Igre 
Glasanje u srpskim opštinama bez Srba: Izbori u kontejnerima i pitanje šta nakon glasanja
Komentari23/04/2023
-08:01
Šest meseci nakon što su Srbi napustili kosovske insitucije, u četiri opštine na severu Kosova, gde je većinsko stanovništvo srpske nacionalnosti, 23. aprila biraju se četiri nova gradonačelnika i dva nova člana skupština opština. Srbi sa KiM bojkotuju izbore budući da nisu ispunjeni uslovi koji su dati kada je doneta odluka o napuštanju prištinskih institucija, a koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje naoružanih pripadnika prištinskih snaga sa severa Kosova.
U atmosferi tinjajućih tenzija, glasanje će se održati praktično u policijskim kontejnerima i stanicama uz jake mere bezbednosti prištinskih snaga, a zvanični Beograd očekuje da na izbore ne izađe više od jedna do dva odsto ljudi, među kojima, kako sumnjaju, Priština će "dovoditi i Albance iz južne Kosovske Mitrovice".
Najveća politička grupacija koja okuplja Srbe, Srpska lista, od starta bojkotuje izbore, a među nizom albanskih kandidata, koji dolaze i iz stranke aktulenog premijera Aljbina Kurtija, bilo je i dvoje srpske nacionalnosti, ali se jedan od njih povukao. Reč je o kandidatu Partije kosovskih Srba za gradonačelnika Leposavića Aleksandru Jablanoviću, čije će se ime, kako je saopštila prištinska Centralna izborna komisija, uprkos povlačenju, naći na lističu jer je rok za odvaju učešća ranije istekao.
Ovi izbori, koje analitičari vide kao apsurd, a Srbi sa KiM i zvanični Beograd ne priznaju, međutim, nisu naišli na odbacivanje i osudu međunarodne zajednice. Naprotiv. Iz EU, portparol Peter Stano je poručio da je razočaran što su Srbi odlučili da ne izađu, pozivi Srbima da se vrate u institucije su redovni, dok je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, četiri dana pred njihovo održavanje, rekao da će SAD priznati rezultate ovih izbora i pozvao Srbe da se vrate u institucije.
Ključni zahtev Beograda i Srba sa KiM koji se tiče formiranja Zajednice srpskih opština, međutim, ostaje u međuprostoru i neispunjen, dok je nova runda dijaloga, za koju je Eskobar rekao da očekuje da tada dobije predlog Prištine za ZSO, zakazana za 2. maj.
Izbori su, inače, najpre trebali da se održe 18. decembra prošle godine, ali su otkazani zbog porasta tenzija na severu Kosova i na zahtev međunarodne zajednice.
Pored njihovog ranijeg odlaganja i istrajnosti prištiniskih vlasti da oni sada budu održani situacija na Kosovu je sledeća: Poznavaoci političkih prilika veruju da će izborni dan prođe mirno i ne očekuju veliku izlaznost; otvaraju se nova, posebna, glasačka mesta koja podrazumevaju 13 kontejnera, a jedan kandidat i prestavnik srpske strane povukao je svoju kandidaturu za mesto gradonačelnika jedne od četiri opština, ali će se njegovo ime svakako nalaziti na listiću zbog toga što je to nije učinio u zakonskom roku.
Povezane vesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je, dan uoči izbora, Srbe sa KiM da budu ujedinjeni i pokažu da "ne mogu da nas gaze". On je rekao da je situacija teška, ali da je volja srpskog naroda na KiM, gotovo jednoglasna, bila da se u tim izborima ne učestvuje. Vučić je komentarisao i izjavu portparila EK Petara Stana, koji je rekao da je razočaran odlukom Srba da ne izađu na izbore i Srbima sa KiM poručio da "ih razočaraju još više".
"Iznandio sam se i zaprepastio kad sam čuo izjavu Stana da je razočaran neizlaskom Srba na izbore. Mi smo do sada učestvovali u 4 ili 5 različitih izbornih ciklusa prištinskih vlasti, a nije trebalo ni u jednom pre nego što se formira Zajednica srpskih opština, ili eventulano samo u jednom da bi se znalo koje su srpske opštine. Deset godina kasnije, a za to nije kriva samo Priština, jer su oni iz EU garanti, Srbija ima maltertiranja, upucavanja, šikaniranja, i kaže nećemo na izbore dok ne ostvarite to što smo dogovorili", rekao je Vučić i dodao:
"Da se izbori održavaju u stanicama i policijskim kontejnerima, sa 550 do zuba naoružanih ljudi koji treba da obezbede 1 do 2 odsto koji će da izađu? Pozivam Srbe da ih razočaramo još više, da vide koliko smo ujedinjeni i da ne mogu da nas gaze".
