Gradonačelnik: Nemam problem da neko odgovara za nelegalnu gradnju, Tepić: Šapić zloupotrebio zakon o legalizaciji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/01/2023

16:15

Gradonačelnik: Nemam problem da neko odgovara za nelegalnu gradnju, Tepić: Šapić zloupotrebio zakon o legalizaciji - Copyright Tanjug/Tanja Valič, Vladimir Šporčić

veličina teksta

Aa Aa

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić danas je, reagujući na istraživanje BIRN-a o ozakonjenju nelegalne gradnja koja nije imala uslova za legalizaciju, rekao da svako ko je nelegalno gradio treba da odgovara. Istovremeno, potpredsednica Stranke Slobode i pravde Marinika Tepić je kako je rekla “dala prilog” tom istraživanju i, pozivajući se na podatke iz katastra, optužila gradonačelnika da je osim kvadrata za koje je ranije tvrdila da ih je nelegalno legalizovao to učinio i sa dodatnih 186 kvadrata svoje kuće.

Šapić je povodom tvrdnji BIRN-a o navodno nelegalnoj legalizaciji stambenih objekata rekao da ako neko krši zakon sa bilo koje pozicije u Gradu Beogradu ili je nelegalno radio - treba da odgovara.

On je na konferenciji za medije posle potpisivanja ugovora o konsultacijama za izgradnju metroa podsetio da gradska vlast nije tužilaštvo i da će postupati u skladu sa zakonom, a da BIRN i istrage koje vodi "nisu preki sud".

"Treba pustiti da pravosudni organi prvo rade svoj posao", poručio je Šapić i dodao je da nema nikakav problem s tim da odgovara neko ko nije radio legalno.

Prema tvrdnjama BIRN-a, a na osnovu njihovog istraživanja, pronađeno je više od 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su, kako oni navode, ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova.

Tepić: Šapić nelegalno ozakonio dodatnih 186 kvadrata

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je danas da je potpredsednik Srpske napredne stranke i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ozakonio još 186 kvadrata građevinske površine na Novom Beogradu.

Ona je podsetila da je BIRN pre nekoliko meseci saopštio da je Šapić nelegalno ozakonio više od 400 kvadrata građevinske površine u Ulici generala Mihajla Nedeljkovića 102, na parceli 1447.

"U pozadini je objekat od 200 kvadrata građevinske površine koji se vodi na oca Aleksandra Šapića. Prednji deo je 403 kvadrata koje je Aleksandar Šapić naknadno protivzakonito ozakonio. Ovih dana smo otkrili, i dopunjavamo time bazu BIRN, novu parcelu, ovu pored 6882, na kojoj je Aleksadar Šapić ozakonio još gotovo 200 kvadrata građevinske površine, odnosno 186 kvadrata", rekla je Tepić na konferenciji za novinare.

Ona je rekla da je Šapić objekte posebno ozakonjivao, iako su u okviru istog građevinskog kompleksa, zato što Statut grada Beograda dozvoljava opštinama da ozakone objekte do 400 kvadrata građevinske površine. Tepić je rekla da je Šapiću bilo jednostavnije da ozakoni objekte preko Opštine Novi Beograd, čiji je bio predsednik.

"Svoj objekat je podelio na dva dela. Da ne bi ispalo 600 kvadrata podelio je na 400 plus 200 da bi sve mogao da ozakoni na nivou svoje stare dugogodišnje opštine, a ne da mora za to da se obrati Gradu", rekla je ona.

Da se više ne bi dešavale ovakve zloupotrebe, Tepić je najavila da će poslanici SSP hitno inicirati izmenu Zakona o ozakonjenju.

"Smatramo da investitori, koji su bili u ovoj mreži i nelegalno gradili, i nelegalno ozakonili ili zloupotrebom zakona, treba da budu sankcionisani time što će višestruko platiti penale", rekla je Tepić.

Ona je dodalada predlažu i da se investitorima koji ne žele da plate ili nemaju da plate oduzme imovina. Tepić je rekla da to ne abolira od krivične odgovornosti one koji su učestvovali u krivičnim delima.

S druge strane, kako je istakla, mora da se obezbedi besplatno ozakonjenje objekata "običnim ljudima kojima je to egzistencijalno pitanje".

Nedavno istraživanje BIRNA-a pokazalo je da je u poslednjih sedam godina u Beogradu legalizovano više od 450.000 kvadrata stambenih objekata, koji su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine što je bio uslov za njihovo ozakonjenje.

Grubom računicom, oni su procenili da vrednost tih ozakonjenih zgrada iznosi više od milijardu evra. Do sada su otkrili više od 300 takvih objekata, ali pretpostavljaju da je njihov broj još veći.
Naime, zakon iz 2015. godine propisao je da svi nelegalni objekti izgrađeni do tada, mogu biti legalizovani, što znači da se nalaze na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda napravljenom te godine. Sve posle toga, ako je građeno nelegalno, ne može se ozakoniti, a to znači da će biti srušeno.

Kao najveće primere, BIRN u svom istraživanju pominje situaciju u beogradskom naselju Mirijevo, gde se u krugu od 500 metara nalazi više prvobitno nelegalnih višespratnica koje su na ovaj način kasnije ozakonjene. Upravo ovako nelegalno izgrađene, a potom bez osnova legalizovane zgrade nalaze se i u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića u ovom beogradskom naselju. One su zapravo samo su neke od mnogih koje su novinari BIRN-a otkrili.