Grenel za Euronews Srbija: Puštanje srpskog policajca korak ka deeskalaciji, sada Srbi da uklone barikade

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/12/2022

19:33

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u administraciji bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa Ričard Grenel rekao je za Euronews Srbija da je puštanje srpskog policajca Dejana Pantića u kućni pritvor prvi korak ka deeskalaciji i da očekuje da i sprska strana ukloni neku barikadu. On je istakao da su zajednička saopštenja Evropske unije i Sjedinjenih Država političke izjave koje ne daju konkretne rezultate i da očekuje veće angažovanje SAD.

Kako komentarišete poslednje vesti o tome da je zbog toga što su neki srpski pritvorenici oslobođeni moguća deesklacija na severu KiM?

Meni je bilo vrlo drago da vidim izveštaje o tome da su zatvorenici pušteni u kućni pritvor, ali i neki drugi Srbi su takođe zatvoreni i sada je vrlo važno da svi zajedno rade na tome da se deeskalira situacija. Veoma sam zabrinut zbog toga što su specijalne jedinice prebačene na sever, što je došlo do hapšenja i što su zbog toga podignute barikade. Prebacivanje jednog zatovrenika u kućni pritvor je potez dobre volje. Mislim da bi sada srpska vlada trebalo slično da odgovori. Tačnije, da pomeri jednu ili dve barikade i da utiče na deeskalaciju.

Mislim da ne treba hapsiti Srbe na KiM zbog ovakvih aktivnosti. Znam da je bilo i ratobornih izjava u kojima su ti ljudi nazivani teroristima. Situacija je vrlo napeta, ali mislim da su vlasti u Prištini prebacivanjem ovog čoveka u kućni pritvor učinile dobar potez. Treba i ostale ljude osloboditi, ali u isto vreme treba ukloniti i sve barikade. To je jedan od načina da situacija deeskalira.

Hteo bih nešto jasno da kažem. Naime, pod predsednikom Trampom smo imali jedan drugačiji put i verujem da Amerikanci treba da budu mnogo agresivniji u svom rukvođenju u ovom konfliktu. Ne mogu Evropljani da ulaze i da zauzimaju ovu ili onu stranu ili da pokušavaju da pregovaraju, a da pregovori ne daju rezultate. Dve godine Evropljani rukovode situacijom, a ona je postala mnogo gora. Amerikanci treba da prestanu da budu u drugom planu. Bajdenov tim je odlučio da dozvoli Evropljanima da vode, a situacija se pogoršala. Oni se sa tim slažu. Mi ne bismo bili u takvoj situaciji s Donaldom Trampom. Zašto? Zato što smo mi shvatili da mora doći do ekonomskog razvoja. Mora da se prestane sa ovim političkim borbama.

Kada ljudi imaju radna mesta i kada možemo da dovedemo do rasta ekonomije na obe strane, onda neprijateljstvo nestaje jer ljudi se usredsrede na bolju budućnost. Moramo da se vratimo tome. Zato apelujem na Kurtijevu vladu da prestane da šalje specijalne jedinice na sever, da prestane da hapsi ljude, a na Vladu Srbije apelujem da ukloni neke od barikada jer je već počela deeskalacija sa ovom jednom osobom koja je prebačena u kućni pritvor.

Kažete da je Evropa na neki način vodeći ove pregovore omanula, da se to ne bi desilo da je Amerika bila na njenom mestu. Sada vidimo zajednički stav EU i SAD da je deeskalacija na KiM neophodna. Koliko je sada važno ovo insistiranje međunarodne zajednice i na koga ono može više da utiče - na Prištinu ili Srbiju?

To su sve dobra pitanja, ali posle čitanja izjave SAD i EU mislim da je to više politička izjava koja ne pomaže situaciji. Time što ćete izdati zajedničku izjavu u kojoj se kaže "deeskalirajete situaciju" to neće dati rezultat. Mi mora da lansiramo vrlo konkretne ideje.

Nema nikoga iz Bele kuće ko se zapravo bavi tim pitanjem i zna detalje, neko ko zaista ima sposobnost da se uključi i da ponudi neko rešenje. Evo, da ja pomognem malo Beloj kući sada. Kada se dogodi da se jedan zatvorenik prebaci u kućni pritvor, to je dobar razvoj događaja. Sada vlada Srbije treba da odgovori tako što će ukloniti neku od barikada. Treba ponovo da pozovemo i Kurtija da ponovo povuče specijalne snage. To je kršenje Briselskog sporazuma. Ne možete da etnički promenite sastav policijskih snaga. To ne pomaže. Ja bih pozvao Kurtijevu vladu da se bavi ekonomskim razvojem, a ne stalno ovim političkim pitanjima kojima pokušava da maipuliše i da zabeleži političke poene.

