Igre 
"Nije pitanje da li se Kurti slaže - ZSO će biti formirana": Poruka Eskobara uvod u novu fazu odnosa prema Prištini
Komentari25/01/2023
-19:01
Srbija bi mogla da bude suočena sa političkim i ekonomskim posledicama ukoliko ne prihvati plan za dijalog Beograda i Prištine, jasna je poruka takozvane "velike petorke". Iako se mnogo više u javnosti govori o pritiscima kojima bi Evropska unija i SAD mogli da uslove Beograd da prihvati evropski plan, nekoliko nedavnih izjava zapadnih zvaničnika sugerisalo je na to da Brisel i Vašington imaju mehanizam i za pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija. U fokusu je Zajednica srpskih opština, a blokiranjem njenog formiranja, Prištini bi, pre svega, mogla da bude "spuštena rampa" na članstvo u međunarodnim ogranizacijama i institucijama.
Tema ZSO postala je, kako se čini, ključna u nastavku zapadnih napora da Beograd i Priština do kraja ove godine postignu sporazum o normalizaciji odnosa. Da će se ovo pitanje nesumnjivo naći na stolu postalo je jasno i nakon što je pomenuta petorka posetila Beograd i Prištinu, a specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ukazao je da međunarodna zajednica zahteva od kosovskog premijera da formira ZSO. Kako je dodao, "Kurti ne mora da se složi, Kosovo se već složilo".
"Jedan čovek ili jedna stranka ne mogu da odustanu od postojećeg obavezujućeg sporazuma. Znači ne moramo da ubedimo Kurtija da se složi, Kosovo se već složilo, kao vlada, kao država", rekao je Eskobar za Glas Amerike, napominjući da "nije pitanje da li se Kurti slaže ili ne, već kako će ZSO da bude implementirana".
A da će blokiranje formiranja ZSO otežati obezbeđivanje neophodne većine glasova za članstvo Kosova u Savetu Evrope, poručila je pre nekoliko dana ambasada Nemačke u Prištini. Kako je prenela Koha, nemačka ambasada navela je da neosnivanje ZSO neće postati prepreka za Kosovo samo u pogledu članstva u Savetu Evrope i zatražila je da počnu pregovori o tom pitanju.
Činjenica da ovakva poruke stiže iz Berlina pre svega pokazuje da se stvari menjaju, kaže za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike i dodaje da je Nemačka sada nejeksplicitnija kao država za koju se obično govori da najviše podržava Kosovo u nastojanjima da se integriše u međunarodnu zajednicu. Sa druge strane, ističe Subotić, videlo se da Kurti nije osoba koja je sklona revidiranju svojih crvenih linija pa se iz toga shvatilo da je "pored šargarepe neophodno pružiti i štap".
"Ukazalo se da nije sve po automatizmu kao što se možda Kurti nadao i da će morati da napravi određene ustupke, da pomeri svoje crvene linije i da uradi ono što je potpisano, ne za vreme njegovog mandata, ali za vreme njegovih prethodnika, a to je Briselski sporazum, odnosno ZSO", rekao je on.
Ključno pitanje na stolu
Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa. Najnovija runda napetosti donela je, međutim, signal novih pritisaka.
Povezane vesti
Više neko ikada, Zapad je u poslednjih nekoliko meseci jedinstven u stavu da se ZSO, koja je dogovorena Briselskim sporazumom još pre deset godina, mora formirati. U tom pozivu naglasnije su, kako se čini, SAD, pa će se u organizaciji američke ambasade u Prištini 31. januara održati diskusija o ZSO koja će okupiti različite grupe lidera civilnog društva, vladinih zvaničnika, političkih lidera i diplomata.
Kako je rekao i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, formiranje ZSO je suštinski element da bi se krenulo napred u dijalogu i poručio da se time na prvom mestu treba pozabaviti, a onda, kako je rekao, sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
"Ovo je najbolji i možda poslednji trenutak da to bude urađeno, pa ovaj sporazum ne može biti potpisan dok to ne bude završeno, a bez toga neće biti ni vraćanja Srba u kosovske institucije", rekao je za Tanjug koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić.
Dodao je da postoji velika borba za formiranje ZSO, "što vidi više kao borbu američke administracije, nego Srbije".
"Beograd je nekako pasivan u tom smislu, jer smatra da je sve ispregovarano 2013. i 2015. godine, a upravljački tim je napravio statut 2018. godine, pa Srbija želi da taj model bude primenjen. Amerikanci pokušavaju sa različitim društvenim akterima da rade na formrianju ZSO, koja će sagledavati realne potrebe na terenu", kaže Mijačić.
Međutim, kako se istakao Subotić, ključna je razlika u interpretaciji.
"Vidimo da se stvara neki momentum u tom pogledu govori se o ovoj godini kao značajnoj godini kada su velika očekivanja da će do toga i doći. Međutim, sada je tu ključna razlika u interpretaciji, čak i da dođe do samog kreiranja, bojim se da neće obe strane na isti način posmatrati to pitanje. Nemačka i druge članice govore prihvatiće se, ali u skladu sa kosovskim ustavom, dok naši će verovatno fleksibilnije tumačiti, težiti da imaju te opštine što veća ovlašćenja koja potencijalno nadilaze kosovski ustav jer ga mi ne priznajemo. Dakle da, stvara se okolnost da se stvori ta zajednica, ali opet ne vidim tome kraj, da će se tu stati sa problemima", istakao je Subotić.
