Stezanje diplomatskog obruča: Beograd čeka talas pritisaka, na stolu i nova verzija francusko-nemačkog plana

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N.Z.

12/12/2022

07:22

Stezanje diplomatskog obruča: Beograd čeka talas pritisaka, na stolu i nova verzija francusko-nemačkog plana

Gabrijel Eskobar i Aleksandar Vučić - Copyright Facebook/Aleksandar Vučić

veličina teksta

Aa Aa

Nove tenzije na Kosovu, ulazak prištinskih specijalaca na sever KiM, ali i hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića na prelazu Jarinje doveo je do toga da Srbi ponovo postave barikade. Ovi najnoviji događaji još jednom su dokazali da je situacija na Kosovu napeta, pa čak i na korak od eskalacije, a u nameri da se ona smiri, i nađe konkretno rešenje za decenijama star spor, Beograd i Priština će se još jednom naći pod lupom zapadnih zvaničnika.

Na dan kada su evropski zvaničnici potvrdili da su Beogradu i Prištini dostavili novu verziju predloga o normalizaciji odnosa i dok je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak boravio u Prištini, u severnom delu Kosovske Mitrovice i Zubinom Potoku začulo se više eksplozija, a zbog ovih incidenata je kosovska policija saopštila da će povećati svoje prisustvo na severu. Nova runda tenzija bila je razlog da evropski šef diplomatije Žozep Borelj pozove predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Brisel, a u međuvremenu je kosovska predsednica Vjosa Osmani uslišila pozive za odlaganje lokalnih izbora na severu, prvobitno zakazanih za 18. decembar.

Međutim, pre nego što se Vučić i Kurti uopšte sastanu, za šta još nije određen datum, u Beograd i Prištinu stiže niz evropskih i američkih zvaničnika. Pre svega, Beograd će posetiti američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kao i savetnik Stejt departmenta Derek Šole, a kako je rekao predsednik Srbije, Beograd će biti izložen "najvećim i najtežim mogućim pritiscima".

"I to mogu da očekujem već od 17. decembra kada prestavnici Nemačke, Francuske, Amerike i Brisela budu u Beogradu i kada mi budu 'objasnili' kako moramo da se ponašamo i ako ne šta će da budu posledice", rekao je on.

Jedna od tema tih sastanaka zasigurno će biti nova verzija takozvanog francusko-nemačkog predloga, koja je pre nekoliko dana dostavljena obema stranama. Iako se o tom planu za normalizaciju odnosa i dalje zna veoma malo, praktično samo ono što se moglo čuti iz izjava zvaničnika, Vučić je izjavio da se nije izašlo u susret zahtevima koje je imao Beograd, ali da je spreman da razgovara. Ponovio je kasnije, međutim, da neće priznati Kosovo, niti odustati od zahteva za formiranje Zajednice srpskih opština.

Nova runda diplomatske ofanzive

Tek što se jedna kriza reši, na terenu dođe do nove. Tako bi ukratko moglo da se opiše ono što se prethodnih meseci događalo na severu Kosova. Samo što je rešeno pitanje tablica, novu opasnost po bezbednost na severu izazivalo je potencijalno održavanje lokalnih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom. Nakon najnovijih dešavanja, izbori su pomereni za april, a u međuvremenu, kako se čini, dve strane će se suočiti sa novim pritiscima međunarodne zajednice.

"Od 17. decembra će ponovo doći predstavnici najvećih država da iznesu svoje mišljenje i viđenje o KiM. Čuvaćemo mir, i stabilnost, ali i bezbednost Srba na KiM i da se borimo mudro, hladne glave i postojano i uz sve teške pritiske koji će posle 17. da budu još gori", rekao je predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić.

Predsednik Srbije Alekandar Vučić naveo je inače da očekuje da će Kosovo 15. decembra podneti zahtev za prijem u EU i da će Srbija biti izložena najvećim i najtežim pritiscima spolja i to već od 17. decembra kada će se angažovati Francuska i Nemačka.

On je tim povodom rekao rekao da je uputio pismo predsednicima i premijerima pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova u kojem se zahvalio što pružaju podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnig integriteta, jer samo suverene države mogu podneti zahtev za članstvo.

Iako i dalje nije zvanično potvrđeno ko su francuski, nemački i predstavnici iz Brisela koji će doći u posetu Beogradu, pojedini mediji objavili su da je reč o britanskom ministru za EU Leu Dokertiju, te francuskoj ministarki za EU Ameli de Monšalin.

Šta se zna o novoj verziji predloga?

Pritisci koji očekuju Srbiju verovatno će se odnositi i na najnoviji predlog. Dolazeći prošle nedelje u Tiranu gde je održan samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, Borelj je potvrdio da je poslednja verzija predloga prosleđena Beogradu i Prištini. Kako je rekao, sada strane moraju da se angažuju oko dijaloga uz predlog koji je na stolu. Plan Evropske unije koji su podržale Nemačka, Francuska i Sjedinjene Američke Države je sastavni deo dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

"Sada imamo trenutak koji je velika prilika", rekao je on, dodajući da ne treba postavljati "veštačke rokove" za moguće rešenje.

Šta u njemu tačno piše? U poslednjih nekoliko meseci, pod oznakom "poverljivo" pojavilo se nekoliko verzija ovog francusko-nemačkog predloga za konačnu normalizaciju odnosa. Detalji su izostali, a ono što je poznato i što je u javnosti izneo upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić jeste da on nudi, barem njegova prva verzija, stolicu Prištini u Ujedinjenim nacijama u zamenu sa brže evropske integracije Srbije i ekonomsku korist.

Vučić je rekao da novi tekst francusko-nemačkog predloga u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju.

"Nisu izašli u susret onome što je traženo", rekao je odgovarajući na pitanja novinara u Tirani na pitanje da kaže nešto više o novoj verziji francusko-nemačkom predogu.

"Mi smo spremni da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo nedvosmisleno jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i šta nismo spremni da prihvatimo", rekao je on i dodao da ne može da kaže da je 100 odsto za ili 100 odsto protiv predloga Francuske, Nemačke i EU o normalizaciji odnosa s Kosovom.

I dok sa jedne strane neki analitičari navode da detalji ovog predloga nisu poznati u javnosti, ali da će se o njemu definitivno dalje razgovarati, ima i onih koji smatraju da izmenjena verzija ne donosi ništa novo.

"Ono što je prvo je da mi nemamo konačan tekst u javnosti, kružilo je nekoliko verzija, tako da mi ne znamo šta je tu tačno napisano, niti smo videli ovaj novi predlog. Ja očekujem neku dalju inicijativu, pogotovo ako se strane i dalje ne slažu oko onoga što je tamo napisano, ali svakako očekujem nastavak dijaloga dve strane, odnosno nezadovoljstvo sadržinom predloga neće biti razlog za napuštanje dijaloga", rekao je za Euronews Srbija Igor Novaković iz ISAC fonda.