Igre 
Posle praznika novi zamah za pregovore: U Beograd ponovo stižu diplomate u pokušaju ubrzanja rešenja pitanja Kosova
Komentari11/01/2023
-21:11
Tek što praznična atmosfera utihne, u Beogradu će se ponovo čuti brojni diplomatski glasovi. Tema na stolu, očekivano, Kosovo i Metohija i brojna pitanja koja su ostala otvorena i nakon poslednjeg smirivanja tenzija na terenu i uklanjanja barikada na severu. Zapad, kako ocenjuju analitičari, očigledno želi da ubrza rešavanje pitanja Kosova, a najavljene posete u funkciji su oživljavanja dijaloga čiju će bazu sada predstavljati takozvani francusko-nemački plan.
U srpsku prestonicu prvo bi trebalo da stignu specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Sa njima u posetu stižu i izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara Emanuel Bon i Jens Pletner, koji zapravo i stoje iza redova pomenutog predloga.
Kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, savetnik Stejt departmenta Derek Šole u Beograd dolazi 12. januara, a upravo je on u razgovoru za Euronews Srbija rekao da je veoma važno da obe strane pomognu u deeskalaciji situacije i krenu da rade na dijalogu, te da je ovo "presudan momenat za Balkan".
"Fokusirani smo u ovom trenutku na normalizaciju, to je u centru tog francusko-nemačkog predloga, koji mi podržavamo, ali smatramo da bi normalizacija trebalo da bude zasnovana na međusobnom priznanju. Kada ja i moje kolege budemo doputovali u region, razgovaraćemo sa kolegama u Beogradu i Prištini o tome šta ćemo dalje raditi. Ovo je jedna prilika da idemo napred u okviru tog procesa koji pomaže Evropska unija. Sjedinjene Države će pomagati, ali želimo da obe strane krenu u razgovor na jedan konstruktivan način i da krenu u deeskalizaciju, kako bi situacija bila mirna", rekao je Šole.
A da je i Vašingtonu i Briselu stalo do toga da se pitanje Kosova reši bilo je jasno u više navrata prošle godine. Nekoliko kriznih situacija, od pitanja preregistracije vozila do barikada na severu zbog hapšenja nekoliko Srba, rešavane su uz diplomatske napore zapadnih zvaničnika. Iako su barikade sklonjene, napetosti su ostale, a upravo su zapadni zvaničnici više puta istakli da bi ova godina mogla da bude ključna za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Ambasador (Kristofer) Hil je bio veoma precizan u poslednjem obraćanju pred Novu godinu, da oni žele da odmah posle praznika dijalog dobije novi zamah i dolazak upravo ovih predstavnika je na tim linijama. Dolazak dvojice specijalnih savetnika Šolca i Makrona je zapravo uvod u, da tako kažem, inauguraciju evropskog plana i uvod u pokušaj da se nastavi dijalog na bazi tog plana. Te posete će biti u toj funkciji to je sasvim sigurno", rekao je za Euronews Srbija diplomata Zoran Milivojević.
Janjić: Šole dolazi sa širom agendom
Međutim, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da dolazak Dereka Šolea u Beograd ima širu agendu od pitanja Kosova. Kako napominje saradnja Srbije i SAD u prethodnom periodu ide do potpune promene uloge Amerike čija politika ostaje uprkos tome ko je predsenik.
Povezane vesti
"Ide se na probleme koji mogu da se reše, jedan po jedan, i najvažnije, sa masovnim investicijama u energetiku i infrastrukturu. Time se ugrožava deo evropskih interesa, gde su Nemci i Francuzi pravili tržište za svoje robe ovde, ali ne i uporište”, rekao je Janjić.
Kada je reč o poštovanju Vašingtonskog sporazuma, Janjić citira Šolea koji je rekao da su i jedni i drugi kršili rokove.
"Jedva čekaju da prođe rok. U međuvremenu su ispod žira radili. NIjedni ni drugi nisu baš striktno poštovali zamrzavanje kampanje za priznanje i otpriznavanje", rekao je Janjić.
Navodi i da je Derek Šole rekao da pregovori Beograda i Prištine traju od 23. novembra i da on dolazi da vidi kako to ide.
