Igre 
Zahtev Kosova za članstvo u EU: Manevar za povećanje pritiska koji bi mogao da zavši u fioci, ali i upozorenje
Komentari14/12/2022
-20:40
U trenucima dok je sever Kosova i Metohije blokiran i dok evropske i američke diplomate pokušavaju da spuste tenzije između Beograda i Prištine, kosovska predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik tamošnje skupštine Gljauk Konjufca potpisali su u Prištini aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji. Taj zahtev biće u četvrtak predat Češkoj, zemlji koja trenutno predsedava EU, a pitanje koje se postavlja je kako će na ovo reagovati 27 država članica, od kojih njih pet ne priznaje nezavisnost Kosova. Odluka, kako ocenjuju stručnjaci, neće biti donesena preko noći, ali je vrlo jasno da je pitanje članstva Kosova pravno diskutabilno.
Mogućnost da Priština podnese zahtev za članstvo u EU nameće se već neko vreme. Na to je prvi upozorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ministar inostranih poslova Ivica Dačić istakao je nedavno da Beograd radi na tome da pozove sve članice koje nisu priznale Kosovo da ospore to pitanje jer ne postoje uslovi da se o njemu raspravlja.
Ugovor o EU, odnosno Lisabonski ugovor iz 2007. godine, naime, predviđa da članice mogu postati samo države. Njegovu državnost, međutim, ne priznaju Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka. A osim što se, kako je Dačić rekao, ovih pet zemalja protivi članstvu Kosova, i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da će, ukoliko bude izjašnjavanja, Mađarska glasati protiv.
Šta bi onda Priština mogla da očekuje zasad je prilična enigma i stručnjaci navode da čak ni u EU verovatno ne znaju kako će se ovo pitanje rešiti. Kako za Euronews Srbija kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, ovo pitanje zahteva jednoglasnost u EU, ali je moguće da će najveće članice, koje priznaju Kosovo, insistirati na tome da se zahtev nužno ne odbija, već "stavi u fioku", te da bi odgovor mogao da zavisi i od toga da li će Beograd i Priština postići sveobuhvatan sporazum o normalizaciji.
Kako on ističe, kosovske vlasti su procenile da je, u kontekstu rata u Ukrajini, Evropska unija spremna da učini određene korake na koje ranije nije bila tako olako spremna, a to je davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji i moguću zvaničnu dodelu statusa Bosni i Hercegovini. Ipak, dodaje da ovo pre svega treba shvatiti kao politički pokušaj Prištine da stavi pritisak na EU da deluje i pronađe rešenje za pitanje Kosova. Sličnu poruku uputio je i sam Dačić.
"Čak i ako uđu u proceduru, a moguće je da češko predsedavanje izbegne izjašnjavanje, ostaje da se EK izjasni o tome u narednom periodu. Ali na kraju opet za to je potreban konsenzus kog nema u EU. Zato mislim da je to više jedan političko-marketinški potez za unutrašnju političku upotrebu na samom Kosovu", rekao je srpski šef diplomatije.
"Pravne komplikacije"
Najavljujući podnošenje kandidature kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je u odnosima sa Evropskom unijom došlo vreme da se sa statusa potencijalnog kandidata "pređe na viši nivo". Kosovo, za sada, sa EU ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što je praktično i prvi korak na putu ka članstvu.
Povezane vesti
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je podnošenje zahteva rušenje Vašingtonskog sporazuma koji je prediviđao da se Priština uzdrži od traženja članstva u međunarodnim institucijama i organizacijama, a on je danas podsetio podsetio na još jedan dokument - solunski dokument o proširenju EU na Zapadni Balkan iz 2003. godine.
"Upravo u svetlu podnošenja aplikacije za članstvo u EU takozvanog Kosova moje pitanje je hoće li poštovati dokument koja su sami donosili čak i istorijski iz Soluna. Jer u tački 5 se kaže da se u potpunosti podržava implementacija Rezolucije 1244. Tako da je moje pitanje od danas koji od ovih šest dokumenta želite da poštujete i mi ćemo biti apslotuno saglasni", naveo je Vučić.
A pitanje potencijalnog članstva Kosova, kako kaže Subotić, definitivno ide uz pravne komplikacije. On ističe da se do kraje godine verovatno ništa ne očekuje, ali i da Priština očekuje određeni odgovor na srednjoročne staze.
