Igre 
Decenija (ne)ispunjavanja: Od istorijskog iskoraka do tačke gde se i ono malo urušava - gde je danas Briselski sporazum
Komentari19/04/2023
-18:30
U spoljnopolitičkoj službi Evropske unije u Briselu pre tačno deset godina, 19. aprila 2013, stavljen je potpis na dokument koji je tada bio veliki korak na putu ka konačnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine - Briselski sporazum. Do njega je došlo nakon višemesečnih pregovora, a svoje potpise dali su tadašnji srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i nekadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton. Deceniju kasnije, Briselski sporazum nije u potpunosti primenjen, a čak i one odredbe koje su u prvih mah bile implementirane u prethodnom periodu stavljene su na test.
"Želim da kažem da su pregovori završeni. Tekst su parafirala oba premijera. Želim da im čestitam na odlučnosti tokom prethodnih meseci, kao i na hrabrosti koju poseduju", poručila je Ešton nakon tih razgovora.
Slavljenička atmosfera, međutim, splasnula je onog trenutka kada je na red došla primena dogovorenog. Usledile su godine u kojima se dijalog zaglavio, a sa mrtve tačke s vremena na vreme pomeralo ga je nekoliko tehničkih i praktičnih primena.
"Zaista je to kako je rekla Ešton bio jedan istorijski iskorak i uvedeno je nešto što se zove politika normalizacije. Ako gledamo sa tog stanovišta onda je to prvi sveobuhvatni sporazum. Ovo čemu smo prisustvovali u Ohridu je drugi okvirni sporazum. Iz prvog sporazuma je izvedeno četrdesetak drugih, napravljen je napredak u mnogim stvarima, ali danas vidimo da nijedna od tačaka nije do kraja ostvarena. Čak su dve pod velikim znakom pitanja - integracija u policiju i bezbednosne snage i izbori. Oni se ovih dana urušavaju", rekao je gostujući na Euronews Srbija direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Govoreći upravo na godišnjicu potpisivanja, aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je za Euronews Srbija da je Briselski sporazum odigrao svoju ulogu u tom istorijskom trenutku i omogućio Srbiji da pređe iz jedne faze kada je bila stalno optuživana da je faktor destabilizacije i uzrok problema, u fazu kada se ipak nešto pita u svemu ovome. Međutim, on kaže da deset godina traje i "zatvaranje očiju pred neodgovornošću Prištine".
A u tih deset godina možda najveći kamen spoticanja u odnosima dve strane ostalo je pitanje Zajednice srpskih opština. Dogovorena upravo u Briselu, ZSO je zauzela prvih šest tačaka sporazuma, međutim, do njenog formiranja i dalje nije došlo ni pored mnogobrojnih poziva kako srpske strane, tako i međunarodne zajednice. Posle dogovora iz Ohrida i jedni i drugi upućuju Prištini jasnu poruku - prvo ZSO, pa sve ostalo što je dogovoreno.
Šta je primenjeno, a šta ne
Direktni učesnici događaja o kome će govoriti cela Evropa tog 19. aprila konačno su pronalazili zajednički jezik, a kako će izgledati život ljudi na Kosovu i Metohiji počelo je da zavisi od dogovorenih tačaka.
Povezane vesti
"Državljani Kosova mogu kroz Srbiju putovati kad idu vani. Nešto je rešeno, iako ne do kraja sa katastarskim knjigama. Priznate su diplome, Kosovo ima međunarodni telefonski kod, postignut je i sporazum oko energetike, koji je delimično sproveden. Znači, ima nekoliko stvari koje su sprovedene i koje su stvarno promenile život ljudima", rekao je Augustin Palokaj, dopisnik Koha Ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.
Sigurno da je moglo biti boljih rešenja, ali Briselski sporazum ima mesto u istoriji, rekao je za Euronews Srbija Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike. Ovaj sporazum je "pozitivna fusnota" u odnosima Beograda i Prištine, imajući u vidu šta je bilo pre toga i da je, kako kaže, bilo nemoguće zamisliti najviše predstavnike da na jednom mestu razgovaraju o budućnosti odnosa. Ipak, postoje razlozi da se ti sporazumi smatraju nesupešnim.
"Deset godina pričamo o tome da njegove ključne odredbe nisu sprovedene ali mislim da to ne govori toliko o samom sporazumu da je bio loš, više govori o tome da je postojao manjak političke volje i u Beogradu i Prištini, a i u Briselu da se to stvarno sprovede na način na koji je to bilo zamišljeno. Mi smo izgubili čitav niz godina, mnogo toga je moralo da bude brže. Naime, u prve dve godine nakon sporazuma dešavalo se mnogo toga, međutim od 2016, kada je Ustavni sud Kosova dao svoje mišljenje o ZSO to je momenat gde zapravo dolazi do zastoja", rekao je Burazer.
Zbog toga i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da je sporazum trenutno u kritinoj tački, a govoreći o tome šta je do sada u potpunosti primenjeno kaže da je to izuzetno teško pitanje zato što neke tačke koje i jesu ispunjene nakon potpisivanja nisu implementirane do kraja.