Vučić je upitao i da li je tog portparola bar malo sramota. On je rekao da je odluka Srba sa KiM bila da ne izađu na izbore i da nije nametnuta iz Beograda i dodao "da su mene pitali do poslednjeg dana bih vagao šta je manje loše po nas".
"Mi smo u teškoj situaciji, ali volja našeg naroda je bila takva da su gotovo jednoglasno doneli odluku da ne učestvuju. To je naš narod na severu odlučio. On će sutra mirno odgovorno i sa prezirom da gleda one koje budu dovlačili iz Južne Mitrovice da glasaju i biraju vlast u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću", rekao je on.
Ko učestvuje na izborima
Inače, sem izbora za gradonačelnike u četiri opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Severnu Mitrovicu, u dve od njih se održavaju se i izbori za odbornike Skupština opština.
Na izborima će biti ukupno 11 kandidata, od kojih su, zvanično dvoje bili iz srpske zajednice (Jablanović se povukao), a ostali dolaze i albanskih partija. Međutim, ovi kandidati široj javnosti mahom nisu poznati. Prema podacima Centralne izborne komisije ukupan broj građana koji mogu da glasaju u nedelju je 45.095, dok je akreditovano 357 posmatrača.
Povezane vesti
Na ovim izborima neće učestovati Srpska lista, jedna od najvećih srpskih političkih partija na Kosovu, jer kako su saopštili ranije to neće učintii jer "nisu ispunjeni zahtevi zbog kojih su Srbi napustili kosovske institucije".
U svakom slučaju, sa srpske strane, na glasačkim listićima u sve četiri opštine nalaziće se dva imena. Jedno u Leposaviću koje će se tu nalaziti samo tehnički budući da se kandidat povukao iz trke, dok je drugo u Zvečanu.
Što se Zvečana tiče, ovde će srpska kandidatkinja za gradonačelnicu biti Slađana Pantović koja je predstavljena kao nezavisni kandidat. Pantović je kandidatkinja za gradonačelnicu bila i pre četiri godine. Poznata je i po tome da se već suretala sa premijerom Aljbinom Kurtijem koga je nazivala i "velikim prijateljem".
Povezane vesti
U intervjuu za Insajderi rekla je da je njen plan da na posao vrati sve radnike koji su u novembru dali otkaze.
"Kao što znate, instiucije su prazne jer su ih srpski radnici napusitli u novembru i to je stvorilo institucionalni vakum. Ukoliko pobedim vratiću ih sve na posao, vrata opštine biće svima otovrena bez obzira na nacionalnu, versku ili partijsku pripadnost", rekla je ona za ovaj portal.
Njoj će na crtu u ovoj opštini izaći - Iljir Peci iz Demokratske partije Kosova DPK-a i Fetah Peci iz Pokreta Samoopredeljenje.
Međutim, što se Leposavića tiče, ime Aleksandra Jablanović iz Partije kosovskih Srba samo će se tehnički nalaziti na glasačkom listiću. Naime, on je tri dana pre održavanja izbora, 20. aprila, povukao svoju kandidaturu za gradonačelnika Leposavića. Međutim, prema navodima Centralne izborne komisije, njegovo ime će se ipak nalaziti na listiću jer je rok za povlačenje isteako još 27. marta.
"Svi aspekti u vezi sa političkim subjektima i kandidatima koji učestvuju na izborima su zaključeni. CIK je odobrio dizajn i sadržaj glasačkih listića", saopštili su iz CIK-a.
Tako je posle ove odluke Jablanovića, kandidate za gradonačelnika Leposavića imaju samo Demokratksa partija Kosova DPK (Aljbuljena Behljulji Heltemi) i Pokret Samoopredeljenja (Ljuljzim Hetemi), javlja Kosovo online.
Što se Zubinog Potoka tiče, na lisit će biti dva kandata - oba albanske nacionalosti: Izmir Zećiri iz Demokratske partije Kosova i Flatorn Hsani iz Pokreta Samoopredeljenja.