Povezane vesti
Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je nedavno za Euronews Srbija da ga brine da Zapad vidi Zajednicu srpskih opština (ZSO) kao neku nevladinu organizaciju, otprilike kao dobrovoljno vatrogasno društvo. On je to rekao odgovarajući na pitanja o pojačanom insistiranju Zapada da se ZSO formira, što je i jedan od ključnih zahteva Beograda.
"To me brine kada čujem da Fondacija Fridrih Ebert piše statut ZSO. Nemačka nevladina organizacija piše statut ZSO, a ne pišu Srbi sa KiM", rekao je Vučević u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".
Upitan ko treba da piše taj statut i da li ga mi već imamo napisanog, on je rekao da Kancelarija za Kosovo i Metohiju ima kapaciteta, ali da moraju da se pitaju Srbi sa Kosova.
Povezane vesti
"Nije poenta da se to formira da bi se formiralo, u Briselskom sporazumu su definisane stvari koje bi trebalo da se razrade kroz statut, mi ne pričamo o nevladinoj organizaciji. ZSO mora da ima nadležnosti koje su definisane kroz Briselski sporazum. Nema smisla da se to formira kao telo gde će se sastati deset predsednika opština da popiju kafu...", rekao je on i dodao da se pre svega insistira na njihovim nadležnostima po pitanju bezbednosti, strukture policijskih snaga, sudskoj nadležnosti, administrativnim odlukama, izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.
Mehanizam za pritisak na Kurtija
Osim što bi blokiranje osnivanja ZSO bilo problem za potencijalno članstvo Kosova u Savetu Evrope, nemačka ambasada u Prištini, kako je pisala Koha, smatra da bi to predstavljalo i ozbiljnu prepreku u daljem procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
"Nemačka se javno izjasnila što je jako dobra i pozitivna vest, da oni neće postavljati članstvo Kosova u Savetu Evrope na dnevni red dok se ne reši pitanje ZSO. Međunarodni partneri moraju da imaju neke mehanizme pritiska i na jednu i na drugu stranu, u ovom slučaju na stranu Kurtija, i u tom smislu sve te neke inicijative biće svakako iskorišćene kao vid pritiska za ostvarivanje nekih zahteva koji su ranije preuzeti", rekao je za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.
Bivši diplomata, a sada istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les smatra da postoji snažan međunarodni pritisak da se postigne sporazum između Kosova i Srbije koji uključuje formiranje Zajednice srpskih opština u zamenu za priznanje Kosova od strane Srbije. Les napominje da ukoliko je Srbija voljna da postigne sporazum koji uključuje priznanje, onda će njen konačni uspeh zavisiti od volje vlade na Kosovu da uspostavi ZSO.
Twitter/@MiroslavLajcak
"To bi očigledno bilo u suprotnosti sa onim što je gospodin Kurti rekao i uradio u prošlosti, a on to ne bi prihvatio rado. Međutim, ako vlada to odbije, onda će zahtev Kosova za članstvo u EU biti odbijen. Potencijalno bi SAD mogle da pokušaju da izazovu pad vlade, kao što se dogodilo 2020. Zapad bi takođe mogao da udovolji naporima Srbije da izvrši pritisak na Kosovo, na primer, dozvoljavajući Srbima da nastave bojkot institucija“, dodao je on za Gazetu ekspres.
Da ovakva vrsta pritiska zaista daje rezultate moglo se naslutiti prošle godine, tačnije u novembru, kada su ambasadori zemalja članica EU dali Prištini "zeleno svetlo" kada je reč o procesu vizne liberalizacije. Ovakva odluka donesena je samo nedelju dana nakon što je ovo pitanje bilo skinuto sa dnevnog reda kao posledica situacije na severu Kosovu zbog preregistracije vozila.
Kako je tada za Euronews Srbija rekao politički analitičar iz Prištine Miljazim Krasnići, postalo je jasno da je ovo pitanje bilo direktno vezano za dijalog.
"Ima nekoliko godina od kada je Kosovo ispunilo kriterijume koji su traženi, ali to je odugovlačeno najverovatnije zbog toga što je ovaj problem vezan za dijalog sa Beogradom, sa briselskim procesom. Pošto je došlo do zadnjeg sporazuma sa Srbijom, stavljen je na dnevni red, što znači direktno je vezan sa dijalogom i kao neka vrsta pritiska ili neka vrsta simulacije", rekao je on ranije.
Priština je, podsetimo, u decembru, tokom češkog predsedavanja, zvanično podnela zahtev i za članstvo u Evropskoj uniji, ali to pitanje u Briselu još nije otvarano i analitičari su saglasni da se odluka o tome ne može doneti "preko noći", pre svega zato što Kosovo ne ispunjava osnovni uslov za članstvo. Ugovor o EU, odnosno Lisabonski ugovor iz 2007. godine, naime, predviđa da članice mogu postati samo države. Njegovu državnost, međutim, ne priznaje pet članica EU - Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka.
Preporuka za vas
Komentari (0)