Rezolucija 1244: Pod kojim uslovima i uz čije odobrenje Srbija može da šalje snage na Kosovo

Ulazak više od 200 naoružanih specijalaca kosovske policije u pratnji oklopnih vozila iz Južne u Severnu Mitrovicu izaivao je novi talas napetosti na Kosovu. Direktor Kancelarije za KiM Petar Peković juče je na vanrednoj konferenciji za medije prvi put rekao da će Srbija "razmotriti povratak do hiljadu pripadnika vojske i policije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN". I premijerka Srbije Ana Brnabić takođe je ranije danas najavila da će Srbija zahtevati ono što je u skladu sa Rezolucijom 1244 koja je važeći dokument i izrazila očekivanje da će to prihvatiti svi oni koji pozivaju sve zemlje sveta da se pridržavaju svih rezolucija SB.

Međutim, postavlja se pitanje pod kojim uslovima i uz čije odobrenje je Srbija u mogućnosti da pošalje pripadnike policije i vojske da garantuju bezbednost Srba na Kosovu. Da bismo došli do tog odgovora, diplomata Vladislav Jovanović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da bi prvo trebalo da se podsetimo da je Rezolucija 1244 SB UN donesena pod Glavom 7. Povelje i pod pretnjom prinudnom izvršenja ako neka od njenih odredbi ne bude izvršena.

"Sve te odredbe nisu hijerahizovane, imaju isti značaj, istu težinu, pa samim tim i istu obavezu da budu izvršene u roku. Ali, desilo se da su forsirane odredbe koje idu u prilog Albancima i Kosovu kao entitetu, dok su ove druge koje se odnose na Srbiju, njen suverenitet i prava građana Srba na KiM ostavljene za kasnije ili su veoma malo dodirnute i izvršene, objašnjava Jovanović.

On navodi da odredba koja se tiče povratka policajaca nije ni započeta od strane snaga Umnika i Kfora.

"Što se Srbije tiče ona je na neki način bila ostavljena za kasnije pod obrazloženjem, koje je svojevremeno dao predsednik Tadić, da bi to značilo da će naši vojnici biti 'glineni golubovi'. Zbog toga sigurno nije ni postavljeno pitanje izvršavanja te obaveze", navodi.

Euronews Srbija

Jovanović pak, ističe, da to nije jedina odredba koja nije izvršena. Jedna od glavnih je svakako i povratak proteranih izbeglih Srba, kojih ima oko 200.000.

"Ni posle 22 godine tako nešto nije osigurano, niti se na tome uopšte radi. Što se tiče obaveze slanja vojnika postoji odstupanje koje je izvršio NATO tako što je preneo na komandanta Kfora diskreciono pravo da li će i kada dozvoliti ulazak naše vojske i policije. Drugim rečima, NATO je sam revidirao Rezoluciju, što je nešto na šta nije imao pravo", ističe Jovanović i dodaje da Savet bezbednosti na to nije reagovao.

Pošto obaveza izvršavanja odredbe nije prestala ni posle 22 godine, kaže Jovanović, Srbija svakako ima formalno pravo da je pokrene, pa čak i da se požali na taj dugi period koji je izbegnut kroz diskrecionu vlast Kfora.

"Tu vlast mu nije dao UN nego NATO i to je prekršaj. Pitanje je da li će to biti uzeto u proceduru i od koga - da li će Savet bezbednosti opomenuti NATO što nije izvršio tu obavezu i da li će NATO kontaktirati potom Vladu Srbije da se ova odredba sprovede ili će da padne na gluve uši. Sama konstatacija da ta odredba nije izvršena je otužna sama po sebi i mora da bude vrlo neprijatna za NATO i KFOR koji nisu prstom mrdnuli da je pokrenu, a kamoli izvrše", ističe.

U slučaju izvršavanja odredbe, pripadnici vojske i policije bili bi postavljeni na graničnim prelazima, a ulazak tog broja trupa je jedna vrsta afirmacije suvereniteta Srbije koja je priznata u Rezoluciji 1244 na više mesta.

"Dakle, to ne bi bilo prisustvo koje bi moglo da osigura pregled celog Kosova, već bi imalo simbolično značenje. Na taj način bi bio afirmisan suverenitet Srbije, a postavljanje pripadnika vojske i policije oko srpskih svetinja je samo dodatna garantija da one neće biti oskrnavljene, napadnute i dovođenje u pitanje", zaključuje Jovanović.

Nakon jučerašnjeg upada više od 200 naoružanih specijalaca u Severnu Mitrovicu, kosovska policija je saopštila da će narednih dana povećati prisustvo na severu Kosova i navela da je to u cilju održavanja javnog reda, prenela je Gazeta ekspres. Kosovska policija je sinoć u saopštenju navela da su među njenim glavnim ciljevima održavanje javnog reda, garantovanje bezbednosti, zaštita života i imovine svih građana bez razlike.

"Prioritet kosovske policije je obezbeđivanje bezbednosti za sve građane, stoga, ocenjujući trenutno stanje i trendove u severnim opštinama, policija će narednih dana pojačati prisustvo policije na severu kako bi ostvarila ciljeve policije", navodi se u saopštenju.

Oni dodaju i da kontinuirano prate i analiziru dešavanja i prave stručne procene na osnovu kojih preduzimaju , kako se navodi, "neophodne, razumne i zakonite mere za sprovođenje zakona i odluka državnih organa Kosova“.