Usredsredite se na to da ljudi na KiM dobiju radna mesta, da poraste ekonomija. Ekonomija Srbije raste i ja bih tražio od srpske vlade da se usredsredi na ekonomska pitanja u kojima im dobro ide, a da ignorišu političke borbe i napade koji dolaze i da pokušaju da shvate da je jačanje ekonomije najbolji način za rešavanje problema. Istovremeno, moramo pozvati i Kurtijevu vladu da ne započinje čarke na severu. Ja bih ljude na KiM pozvao da uporede situaciju od pre dve, tri godine i situaciju danas. Koja je sada svrha ovih sukoba?

Razgovarao sam sa prijateljima u Albaniji i ljudima koji su poreklom Albanci i oni shvataju da je fokus na ekonomske stvari pravi način i pravi put. Zamolio bih Berlin i Pariz da se više posvete argumentima za stolom umesto što prave političke pregovore i nekakve papire koj ne pomažu ovoj situaciji.

Da gospodine Grenel, ali kako sada da se vratimo pregovorima? I sam Kurti se zapravo iznenadio odlukom o kućnom pritvoru za Dejana Pantića, rekao je za njega da je zapravo terorista i da ne treba da na takav način da bude oslobođen. Vreme koje je dato KFOR-u da utiče na uklanjanje barikada ističe. Gde je ovde sada i koliko daleko glavna politika po ovom pitanju?

Nadam se da Kurti shvata da sva ova neprijateljstva neće pomoći u ekonomskoj situaciji stanovništva KiM. Ako pogledate sve ove ideje koje su u poslednjih 15 godina Amerikanci predložili, Kurti je bio protiv svih tih ideja. Neka mi neko pokaže jednu američku ekonomsku ideju koju je on prihvatio. Nedavno je bio problem sa termoelektranom. To ne pomaže ljudima na KiM. Ja bih mu rekao da se učlani i u Otvoreni Balkan.

Znam da on ima neka vrlo ozbiljna pitanja o tome da li je taj plan politički motivisan. Mislim da ima dobra opravdanja za neka pitanja o Otvorenom Balkanu, u smislu da to ne treba da bude plan jedne zemlje već plan čitavog regiona. Dovoljno sam uveren da bi zemlje trebalo da se učlane u Otvoreni Balkan i da treba da ga podrže jer će to da unapredi njihovu privredu.

Mi treba da radimo sa Kurtijem da on shvati da ideja Otvorenog Balkana neće postati ideja jedne zemlje i da neće biti političko pitanje. Ja znam šta su njegove brige, imao sam ih i ja, i treba da se obezbedi da se to ne dogodi i da Otvoreni Balka bude nešto od čega će i KiM imati koristi, ako bude učestvovalo. Tako se unapređuje privreda. Ali to su sve jako teška pitanja. Ono što ja smatram je da treba da sa politike skrenemo na ekonomiju, da pomognemo ljudima na KiM da razvijaju svoju privredu i da nadoknade zaostatak za onim što radi prvreda Srbije i Albanije.

Da pokušaju da privuku radna mesta, investicije. Oni sada idu putem konflikta. Američke firme su veoma oprezne i oklevaju da ulože novac u KiM jer je ono stalno u nekom sukobu. Privreda Srbije, privreda Albanije rastu, a privreda KiM u posednje dve godine prolazi kroz teške trenutke i mislim da treba da počnemo da izbegavamo sukobe i da se usredsredimo na privredu.

Vi ovde sada pričate o ekonomiji i privredi, ali mi ovde imamo određene rokove i sporazume od strane međunarodne zajednice oko pitanja dijaloga Beogarda i Prištine. Mislite li da je sada iz ovog ugla realno očekivati da oni budu poštovani?

Mislim da vas neće iznenaditi ako kažem da verujem da je potrebno američko vođstvo. Ono je od ključnog značaja. Apelovao bih na presednika Bajdena da pošalje nekoga ko je mnogo uključeniji.

Ovaj proces izgleda vode Evropljani, a bilo ko ko gleda racionalno na ovu situaciju mora da dođe do zaključka da poslednje dve godine nismo uopšte napredovali, već samo nazadujemo. Ja tvrdim da je to zato što se ljudi usredsređuju na politiku, a ne na ekonomski razvoj. Na KiM nemaju nikakvu korist što sedimo za stolom i pričamo o politici.