"Primera radi, jedan od uspešnijih delova prvog sporazuma o normalizaciji bila je integracija srpske policije, kasnije i pravosuđa, međutim prošle godine u novembru znamo da su se srpski policajci i sudije povukli iz kosovskih institucija, tako da čak i da i te odredbe koje su bile ispunjene one kasnije nisu zaživele ili prošle godine su povučene, a tu je takođe i odredba o ZSO koja nije impelentirana od samog početka. Za sada u svih ovih deset godina ima jako puno problema u implementaciji", rekao je on.
Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim. U, međuvremenu, ni jedna politička garnitura na Kosovu nije bila sprema da se obaveže na ispunjenje ovog dogovora, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom na vlast Aljbina Kurtija.
"Zajednica srpskih opština jeste jedan od najvećih problema, jer kosovska strana u tom slučaju ne implementira i ne ispunjava Sporazum. Postoji taj strah, koji mogu da razumem u principu, da bi to mogla da bude država u državi, unutar Kosova. Sa druge strane, postoji obećanje i trebalo bi da bude ispunjeno na takav način da to nije dezintegracija Kosova, nego integracija srpske zajednice u Kosovo", isakao je Hanes Svoboda, predsednik Bečkog ekonomskog instituta i evroposlanik u vreme potpisivanja sporazuma.
Povezane vesti
A upravo je Kurti bio jedan od najvećih protivnika Briselskog sporazuma, podseća Mijačić i te 2013. pokrenuo niz protesta u Prištini.
"Sećamo se svi onih scena sa bacanjem suzavca u kosovskoj skupštini i to je negde dovelo da ostatak političke javnosti u Prištini nije želelo aktivno da radi na formiranju ZSO. Vreme je prolazilo, 2015. je postignut zaključak o sporazumu o ZSO, gde su se negde precizirale uloge te institucije, ali sve do danas ona nije formirana", istakao je Mijačić.
Koliko je Srbija "popuštala"?
A sve ovo vreme Srbiju je pratila i "reputacija" one strane koja je dala previše, a da zauzvrat nije dobila skoro ništa. Prema rečima mnogih kritičra, Srbija je Briselskim sporazumom ukinula svoju policiju, civilnu zaštitu, pravosuđe, dala međunarodni pozivni broj za Kosovo, dozvolila lokalne izbore na severu Kosova, ostala bez elektro-energetske mreže, prevela EPS i MTS u kosovski sistem.
Povezane vesti
Mijačić ističe da je Srbija bila dosta kooperativna u implementaciji Briselskog sporazuma i da su manje-više sve one odredbe koje su zavisile od nje i implementirane.
"Negde su ostali neki delovi sporazuma koji nisu implementirani, ali u načelu Srbija je zaista bila kooperativna svih ovih godina. Dok sa druge strane sve nadajući se da će se formirati ZSO, da se to na kraju i nije desilo tako da imamo neke procese koji su izazvali jedan revolt među stanovnicima pre svega severa Kosova koji su najviše i pogođeni ovim sporazumom, da prosto imaju osećaj da je Srbija mnogo toga učinila, a za uzvrat je malo toga dobila", rekao je on.
Da je Srbija popuštala, smatra politikolog Mladen Mrdalj, koji kaže da je to morala da učini tamo gde bi alternativa bila nasilje.
"Srbija je popuštanjima koja su počela još 2011. kupovala sebi legitimitet i ono što nismo ranije mogli tako lako da dobijemo - da nam sile sa zapada dođu i kažu dobro slažemo se da se ne slažemo oko nečega. Mi smo na taj način kupovali povratak u zapadno društvo da bismo onda mogli da odbijamo da prihvatimo da Kosovo uđe u UN. Ono što je falilo toj strategiji je rad na kvalitetu života naših ljudi tamo i generalno na bržem ulasku u evropske političke, kulturološke, ideološke okvire", rekao je on.
Inače, dijalog na visokom nivou između dve strane nastavlja se 2. maja u Briselu, a na pitanje šta je pregovaračka pozicija Srbije u dijalogu danas u odnosu na onaj od pre deset godina, Mijačić ističe da Beograd još nije objavio šta su njegove strateške pozicije po pitanju pregovora sa Prištinom.
"Negde u toku prošle godine su se iskristalisale te crvene linije da nema priznanja i stolice u UN, ali kada su u pitanju sve ostale odredbe Srbija se zaista nije odredila prema tome. Negde smo očekivali da će negde nakon unutrašnjeg dijaloga Srbija izaći sa nekim principima ili sa nekom platformom kako želi rešavati ovaj problem, to se nije desilo. Negde Srbija luta i u taktičkom i u strateškom smislu, prosto svih ovih godina mi ne znamo šta je zaista cilj Srbije i tu se može videti na pregovaračkom stolu i u sporazumima koji su rezultirali koji mnogi u Srbiji smatraju nepovoljnim", rekao je Mijačić.
Vraćajući se deceniju unazad, sagovornici Euronews Srbija podsećaju da su glavni pregovarači – Ivica Dačić i Hašim Tači, te njihova posrednica Ketrin Ešton predloženi za Nobelovu nagradu za mir. Deset godina kasnije – Hašimu Tačiju se sudi pred haškim tribunalom, Ivica Dačić je i dalje u Vladi Srbije, samo na drugoj funkciji, dok je Ketrin Ešton izdala memoare. Jedno poglavlje posvetila je upravo pregovorima i Briselskom sporazumu.
Komentari (0)