O Hasaniju više informacija nema, osim onih da na svom Fejsbuk nalogu kači mahom statuse stranke čiji je deo.
Što se Zećirija tiče on je u emisiji "Kendi i Debati" govorio je održavanju izbora, rekavši da možda nije trenutak za to, piše Danas.
"Smatram da možda sada nije trenutak zbog okolnosti i izgleda da će biti problema. Međutim, mi smo u svakodnevnom angažmanu. Postoje činjenice da može biti problema tokom izbornog procesa, postoje znaci da će ga pratiti problemi. Međutim, pre svega, odluka je Vlade da ih zadrži. Možda bi bilo pozitivnije da su odloženi za još jedan zamah. Ali, mi moramo da ispunimo svoju dužnost, jer smo angažovani i fokusirani", rekao je Zećiri.
U Severnoj Mitrovici je tri kandidata od kojih ni jedan nije srpske nacionalnosti. Kandidate su prijavile tri opcije – Samoopredljenje, Demokratske patije Kosova (PDK) i GI "Mitrovica".
Kandidat Samoopredeljenja je Erden Atić, kojeg je Kurtijeva stranka kandidovala i na prošlim, neodržanim izborima u Mitrovici.
Kandidat Demokratske patije Kosova PDK je Taulant Keljmendi. O njemu nema mnogo informacija, a u obraćanju prijateljima na privatnom Fejsbuk nalogu Keljmendi je poručio da je njegova kandidatura čin iskrenosti, želje i vere koju ima za Mitrovicu koju "nosi u srcu".
Treći kadnidat je Betim Osmani iz Građanske inicijative Mitrovice. Portal Danas navodi da je reč o biznismenu koji je vodio niz biznisa od porodičnog restorana, preko građevinskog preduzeća, pa sve do kompanije za paokovanje mleka. Jedno vreme je živeo u inostranstvu a trenutno je i izvršni direktor kompanije koja podržava privatni sektor u razvoju inovativnih poslovnih ideja.
Glasanje u kontejnerima, građani najavljuju da će bojkotovati izbore
U kontejnerima čije je postavljanje počelo u sredu, biće birački centri za vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, kako je ranije najavila Centralna izborna komisija iz Prištine, a očekuje se da će i biračka mesta takođe biti u improvizovanim objektima i u multietničkim naseljima, koje će obezbeđivati jake snage kosovske policije.
Nezavisno od toga, građani koji su govorili za Euronews Srbija navode da ne planiraju da u nedelju prošetaju do glasačkih kutija ma gde god se one nalazile.
Tanjug/Dopisnistvo KiM
"Ne izlazi niko, što bih ja izlazila", odgovorila je jedna građanka na pitanje naše novinarke o tome hoće li glasati u nedelju.
"Možda na kraju i ne bude izbora zbog legitimosti", smatra jedan od građana.
Treći je naveo će takođe bojkotovati glasanje: "Ja neću izaći. To nisu naši izbori".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući aprilske izbore rekao je da postoje uslovi koji nisu ispunjeni i da zbog toga nisu legitmni i da služe samo da bi dali Kurtiju nove argumente u daljem dijalogu Beogarda i Prištine.
"Upozoravali smo ih da mora biti formirana ZSO, da je to uslov bez kojeg se ne može i da bi se Srbi vratili u institucije. Zamislite vi da oni koji su toliko zabrinuti za demokratiju, za stanje ljudskih prava, oni nam hladno objašnjavaju kako je to važno samo da se održe ti legalni izbori. Znate li zašto Kurti na tome insistira? Kurti na tome insistira zato što će da kaže, pa evo mi smo hteli da formiramo ZSO, ali Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić nisu više srpske opštine", rekao je Vučić.
Sa druge strane za prištinskog premijera Aljbina Kurtija dileme nema, navodeći da jedino tako može da se reši instiuciolani vakum koji postoji već neko vreme.
"Ne možemo toleraisati vakuum u institucijama zato što su severu zemlje potrebne legitimne demokratske institucije. Redovno smo u kontaktu sa domacim bezbednosnim strukturama i našim međunarodnim partnerima i kosovski Srbin ne treba da se plaši Beograda, već da se raduje mogućnosti da slobodno, pošteno i otvoreno ostvari pravo da bira predsednika opštine", rekao je.
