Derek Šole za Euronews Srbija: Dijalog koji podržavamo je put da i Beograd i Priština ostvare svoje evropske aspiracije

Derek Šole, viši savetnik u Stejt departmentu SAD, uoči najavljene posete regionu sledeće nedelje, izjavio je za Euronews Srbija da je u ovom trenutku ključno smirivanje situacije i nastavak rada na dijalogu Beograda i Prištine koji bi trebalo da bude zasnovan na nemačko-francuskom predlogu. Šole je istakao da je duh tog predloga i namera SAD u podršci tom predlogu da se obezbedi evroatlantska budućnost i za Srbiju i za Kosovo.

Kakve poruke ćete preneti tokom posete regionu, posebno Beogradu u Prištini?

Radujem se dolasku u region. Odmah prve nedelje posle praznika je trebalo da putujemo, pa smo to odložili. Na Balkanu se dešavaju važne stvari, posebno u Srbiji i na Kosovu. Imajući u vidu nestabilnost koja je tamo trajala i barikade, dobra je vest da su te barikade uklonjene i otvoreni granični prelazi. Mislimo da je to veoma važno u ovom trenutku, da obe strane, u Beogradu i Prištini pomognu deeskalaciji, smire situaciju i krenu da rade na dijalogu koje SAD podržavaju i da pokušaju da normalizuju odnose između Kosova i Srbije, zasnovane na međusobnom priznanju. To je prioritet i to je poruka koju ću poneti u region.

Kada kažete međusobno priznanje, da li je to zasnovano na francusko-nemačkom predlogu koji podržavaju i SAD?

Fokusirani smo u ovom trenutku na normalizaciju, to je u centru tog francusko-nemačkog predloga, koji mi podržavamo, ali smatramo da bi normalizacija trebalo da bude zasnovana na međusobnom priznanju. Naravno, pred nama je dalek put, imamo puno posla. Nadamo se da ćemo uraditi sve što možemo. Kada ja i moje kolege budemo doputovali u region, razgovaraćemo sa kolegama u Beogradu i Prištini o tome šta ćemo dalje raditi. Mislimo da je ovo presudan momenat za Balkan, 30 godina posle raspada Jugoslavije i užasnog rata koji je usledio u regionu. Ovo je jedna prilika da idemo napred u okviru tog procesa koji pomaže Evropska unija. Sjedinjene Države će pomagati, ali želimo da obe strane krenu u razgovor na jedan konstruktivan način i da krenu u deeskalizaciju, kako bi situacija bila mirna.

O kakvim koracima tačno govorite? I evropski posrednik i američki ambasador u Beogradu rekli su "hajde da iskoristimo trenutak". Šta je sledeće baš sada?

Nažalost, razgovora već neko vreme nije bilo. Znam da su sada praznici, bili su američki i sada predstoje i srpski. Želimo da razgovori budu nastavljeni, putovanje u region biće u tom duhu u saradnji sa našim evropskim partnerima. Nažalost, poslednjih nekoliko nedelja bavili smo se krizom diplomatije kako bi situacija na Kosovu ostala pod kontrolom. Dobra je vest što je situacija deeskalirana, ali naša poruka obema stranama je da se nastavi sa umirivanjem situacije, da se ne bave provokacijama i da nastave da rade.

Mogu li pregovori da se nastave u trenutku kada još nije formirana Zajednica srpskih opština? Može li se Priština ubediti da ispuni ono što je obećala pre deset godina?

To je nešto što mi u velikoj meri podržavamo, formiranje Zajednica srpskih opština je nešto za šta se zalažemo, sa našim partnerima na Kosovu. Zbog toga i moramo da razgovaramo, moramo da imamo dijalog. Obe strane u ovom trenutku ne razgovaraju i potreban je napredak. Puno vremena i energije smo potrošili na to da problemi koji nisu vezani za dijalog budu rešeni i ne izmaknu kontroli. Želimo da na to stavimo tačku i da se razgovori nastave.

Sigurna sam da se slažete da je za svake sledeće pregovore potrebna snažna garancija da će biti primenjeni. Kao što rekoh, neke stvari nisu ispunjene već deset godina.

Obe strane moraju da se potrude, tu nema dileme. U našim konsultacijama i s Beogradom i sa Prištinom u poslednjih nekoliko meseci vrlo smo jasno smo rekli šta očekujemo, a naši evropski partneri su na istoj liniji. Više bih voleo da smo poslednih šest nedelja više pričali o budućnosti normalizacije i o svemu što je u okviru tog evropskog predloga, međutim, mnogo vremena smo potrošili na umirivanje situacije da ne bi došlo do krize koja može da preraste u neki sukob.

Predsednik Srbije je rekao da nemačko-francuski predlog podrazumeva da Srbija ne blokira članstvo Kosova u Međunarodnim organizacijama, a za uzvrat bi dobila brži put ka Evropskoj uniji i ekonomske koristi. Da li je to suština?

Ja ne želim da govorim o detaljima tog predloga, jer je ponekad najbolje da se takve pojedinosti ostave za razgovore iza zatvorenih vrata. Međutim, duh tog predloga i naša namera u podršci tom predlogu je upravo da obezbedimo evroatlantsku budućnost i Srbiji i Kosovu. Mi to želimo celom regionu i smatramo da postoji veliki potencijal na Balkanu, ali se taj potencijal ne ostvarana zbog dugogodišnjih sukoba i sporova. Dijalog koji mi podržavamo, je put - kako za Beograd tako i za Prištinu - da ostvare svoje evroatlanske aspiracije.

Kada je vaš dolazak bio najavljen u decembru, trebalo je da se razgovara o ekonomiji i saradnji. Koje poruke donosite na tu temu?

Razna su pitanja o kojima želimo da razgovaramo s Beogradom i Prištinom – pre svega energetska bezbednost. Svi se suočavamo s efektima neopravdanog rata Rusije protiv Ukrajine i energetske krize koju je on izazvao. SAD se u velikoj meri trude, zajedno sa Beogradom i drugima u regionu, da se obezbedi dovoljno energije i da vremenom region ne bude vezan za Rusiju što se tiče energenata, da Rusija ne bi mogla da koristi energiju kao oruđe za svoje ciljeve.