"Ukoliko pogledamo član 49 Ugovora o EU kojim se reguliše politika proširenja, pored uslova da je iz Evrope, drugi uslov je da se radi o državi. Državnost Kosova je upitna jer je ne priznaje pet zemalja i u tom stavu su posebno tvrdokorne države poput Španije i Kipra. Oni sad podnose, ali naravno da se ne očekuje do kraja godine ništa od te priče. Oni prosto sad zapravo očekuju na neke sredonjoročne staze određeni odgovor jer znaju da ni kriza u Ukrajini neće uskoro biti završena i onda ovo je isto pokušaj da se kaže da će možda biti spremniji na konstruktivniji dijalog sa Beogradom ukoliko im se ponude određeni benefiti na njihovom putu ka EU", rekao je Subotić.
Kako je danas naglasio Dačić, Beograd smatra da podnošenje zahteva nije dobar potez i to dvostruko - prvo zato što je jasno da ne postoji jedinstven stav oko statusa Kosovo i drugo pitanje očigledno u uslovima apsolutnog nepoštovanja svih sporazuma koje se od strane Prištine dešava, prosto je nemoguće da neko razmišlja o tome.
"Za nas je nemoguće da neko i prihvati to u ovim uslovima kada je jasno da je ponašanje Kurtija jedno od glavnih destabilizujućih faktora u regionu. To će se kako je već sada izvesno desiti sutra uručivanjem tog zahteva češkom predsedavanju, od češkog predsedavanja zavisi kako će se odnositi dalje evropski zvaničnici prema tome, da li će to ući u neku proceduru ili će sačekati nekog sledećeg, to zasad nije poznato", rekao je Dačić.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, prema nezvaničnim izvorima u Savetu EU, jedina zvanična reakcija nakon aplikacije će biti da EU o ovom pitanju "razmišlja o putu napred". Ovi izvori potvrđuju da će države članice obaviti unutrašnje konsultacije.
Povezane vesti
Sve ove procedure pripadaće švedskom predsedavanju Unijom, čiji mandat počinje prvog januara 2023. i traje do 31. jula iste godine. To je okvir kada bi se mogle završiti unutrašnje konsultacije i postići konsenzus o "putu dalje".
Nakon Švedske, predsedavanje preuzima Španija, država koja nije priznala nezavisnost Kosova. Stoga je malo verovatno da će se ikakav korak po pitanju kosovske aplikacije pokrenuti.
Menja li se raspoloženje u pet zemalja?
A svakako je za Beograd najvažnija reakcija pomenutih pet zemalja od kojih je Beograd, kako Dačić tvrdi, dobio uverenja da se tome protive. Međutim, nije retkost da se u javnosti pominje mogućnost da neka od tih zemalja promeni stav.
Povezane vesti
Na pitanje da li je primetna promena raspoloženja kada je reč o statusu Kosova u nekoj od ovih pet zemalja, Subotić kaže da se ona najočiglednije vidi kod Grčke. Sa druge strane, iako je Španija zasad tvrdokorna, i Madrid će pristati na sve ono na šta pristane i Beograd.
profimedia
"Vidimo da je Grčka spremna da potencijalno i u meri u kojoj im to dopušta njihova spoljna politika da otople odnose sa Kosovom, imajući u vidu da oni imaju albansku manjinu, da imaju trgovinske mogućnosti da posluju tamo. Oni ja mislim čekaju da se i Srbija izjasni, da vidimo kako ćemo rešiti dalje taj dijalog, ali opet znamo da Slovačka, da Rumunija nisu toliko glasne o ovom pitanju", rekao je on.
Inače, evropski šef diplomatije Žozep Borelj rekao je pre nekoliko dana da je takozvani francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine podržalo svih 27 zemalja članica.
"Niko ne želi u ovom trenutku, čak ni Španija da kaže ne mi ne podržavamo francusko-nemački plan, pogotovo imajući u vidu da su svi načelno pristali. Španija će pristati na sve ono na šta Srbija pristane. Tako da ne bih rekao da je Španija promenila stav ali svakako u vreme ove krize i Španija shvata da se i ova kriza u ovom delu Evrope treba privesti kraju", zaključio je on.
Komentari (0)