. On se tada sastao sa premijerom Milošem Vučevićem, ali i sa potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem.

Premijer Vučević je ukazao na odličnu saradnju Srbije i Kazahstana u oblasti poljoprivrede i vojno-tehničke i vojno-ekonomske saradnje, dodajući da i u ovim oblastima postoji prostor za dalje unapređenje saradnje. 

Vučević je potpredsedniku Vlade Kazahstana zahvalio na podršci teritorijalnom integritetu Srbije, kao i na uzdržanom stavu Kazahstana prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici i razumevanju da taj akt ne donosi ništa dobro na ovom prostoru. 

Vučević je izrazio uverenje da će dalji rad u okviru zajedničke Međuvladine srpsko-kazahstanske komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju, koja je zasedala u Beogradu, biti plodonosan i da će dve zemlje nastaviti da čuvaju, neguju i unapređuju odlične bilateralne odnose. 

Žumangarin je izrazio uverenje da će ova komisija dati novi impuls trgovinsko-ekonomskoj saradnji dve zemlje, kao i da će Srbija i Kazahstan nastaviti odličnu vojnu saradnju i saradnju u oblasti poljoprivrede. 

Iskustva Astane u organizaciji izložbe Ekspo

Inače, Astana je ugostila Ekspo 2017. godine, a zvaničnici te zemlje su posavetovali Beograd da bi trebalo iskoristiti sve što ostane nakon Ekspa 2027. 

''U Beograd treba da dođe KazakhEkspo Congress, kompanija odgovorna za izložbe, i da o našem učešću razgovaramo sa srpskim partnerima. Ova važna izložba ukazaće na Balkan, Beograd. Srbija je ekonomska sila u regionu i mislim da će imati veliku korist od izložbe. Meni se sviđa i tema koju ste izabrali, to je nešto što svi treba da podržimo jer sportu i muzici nisu potrebni prevodi, tumačenja, svi razumeju taj jezik'', rekao je ranije Roman Vasilenko.  

Tanjug/STR

Ivica Dačić je u razgovoru sa Žumangarinom naglasio da je važna razmena iskustava u vezi sa izložbom Ekspo, navodeći da je Astana bila jedan od najuspešnijih domaćina.  

"Imajući u vidu da je to manifestacija za koju se Srbija junački izborila da bude domaćin 2027. od velikog značaja će biti naše dobre pripreme da ta manifestacija između ostalog, bude dodatni faktor našeg ekonomskog razvoja ovde unutar Srbije", istakao je Dačić.

Kazahstan danas  

Govoreći o životu u Kazahstanu danas, Vasilenko je rekao da je ta zemlja u proteklih pet godina prošala niz reformi pod predsednikom Tokajevom, uključujući četiri paketa političko-ekonomskih reformi, kao i opsežnu ustavnu reformu. 

Napomenuo je da kazahstanska privreda raste poslednjih 25 godina za između tri i pet odsto na godišnjem nivou, ne računajući pad tokom pandemije kovida 2020. godine. Ipak, zemlja je pogođena inflacijom zbog rata u Ukrajini.

Već je pomenuto da je Astana bila domaćin Ekspa 2017. godine, što je bila prva specijalizovana izložba Ekspo u Centralnoj Aziji. Događaj je posetilo više od četiri miliona turista, piše RTS.  

Osim muzeja u poznatoj sferi, Astana je izgradnjom Ekspa za 2017. godinu dobila i prostor za Međunarodni finansijski centar, Astana naučno-tehnološki park, najveći u Centralnoj Aziji, kao i IT univerzitet. A pored toga, dom je dobilo i više od 50.000 ljudi. 

profimedia

"Bilo je zaista izazovno, znali smo da će biti teško prenameniti i popuniti  prostor nakon izložbe, ali radili smo na tome unapred, uradili smo rekonstrukciju posle Ekspa i počeli smo da privlačimo stanare odmah nakon završetka izložbe", rekao je Raximzan Kirgizkan, predstavnik Kazekspo kongresa. 

Godinu nakon izložbe, direktne strane investicije premašile su sedam milijardi dolara, Astana se našla na listi deset najposećenijih turističkih destinacija, a mnogo mladih odlučilo se da studira i živi u tom gradu. 

Samo u Tehnološkom parku više je od 1.500 kompanija, među njima i 400 stranih, a posao je dobilo 28.000 ljudi. U istom kompleksu je i Međunardni finansijski centar, gde posluje više od 3.000 kompanija. 

Izbalansirana spoljna politika 

Povodom krize globalne bezbednosti, Roman Vasilenko je rekao da je, od proglašenja nezavisnost od SSSR-a, cilj Kazahstana da vodi izbalansiranu i pragmatičnu spoljnu politiku. 

''Kao rezultat toga, Kazahstan trenutno nema napete ili loše odnose ni sa jednom zemljom na svetu. Tako je već 32 godine naše nezavisnosti i siguran sam da će se tako nastaviti'', izjavio je on. 

AP/Sergei Guneyev

Poručio je da Astana intenzivno radi na međureligijskom dijalogu na globalnom nivou, podsećajući da je Kazahstan inicirao Kongres poglavara svetskih i tradicionalnih religija.  

Taj kongres se održava u Kazahstanu i okuplja poglavare hrišćanstva, pravoslavne, katoličke, i protestantske crkve, kao i islamističke i budističke religije.  

''Podržavamo Povelju Ujedinjenih nacija, principe Povelje Ujedinjenih nacija, pre svega teritorijalnog integriteta država i poštovanje suvereniteta država kao osnove naših odnosa'', dodao je zamenik šefa diplomatije.