U svakom slučaju, poznavaoci političkih prilika očekuju da izborni dan prođe mirno, a da li će lokalna vlast koja će se formirati bez učešća skoro 98 odsto birača biti legitimna i funkcionalna ili će dovesti do nove krize, znaćemo vrlo brzo.
Radosavljević: Izbori su jedan apsurd, nisu obezbeđeni uslovi za najosnovije glasanje
Direktorka Nove društvene inicijateve Jovana Radosavljević rekla je Euronews Srbija da ocenjuje da neće biti nikakve izlaznosti na izbore u nedelju i da oni služe prištinskim vlastima da dokažu kako vladaju i severom Kosova.
Najave o tome da će međunarodna zajednica priznati rezultate izbora vidi kao deo pritiska na Beograd i Srpsku listu koji očito nije urodio plodom.
"Izbori su jedan apsurd. To su izbori gde bukvalno nema kandidata iz srpske zajednice, i to u opštinama u kojima su Srbi većina. Nisu obezbeđeni uslovi za najosnovije glasanje, gde nije bilo nikakve informativne kampanje, niti kampanje kao takve. To su izbori gde će se izbori održavati ili u policijskim stanicama ili kontejnerima koji se nalaze na putu. Jednostavno, svi govore u prilog tome da neće biti velike izlaznosti i da oni na neki način predstavljaju želju kosovskih instucija da pokažu kako i dalje postoji kontrola na severu i da su oni u mogućnosti da ove izbore i održe", kazala je Radosavljević.
Upitana kakav očekuje ishod izbora, kaže da će najpre izlazonost odrediti kako će se dalje postupati. Kako je objasnila, postoje različti mehanizmi regovanja ukoliko rezultati budu upitni - od toga da se zanrani fizički ulazak u zgrade optšina do inicijtive za referendumom koji bi mogao da smeni novoizabranog gradonačelnika.
"Pre svega ako kosovski Albanci budu izabrani za gradonačelnike u ove četiri opštine izvesni su problemi. U tri od četiri, oni neće imati fizički pristup samim zgradama opština. Zato što su se, do sada, kosovske i srpske institucije nalazile u istim prostorijama, odnosno koristile su iste kancelarije. Takođe, ovde postoji i mehanizam koji u Zakonu o lokalnoj samoupravi predviđa da građani sami mogu da pokrenu peticiju za referendum za smenjivanje gradonačelnika. Dovoljno je 20 odsto registrovanih birača za to. Ovo je takđe izvesno da se desi", rekla je ona.
Komentrišuči podršku međunarodnih faktora da se izbori održe, Radosavljević kaže da to vidi kao određeni vid pritiska na Beograd i Srpsku listu.
"Mislim da ovaj pritisak koji se vrši očigledno nije urodio plodom. Komplikovano je promeniti narativ u poslednjem terntuku.Da bi se Srbi vratili u insitucije, neophodno je bilo da se pokaže bar neki potez u pokušaju rešavanja, odnsno prihvatanja zajteva koji dolaze iz srpske zajednice. To se nije desilo, pa samim tim se nisu stvorili uslovi. Vrlo je komplikovana situacija za sve. AKo bi, na primer Srpska lista, odlučila da izađe na izbore, ona itkako ne bi imala podršku građana koji bi se osetili iznevereno u ovom procesu", kaže ona.
Radosavljević smatra da je generalno problem dijaloga između Beograda i Prištine taj što se suštinski nisu rešavali problemi koji su adresirani.
"Krize koje se dešavaju su itekako poremetile život ljud na terenu. Zašto mi imamo generalni zastoj u dijalogu, nema pomaka u samoj implementaciji. Imamo skorašnju izjavu Eskobara da očekuje od prištinske strane da će predstaviti svoj plan o ZSO 2. maja. Moguće je da će doći do konkretnog, takvog, koraka ali mislm da on neće imati mnogo efekta zato što precepcije Beograda i Prištine neće biti usaglašeni. Oni su dijametralno suprotni i mislim da kada dođemo do prvog trenutka da vidimo neki plan kako bi ZSO trebalo da izgleda, ulazimo u veoma dug period pregovora o tome kako sve to treba dalje da se realizuje", rekla je ona.
Komentari (0)