"Ako pregovori traju, onda se ne može javno govoriti o njima. Još veći problem je što se preko Albanian posta i pojedinačnih izjava puštaju detalji, a s druge strane imate kontradikciju da se zove civilno društvo da pomogne. Kako da pomognu ako je zabranjeno da se govori? Ili se pregovara ili ne. Mislim da briselska birokratija dinamiku. Mi se od 23. nismo ničim bavili osim nedovršenim poslovima bezbednosti”, zaključio je Dušan Janjić.
"Oživljavanje" dijaloga
Situacija na severu Kosova u nekoliko navrata tokom prošle godine bila je na ivici eskalacije, a Derek Šole istakao je da je u prethodnih šest nedelja mnogo vremena potrošeno na umirivanje situacije, te da bi voleo da se više pričalo o budućnosti normalizacije i svemu što je u okviru tog evropskog predloga.
AP Photo/Yousef Murad
O francusko-nemačkom predlogu, podsetimo, počelo je da se govori u septembru, upravo nakon prve posete Bona i Pletnera Beogradu i Prištini. Predlog je od tada pretpeo izmene, ali ni ta verzija zvanično nije dospela u javnost. Ono što je moglo da se pročita u medijima jeste da najnovija verzija ne spominje međusobno priznanje, ali je predsednik Srbije rekao i da ona ne sadrži ono što je Srbija zahtevala.
Povezane vesti
Ovaj dolazak diplomata znači da će oni pokušati da dve strane privole na to da se dijalog obnovi pošto je bio skrajnut zbog onoga što smo imali na kraju prošle godine, kaže Milivojević.
"Sad su otklonjene smetnje za razgovor o nastavku dijaloga, to je prva stvar, i drugo da platforma za nastavak dijaloga bude evropski plan. Tu postoji naravno problem što za Srbiju nije prihvatljivo u evropskom planu bilo šta što bi ukazivalo na pristanak Srbije da priznaje kosovsku nezavisnost, odnosno na pristanak da se Kosovu dozvoli pristup u Ujedinjenim nacijama. To je nešto što je predmet ovih razgovora i dolazaka svih ovih predstavnika", dodao je on.
A izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da će se o predloženom francusko-nemačkom sporazumu i dalje razgovarati i da ovaj revidirani dokument nije finalni, da nije dokument po principu da se uzme ili ostavi. On smatra i da je izvesno da će se u 2023. ubrzati dinamika rešavanja kosovskog pitanja.
Povezane vesti
"Izvesno je da će se ove godine dinamika pregovora oko KiM ubrzati, čini se da više nije toliko u fokusu to da Srbija uvede sankcije Rusiji, nego da je fokus međunarodne zajednice otišao ka Kosovu i postizanju nekakvog sporazuma koji bi bio, ako ne finalni, onda blizu finalnog rešenja", rekao je Klačar za Tanjug.
Rokovi "nerealni"
U kontekstu rešavanja pitanja Kosova u prethodnom periodu čulo se i nekoliko rokova. Prvo se pominjai 24. februar, a u tekstu koji je objavio Politiko krajem decembra Lajčak je u kontekstu pominjanja i marta rekao da taj rok ima za cilj da dočara ozbiljnost potrebe za postizanjem sporazuma.
FoNet/Evropski savet
Analitičari, međutim, smatraju da nema osnova davati rokove kada su dve strane suprotstavljene i kada ne postoji minimum uslova za nastavak daljih pregovora.
"Platforma na kojoj nastupa prištinska strana je za Srbiju apsolutno neprihvatljiva. Što se srpske strane tiče osnov njenog pristupa je Briselski sporazum koji je i dalje na snazi i njegova puna implementacija, dakle sa Zajednicom srpskih opštinai onda nastavak razgovora o normalizaciji uključujući i razgovor o evropskom planu šta god to značilo. Evropska unija sa SAD, njihov pristup je da u osnovi bude evropski plan koji bi uključio i ono što je zaostalo, i ZSO na neki način. To je sad sve jedan mozaik o kom treba razgovarati i kad pogledate sve te elemente tog mozaika vidite da ustvari nema nikakvog osnova da se neki rokovi mogu definisati", kaže Milivojević.
Kako dodaje diplomata, dva su razloga zbog kojih Zapad želi "ubrzanje" u dijalogu - sledeće godine ističu mandati i američkoj administraciji i centrlnoj evropskoj, ali je jedan od razloga i tok ukrajinsko-ruskog rata.
Preporuka za vas
Komentari (0)